Francuski otpor u Rumuniji u Drugom svetskom ratu
Rumunija je ušla u Drugi Svetski Rat u leto 1941., nakon što je pretrpela trostruku teritorijalnu amputaciju 1940. godine. U junu 1940. godine, Sovjetski Savez je pripojio teritoriju Moldavije izmedju Pruta i Dnjestra, nazvanu Besarabijom i Severnom Bukovinom. U avgustu 1940. godine došao je red Madjarske da pripoji deo rumunske teritorije, odnosno severnu polovinu Transilvanije i Maramureš. U septembru 1940. godine, došao je treći talas amputacije rumunske teritorije, kada je Bugarska okupirala južnu Dobrudžu ili, kako su je zvali Kvadrilater (Četvorougao). Duboka kriza koja je usledila dovela je do uklanjanja kralja Karola II. sa prestola i uspostavljanja legionarske diktature. Novi režim je Rumuniju preusmerio na savez predvodjen nacističkom Nemačkom i na rat protiv SAD, Velike Britanije i Sovjetskog Saveza. Propast sistema mirovnih ugovora na kraju Prvog Svetskog Rata bila je moguća tek nakon što je Francuska, glavni autor Versajskog sistema, doživela kolaps u junu 1940. godine. Ovo je značio bacanje Evrope u najdestruktivniji rat sa desetinama miliona žrtava i sa ogromnom materijalnom štetom. Evropa je ušla pod kontrolu nacističke Nemačke i bilo je potrebno skoro 5 godina stalnih vojnih napora da bi Hitlerov režim bio poražen.
Steliu Lambru, 27.09.2021, 12:27
Rumunija je ušla u Drugi Svetski Rat u leto 1941., nakon što je pretrpela trostruku teritorijalnu amputaciju 1940. godine. U junu 1940. godine, Sovjetski Savez je pripojio teritoriju Moldavije izmedju Pruta i Dnjestra, nazvanu Besarabijom i Severnom Bukovinom. U avgustu 1940. godine došao je red Madjarske da pripoji deo rumunske teritorije, odnosno severnu polovinu Transilvanije i Maramureš. U septembru 1940. godine, došao je treći talas amputacije rumunske teritorije, kada je Bugarska okupirala južnu Dobrudžu ili, kako su je zvali Kvadrilater (Četvorougao). Duboka kriza koja je usledila dovela je do uklanjanja kralja Karola II. sa prestola i uspostavljanja legionarske diktature. Novi režim je Rumuniju preusmerio na savez predvodjen nacističkom Nemačkom i na rat protiv SAD, Velike Britanije i Sovjetskog Saveza. Propast sistema mirovnih ugovora na kraju Prvog Svetskog Rata bila je moguća tek nakon što je Francuska, glavni autor Versajskog sistema, doživela kolaps u junu 1940. godine. Ovo je značio bacanje Evrope u najdestruktivniji rat sa desetinama miliona žrtava i sa ogromnom materijalnom štetom. Evropa je ušla pod kontrolu nacističke Nemačke i bilo je potrebno skoro 5 godina stalnih vojnih napora da bi Hitlerov režim bio poražen.
U tim teškim godinama neki ljudi nisu odustajali. Iako je sve izgledalo izgubljeno i borba sa previše jakim protivnikomse činila beskorisnom, ovi ljudi su dokazali da se male akcije mogu dokazati važne. Priču o trojici hrabrih francuskih državljanina, koji su živeli u Rumuniji, a koji nisu odustali od borbe u onim teškim vremenima, priča nam istoričarka Oana Demetrijade iz Nacionalnog Saveta za proučavanje arhiva bivše Rumunske Službe Bezbednosti (Securitate) : Radi se o grupi francuskih državljana koji su živeli u Rumuniji i odlučili da imaju hrabrost da špijuniraju. Špijunirali su za slobodnu Francusku, špijunirali su za Engleze. Glavnu ulogu igrala je jedna žena, Hanrijet Sumpt, Francuskinja koja je postala rumunska državljanka nakon što se udala, sukcesivno, za dva rumunska državljanina. Ona se nastanila u Rumuniji 1928. godine i želela je da učini nešto za svoju zemlju, koja je već potpisala primirje sa Nemačkom. Ona pronalazi kanal za vezu sa izvršnim direktorom za specijalne operacije u Istanbulu (Special Operation Executive) i počinje da prosledi informacije tamošnjim Britancima. Nije znala da kanal prati rumunska Specijalna obaveštajna služba “.
Hanriet Sumpt bila je sekretarka u bukureštanskoj kancelariji poznate francuske novinske agencije Havas. Na početku rata 1940. godine, koristila je baze podataka agencije za pružanje informacija Francuskoj i Britaniji. Počela je informacijama o kretanju nemačke vojske u Rumuniji: vojne oznake, registarski brojevi vojnih vozila, vrsta oružja koje je videla, rute po kojima su nemačke trupe putovale i njihov broj. Hanrijet Sumpt šetala je bukureštanskim ulicama odakle je mogla da vidi kretanje nemačkih aviona sa aerodroma Baneasa. Putovala je i u druge gradove kao što su Galaci, Ramniku Sarat, Fokšani, Bakau, Jaš ili Botošani, sve do istočne granice Rumunije. Istoričarka Oana Demetrijade objašnjava: Ona jezajedno sa francuskim novinarom Morisom Negreom uspela da napravi malu mrežu špijuna i da pošalje neke crteže. Ustvari je reč o nekim predmetima koji su zapravo bili kamuflirana obeležja nemačkih vojnih jedinica stacioniranih u Rumuniji, a koje su išle ka balkanskom frontu i istvremeno spremale su se za upad na Sovjetski Savez“.
Ali aktivnosti grupe ne ostaju nezapažene. Uskoro svi će biti uhapšeni, ali će biti pomilovani. Istoričarka Oana Demetrijade precizira: Cela mreža je bila otkrivena, njeni članovi su uhapšeni, pod pritiskom Nemaca. Hanrijet je prva bila uhapšena. Tokom pretresa otkriven je informativni materijal. Agent rumunske službe bezbednosti koji je hapsi opisuje je jednom rečenicom: bila je lepa žena, veoma inteligentna, sa izuzetnim duhom zapažanja, sa talentom za crtanje, koja je bila veoma mirna kada je uhapšena, zadržavajući samokontrolu. Brz proces je usledio, za mesec dana ceo posao je bio završen. Moris Negre je oslobodjen posle nekoliko meseci usled intervencije francuske države. Hanrijet je ostala u zatvoru i bila premeštena u nekoliko zatvora. Njeni muževi, koji su još uvek imali posebnu naklonost prema njoj, pomogli su joj da napiše i da pošalji pismene zahteve šefu države i, preko njega, kralju Mihaju, da bude pomilovana. Nakon 10 godina prisilnog rada, kazna joj je preinačena u godinu dana zatvora i puštena je 22. avgusta 1944. godine, bez ikakve veze sa onim što će se dogoditi sledećeg dana, 23. avgusta 1944. godine “.
Priča Hanrijet Sumpt će se nastaviti i posle rata, kada je ona postala dobrotvorna sestra i maserka u centrima za oporavak sportista. Pratila ju je i dalje komunistička služba bezbednosti i informacije o njoj, koje su pisali obaveštajci, su bile, uglavnom, pozitivne. 1959., usled intervencije njenog trećeg muža, Rumuna, koji je uspeo je da napusti zemlju i ode u Francusku, i ona je dobila pasoš i vratila se u domovinu. Sem imena Hanrijet Sumpt i Morisa Negrea, vredi pomenuti i Žana Pola Lansenja, trećeg francuskog novinara u grupi hrabrih ljudi koji je odlučno branio svoju zemlju i svoja uverenja.
