160 godišnjica Ujedinjenja rumunskih knježevina
Ujedinjenje Moldavije i Vlaške od 24 januara 1859 godine bilo je pod znakom unutrašnje želje dveju strana, ali i međunarodnih okolnosti. Rumunski nacionalni projekat nemože se posmatrati odvojeno od velikih promena prilika u Evropi. Jedno obrazloženje je Dunav, velika panevropska reka koja je ušla u pažnji evropskih sila, naročito Francuske i Nemačke. Dunav je trebao biti reka evropske civilizacije koja povezuje kontinent od zapada do istoka i koja povezuje prostor demokratije, slobode i emancipacije naroda koji bi trebalo da prevlada nad istočnim despotizmom. Ofanziva Zapada za oslobađanje Dunava je imala za posledicu ujedinjenje od 1859 godine i stvaranje Rumunije. Ujedinjenje Moldavije sa Vlaškom, naročito formula za organizaciju nove rumunske države posledica je burnih rasprava. Istoričari tvrde da ćin od 24 januara 1859 godine je bio težak sa dilemama oko identiteta koji sui opstali do međuratnog perioda. Istoričar Adrijan Čjoflanka tvrdi da na kraju 1850 godina susreču se dve ideje o budućem društvu. Adrijan Čjoflanka:
Steliu Lambru, 04.02.2019, 16:19
Ujedinjenje Moldavije i Vlaške od 24 januara 1859 godine bilo je pod znakom unutrašnje želje dveju strana, ali i međunarodnih okolnosti. Rumunski nacionalni projekat nemože se posmatrati odvojeno od velikih promena prilika u Evropi. Jedno obrazloženje je Dunav, velika panevropska reka koja je ušla u pažnji evropskih sila, naročito Francuske i Nemačke. Dunav je trebao biti reka evropske civilizacije koja povezuje kontinent od zapada do istoka i koja povezuje prostor demokratije, slobode i emancipacije naroda koji bi trebalo da prevlada nad istočnim despotizmom. Ofanziva Zapada za oslobađanje Dunava je imala za posledicu ujedinjenje od 1859 godine i stvaranje Rumunije. Ujedinjenje Moldavije sa Vlaškom, naročito formula za organizaciju nove rumunske države posledica je burnih rasprava. Istoričari tvrde da ćin od 24 januara 1859 godine je bio težak sa dilemama oko identiteta koji sui opstali do međuratnog perioda. Istoričar Adrijan Čjoflanka tvrdi da na kraju 1850 godina susreču se dve ideje o budućem društvu. Adrijan Čjoflanka:
,,Negde oko 1859 godine dogodila se konvergencija 2 teme za raspravu: tema modernizacije i tema ujedinjenja koje su do revolucije od 1848 godine kružile samostalno jedna od druge. Do 1859 godine ujedinjenje nije znaćilo i modernizacija, a modernizacije ne uključuje ujedinjenje. Posle neuspeha revolucije od 1848 godine, energija revolucionera usmerena je na politički projekat ujedinjenja kojem je podređena i tema modernizacije. Ovaj nacionalni politički projekat zahtevao je političko i nacionalno jedinstvo. Ujedinjenje je smatrano kao opšte rešenje za sve probleme rumunskog društva. Ova velika investicija objašnjava zašto je projekat uživao široku podršku u to doba, ali i razoćarenje koje je usledilo. Ujedinjenje nije automatski donelo i poboljšanje unutrašnjeg stanja. “
Neki istoričari smatraju da caristička ekspanzija ka jugo-istoku Evrope, kao i aneksija dela Moldavije između reka Prut i Dnjerstar od strane Rusije 1812 godine bio je jedan od faktora koji je uticao na to da se moldavske elite ozbilnije pozabave varijantom ujedinjenja sa Vlaškom. Istoričar Andrej Kuško iz Državnog univerziteta u Kišnjevu ne isklučuje ovu mogućnost. Andrej Kuško:
,, Postojale su i druge altrnative, a ono što se dogodilo je bila samo jedna od mogućih alternativa. Možemo na primer da razmislimo šta bi se dogodilo ako bi rusi anektirali celokupnu Moldaviju? Nije iskljućeno da bi celokupni nacionalni projekat bio drugačiji od formule koju danas znamo. Postojala bi mala verovatnoća da se rusi zaustave na obalama Dnjestra, to je bila granica koju su postogli još 1792 godine. Ova verzija događaja stvorila je dilemu među elitama. Posle 1812 godine, ostatak Moldavije je išao u pravcu ujedinjenja sa Vlaškom kao protivteža prema Rusiji. Nekako aneksija od 1812 godine je ubrzala ujedinjenje Vlaške i Moldavije i tu imamo pozitivnu posledicu, ali za žitelje Basarabije to je stvorilo nove probleme. “
Kako je trebalo da se uređuje buduća država? Da li da bude centralistička građevina prema francuskom modelu, ili federalno i konfederalno uređenje prema nemačkom modelu?Ova pitanja su bila u mislima onih koji su želeli ujedinjenje na obe obale reke Milkov i na kraju je pobedio centralizam. Adrijan Cjoflanka:
,,Posle 1859 godine u novom državnom uređenju političko-administrativno opcija je bila za centralističko radikalnmu formulu. Kulturno se išlo na uniformanizaciju identiteta. Centralizam nije bilo jedino moguće uređenje na početku 19 veka. Separatisti su se založili za konfederaciju, dakle za državno uređenje koje poštuje regionalne interese i identitete. Zanimljivo je da konfederativni projekti su se pojavili u revolucionernim sredinama koje su kasnije bile pristalice ujedinjenja. Federalizam je bio pokušaj da oslobode istočno-evropske identitete od kontrole imperija i da se organizuju prema novim političkim formulama. Pre 1859 godine postojala su važna imena, većina pristalica ujedinjenja koji su izrazili formule u korist administrativne decentralizacije i tu bih spomenuo Mihajla Kogalničanua, Nikolaja Šucua, Joana Heliadea Raduleskua, Konstantina Heraklidea i naročito Vasilea Bojereskua.
Dve strane, pristalice ujedinjenja i federalisti, nazvani i separatistima imali su snažne argumente za njihove stavove. Adrijan Cjoflanka:
,,Dve knježevine već su prošle svaka pojedinačno procesom centralizacije ćiji je vrhunac bio usvajanje Organskih pravilnika 1831-32 godine. U trenutku ujedinjenja, sa političko-administrativnim iskustvom, jedina praksa sa nekakvom tradicijom je bio centralizam. Zatim radi se i pritiscima i pretnjama spolja. Akcije centralizacije u doba Alerksandra Joana Kuze bile su istovremeno sa naporima za međunaordno priznavanje ujedinjenja.
5 I 24 januara 1859 godine u Jašju I Bukureštu , Aleksadnru Joan Kuza je izabran za vladara Moldavije I Vlaške. Bio je to početak onoga šta se vidi danas.
