Arheologija i Sekuritatea u komunističkoj Rumuniji

Naučno istraživanje u totalitarnom režimu ili u diktaturi strogo kontroliše državni aparat. Cenzura je suštinski element svake strukture ovakvog tipa države, ona i represivni aparat čine njeno jezgro. Komunistička država se oslanjala na ideologiju kako bi funkcionisala. Istorijsko znanje je bilo od suštinskog značaja i bilo je predmet posebne pažnje Sekuritate, aparata represije u komunističkoj Rumuniji, koji ga je kontrolisao kroz ideologiju. Proces ideologizacije društveno-humanih disciplina bio je deo propagande. Ni istorija nije mogla to da izbegne, bila je ideologizovana kao i sve druge nauke, a ni arheologija nije bila izuzetak. Štaviše, istorijsko nasleđe je bilo brutalno pogođeno, u slučaju nekih istoričara se može govoriti i o fizičkoj brutalnosti. Represivni aparat je zatvarao istoričare iz starog režima, bilo zbog njihovih političkih stavova, bilo zbog njihovih političkih pozicija, bilo zbog njihovih naučnih stavova. Poznati istoričari poput Georgea Bratijanua, Konstantina K. Đureskua, Petrea P. Panaiteskua, Silvijua Dragomira i drugih bili su zatvarani, počevši od pedesetih godina prošlog veka. Neki su u zatvoru umrli, kao što se to desilo Georgeu Bratijanuu, drugi su uspeli da prežive do 1964. godine, kada je došlo do amnestije političkih zatvorenika.

Steliu Lambru, 09.05.2022, 13:01

Naučno istraživanje u totalitarnom režimu ili u diktaturi strogo kontroliše državni aparat. Cenzura je suštinski element svake strukture ovakvog tipa države, ona i represivni aparat čine njeno jezgro. Komunistička država se oslanjala na ideologiju kako bi funkcionisala. Istorijsko znanje je bilo od suštinskog značaja i bilo je predmet posebne pažnje Sekuritate, aparata represije u komunističkoj Rumuniji, koji ga je kontrolisao kroz ideologiju. Proces ideologizacije društveno-humanih disciplina bio je deo propagande. Ni istorija nije mogla to da izbegne, bila je ideologizovana kao i sve druge nauke, a ni arheologija nije bila izuzetak. Štaviše, istorijsko nasleđe je bilo brutalno pogođeno, u slučaju nekih istoričara se može govoriti i o fizičkoj brutalnosti. Represivni aparat je zatvarao istoričare iz starog režima, bilo zbog njihovih političkih stavova, bilo zbog njihovih političkih pozicija, bilo zbog njihovih naučnih stavova. Poznati istoričari poput Georgea Bratijanua, Konstantina K. Đureskua, Petrea P. Panaiteskua, Silvijua Dragomira i drugih bili su zatvarani, počevši od pedesetih godina prošlog veka. Neki su u zatvoru umrli, kao što se to desilo Georgeu Bratijanuu, drugi su uspeli da prežive do 1964. godine, kada je došlo do amnestije političkih zatvorenika.

Arheolog Marijan Kosak je profesor na Univerzitetu Valahija“ iz Trgovišta i urednik toma odabranih dokumenata iz arhive bivše Sekuritate o načinu na koji je obaveštajna služba komunističke Rumunije rukovodila arheološkim istraživanjima pre 1989. godine. Treba reći da je i u arheologiji Sekuritatea brutalno intervenisala, određivala teme i nametala zaključke. Reč je o idejama i tezama koje su mogle biti podržane ideološki i osnivanje grupa arheologa za istraživanje na terenu. Formiranje rumunskog naroda i njegov kontinuitet u Transilvaniji, Maramurešu, Banatu i Dobrudži bilo je više od ideje koja je morala biti potvrđena iz svake kampanje arheoloških iskopavanja. To je bila opsesija, najbitniji zaključak. Uz kontinuitet išla je istorijska istina. Ovim oblastima bila je posvećena posebna pažnja zbog istorijskih razlika sa Mađarskom i Bugarskom. Argumenti Rumunije morali su proizaći iz bilo kakvog istraživanja kojim su se pomenute teritorije ujedinile sa Rumunijom 1878. i 1918. godine. Ali ovo nije bila isključivo praksa rumunske Sekuritate. I drugi represivni aparati u komunističkim zemljama pribegavali su istom tipu opravdanja. Pitali smo Marijana Kosaka kako je Sekuritatea radila na izradi istraživačkih zadataka arheologa i zaključaka do kojih su morali doći.

Sekuritatea je imala razgranatu, izrazito razgranatu mrežu doušnika u muzejima iz Rumunije, u svim muzejima istorije. Ova mreža doušnika je bila ta koja je zapravo garantovala naučno tačnu interpretaciju arheoloških podataka. Službenici iz Direkcije I Sekuritate nisu imali kapacitete da razumeju arheološki jezik. Na žalost, optužbe za nepoštovanje istorijske istine stigle su od mnogih mojih naučnih kolega, ne od službenika Sekuritate. U meri u kojoj su podaci stizali kod službenika, oni su intervenisali otvaranjem dosijea za informativno praćenje. Neki arheolozi su se zatekli, podržavajući stanovišta koja su naučno dobro argumentovana, svrstani u kategoriju onih koji iskrivljuju istorijsku istinu“.

Intervencija Sekuritate u arheološka istraživanja imala je posledice i na ličnom planu. Bilo je da su arheolozi, njima na čast, imali hrabrosti da se suprotstave grubom i mistifikujućem mešanju vlasti u pedantni rad arheologa. Florin Medelec iz Muzeja Istorije TImiš propatio je zbog svog protivljenja, kako kaže Marijan Kosak, koji je pronašao njegov dosije za prismotru u arhivama.

Florin Medelec je jedan od arheologa koji je stigao u centar pažnje Sekuritate zbog, da tako kažemo, nesrećnog otkrića. Bilo je reč o tri rimske cigle otkrivene u iskopu na temelju jedne zgrade. Te tri rimske cigle istoričar modernog perioda Joan Dimitrije Suču je protumačio kao jasan dokaz kontinuiteta i prisustva rimskog faktora u banatskoj oblasti. On je identifikovao u Temišvaru prisustvo jednog rimskog logora, a argument koji se nije mogao pobiti su bile te tri cigle. Kao arheolog, Medelec je odbacio tu hipotezu, a zbog tog odbacivanja otvoren mu je dosije za prismotru koji je imao oštre posledice na njegov lični život i profesionalni razvoj. Otpušten je sa mesta direktora, smenjen je do najnižeg stepena, na nivo muzeografa. Zabranilo mu se objavljivanje naučnih arheoloških radova, bio je praćen i sprečen da upiše doktorat. Direktni efekti su bili katastrofalni. Medelec je neosporna ličnost arheoloških istraživanja sa područja Banata, on je formirao arheološku školu“.

U periodu od 1945. do 1989. godine arheologija je bila nauka u kojoj je ideologija uticala na akademsku trezvenost. Neutralno istraživanje je trpelo i mnogi naučno opravdani zaključci su ostali po fiokama.