Arhitektura Bukurešta u međuratnom periodu
Steliu Lambru, 22.01.2018, 15:24
Počev od druge polovine 19 veka, Bukurešt se suočio sa nekoliko faza urbanog razvoja. Kada govorimo o Bukureštu netreba da mislimo samo na prestonicu, već i na ostatak Rumunije, jer jedna prestonica nikada se ne razvije sama. Bukurešt sadrži sve ono što je znaćio urbani razvoj Rumunije, sa veklikim uticajem zapadne arhitekture, što u prevodu znaći moderno, ali i sa izvorima u rumunsku tradicionalnu arhitekturu. U međuratnom periodu Bukurešt je podložen najvećim transformacijama, u toku vladavine Karola II od 1930 do 1940 godine. Sorin Vasilesku, profesor na Univerzitetu arhitekture Jon Minku u Bukureštu kaže da se međuratna arhitektura Bukurešta kretala oko kraljeva Rumunije. Sorin Vasilesku:
,, Ako govorimo o rumunskoj međuratnoj arhitekturi, automatski možemo govoriti samo o arhitekturi kraljevine. Postoji u Bukureštu faza Karo lI, zatim faza koja odgovara vladavini kralja Ferdinanda I i neverovatna faza Karola II koji je sanjao rekavši tadašnjem gradonačelniku da želi da vidi more. To je bila zanimljiva ideja, jer je trebao da vidi iz Kraljevske palate do bulevara, što je znaćilo da bi trebalo da nestaje zgrada Kraljevske fondacije. Operacija koja je vodila do današnjeg izgleda Kraljevske palate je primenjena u njegovo doba i koja je promenila sve. Na levoj i desnoj strani Kraljevske fondacije, aktuelne Centralne univerzitetske biblioteke postojale su 2 važne zgrade. U jednoj je bilo sedište Rumunskog đokej kluba, a Ministarstvo unutrašnjih poslova, bivši Centralni komitet Rumunske Komunističke Partije je bio iza jedne zgrade sa otvorom ka drugom trgu i proširujući se tu je izgrađeno jedno važno delo stila art nuvo u Bukureštu, koje pripada Danijelu Renardu i Teofilu Brodo, hotel Atene palas. “
Najuticajniji umetnički pravac u arhitekturi Bukurešta je art nuvo, ali postoji I takozvana državna arhitektura, ona fašistička italijanska i na kraju 20 i početku 30 godina art deko pravac iz Severne Amerike. Sorin Vasilesku odnosi se na art nuvo da je taj koji je doneo modernizam u rumunskoj arhitekturi. Sorin Vasilesku:
,,Naš umetnički pravac art nuvo ima više porekla. Postoji francuski art nuvo francuskih arhitekata, zatim francuski art nuvo rumunskih arhitekata, postoji transilvanski art nuvo mađarskih arhitekata koji su poticali iz škole Odon Lehner koji sa svoje strane je poticao od Bečkog secesionizma. Postoje više izvora inspiracije u Rumuniji. Za staru kraljevinu, trenutak prelaska od jednog u drugom svetu predstavlja ga art nuvo. Nije slučajno italijanski istoričar umetnosti Đulio Karlo Argan rekao da je prvi vid moderniteta bio art nuvo. Onaj naš, bilo da ga nazivamo stari art nuvo, kao što je neorumunski, ili ako ga nazivamo secesija kao što je slučaj za Transilvaniju, Banat i Bukovinu u principu odnosimo se na istu stvar. To je prvi trenutak kada smo ušli u moderni svet i kada naša arhitektura nije bila ništa manje važna od onoga što se gradilo na Zapadu. “
Tradicionalni uticaji nisu ništa manje važni u pojavi jednog modernog rumunskog stila u arhitekturi Bukurešta. On se naziva neorumunski stil. Ponovo Sorin Vasilesku:
,,Za naš stari art nuvo tesno je povezano ime Minkua i to je pravac u arhitekturi koji se izrazio osnovnim formama u istoriju naše arhitekture. To neznaći da smo mi nekada uticali na zapadnu arhitekturu, ali kategorično naši artihekti uspeli su da razumeju koja je stvarnost, koji je proces stilistike, šta se događa u arhitekturi i način na koji se mogu dodati tradicionalni elementi. Ako bi se tradicija merila litrom, onda za moderno merilo bi bio metar. Nalazimo se ispred različitih jedinica merenja koje se međusobno nemogu u potpunosti usklađivati. Pokušaj naših arhitekata da pronađu identitet je postojeći elemenat još iz doba Brankoveanua. Nije slučajno da su neorumunske vrednosti prošle više etapa. Elementi iz doba Brankoveanua bile su mešavina zapadnih i istočnih uticaja. To je prvi izvor rumunskog modernizma. Ako šetamo Bukureštom videćemo neorumunska dela Petra Antoneskua. One su veoma važne, ali su i kritikovana jer menjaju tradicionalne vrednosti. Mali broj ljudi je razumelo da je skala građevina Petra Antoneskua promenjena i zbog ćinjenice da se jednostavno pre 100 godina promenila skala Rumunije. Jedna zgrada uprave za zemjlu sa 8 miliona žitelja je imala jednu dimenziju, a drugu dimenziju je imala jedna za zemlju od 18 miliona žitelja koliko je imala Rumunija posle ujedinjenja od pre 100 godina. “
Arhitektura međunratnog Bukurešta je dostigla maskimalno povezivanje na ideje koje su kružile na Zapadu i na sve novine koje su poticale od tamo. Uprkos velikim transformacijama posle 1945 godine, arhitektura prestonice Rumunije je pod snažnim uticajem arhitekata iz doba monarhije.
