Euđen Kristesku (1895-1950)
Jedna od ključnih ličnosti u režimu maršala Jona Antoneskua bio je Euđen Kristesku, naslednik strašnog Mihaila Moruzova na mestu direktora Specijalne obaveštajne službe.
Marija Nenadić-Zurka и Steliu Lambru, 02.06.2025, 15:03
Jedna od ključnih ličnosti u režimu maršala Jona Antoneskua bio je Euđen Kristesku, naslednik strašnog Mihaila Moruzova na mestu direktora Specijalne obaveštajne službe. Kristesku je imenovan za šefa nakon što je Moruzov, čovek od poverenja bivšeg kralja Karola II, uhapšen i zatvoren u zatvoru Žilava 6. septembra 1940. godine.
Kristesku je rođen 1895. godine u Oituzu, okrug Bakau, u istočnoj Rumuniji, poprištu tri intenzivne bitke 1917. godine između rumunske i nemačko-austrougarske vojske. Bio je jedno od devetoro dece rođene u porodici učitelja i domaćice. Godine 1916, kada je Rumunija ušla u Prvi svetski rat, Kristesku se upisao na Pravni fakultet Univerziteta u Jašiju. Mladi student je učestvovao u borbama i unapređen je u čin narednika.
Posle rata, bio je zaposlen u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a zatim prebačen u obaveštajnu službu. Za svoju službu odlikovan je sa šest ordena i dve medalje. U septembru 1940. godine, nakon promene režima, Kristesku je smatran prirodnim naslednikom Moruzova na mestu šefa obaveštajne službe zbog svoje lojalnosti Antoneskuu. Tokom godina svog direktorstva, Kristesku je naredio misije praćenja svih stranih agenata u Rumuniji, ne praveći razliku između saveznika i protivnika. Specijalna obaveštajna služba se nije potčinila Nemačkoj, a primer je hvatanje trojice britanskih padobranaca u Rumuniji 1943. godine, koje je Kristesku ispitivao, ali je odbio da ih preda Berlinu. Takođe, šef Specijalne obaveštajne službe je znao za tajne pregovore koje je rumunska opozicija vodila sa Amerikancima i Britancima kako bi se pregovaralo o izlasku Rumunije iz saveza sa Nemačkom i odbio je zahtev Berlina da uhapsi pregovarače.
Najgnusniji deo njegove karijere bilo je učešće u Holokaustu. Uloga službe koju je predvodio u pogromu u Jašiju u junu 1941. godine dokazana je arhivskim dokumentima i svedočenjima usmene istorije. Istoričar Radu Joanid u svojoj knjizi „Pogrom u Jašiju“, objavljenoj 2014. godine, navodi da je broj Jevreja ubijenih u Jašiju 1941. godine između 3.000 i 12.000 ljudi.
Kada je Rumunija napustila savez sa Nemačkom 23. avgusta 1944. godine, potpukovnik Trajan Borčesku bio je na čelu kontraobaveštajnog odeljenja u okviru Specijalne obaveštajne službe. Godine 1994, u intervjuu za Centar za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije, Borčesku se prisetio trenutka kada je kralj Mihailo I pozvao Antoneskuovu vladu da potpiše uslove primirja sa SSSR-om. Predosetivši nešto, Kristesku je doneo drugu odluku.
„Umesto da ode u Palatu, on odlazi u nemačku legaciju. U 22 časa emituje se Kraljevska proklamacija. Nakon čitanja Proklamacije, u 23:30, iz legacije, Eugen Kristesku, gde je bio sa dva podređena, poziva i kaže: Pitao me je da li u Palati ima tenkova. Odgovor koji sam dao bio je da su preduzete sve mere i da će svaka nemačka reakcija biti odbijena. Za manje od sat vremena, niko ne bi ostao živ i nijedna cigla u legaciji ne bi bila pošteđena ako bi pružili otpor. Nakon čega sam spustio slušalicu.“
Godine 1946, Euđen Kristesku je osuđen na smrt, ali mu je kazna preinačena u doživotni teški rad i bio je zatvoren u Vakereštiju. Student Nikolae Daskalu bio je član Nacionalne seljačke stranke od 1946. i bio je deo antikomunističke organizacije „Šesta Kolona“. Uhapšen 1947. i zatvoren u Vakereštiju, gde je upoznao šefa rumunskih špijuna, kako je i priznao 2000. godine.
„Sreo sam jednog gospodina koji mi je delovao pristojno. Rekao sam <Zovem se Daskalu>, a on je odgovorio <„Zovem se Euđen Kristesku.> Nisam tada znao ko je. Nismo imali vremena da razgovaramo jer su na pod gurnuli dve činije u kojima se nalazila takozvana hrana, apsolutno providna voda u kojoj se nalazio list kupusa, onakav kakav se baca. I pitao sam ga, a on mi je rekao da je to obrok. Gurnuo sam činiju nogom prema toaletu u ćeliji i bacio je u toalet. Šta je usledilo posle toga? Batinanje dok se nisam onesvestio. Znam da sam se probudio mokar nazad u ćeliji, Eugen Kristesku me je video i rekao, više sebi: „Trebalo je da budeš dobar, da ne udaraš hranu!“
Godine 1950, Euđen Kristesku je umro u zatvoru Vakarešti u 55. godini života. Zvanična obdukcija je pokazala da je zatvorenik umro od koronarne bolesti srca. Međutim, uslovi života u komunističkim zatvorima dovodili su do pogoršanju zdravlja svakog zatvorenika.
