Generacija ,,Samo napred!”

Steliu Lambru, 20.11.2016, 16:44

Ljudi su verovali da istorija je čuvar sećanja i kada su je pretvorili u akademsku disciplinu živeli su sa iluzijom da je ona mesto gde se može saznati samo istina. Filozofija istorije nam pokaže da istorija, sećanja i istina samo su fragmenti onoga što pripada čoveku i zajednici, a nostalgija koja nas ponekad zahvata šalje nas u prošlost o kojem imamo uglavnom lepo mišljenje, jako smo se tada osečali u mnogim situacijama neprijatno. Sećanje na komunizam se teško može podnositi jako je nostalgija uspela da ih delimićno popravi. Posle desetina godina funkcionisanja komunističkog režima, i posle još nekoliko desetina godina u kojima studije pokazuju greške komunizma, nostalgija je ta koja pomiruje ljude sa komunizmom i svojim nedelima. Generacija ,,Samo napred! Je generacija dece od 70 i 80 godina koja je sada generacija odraslih u Rumuniji. Neki je smatraju i generacijom dekretaša, dece koje se rodila posle primene dekreta 770 od 1966 godine koji je zabranio abortus. Nazvana tako prema pionirskom pozdravu ,,Samo napred! Ona je sada na uzrastu nostalgije, ali to nije nostalgija prema komunističkom režimu, već prema uzrastu koji je definisao kao takvu. 90’ godina ova generacija je gledala na nostalgiju starijih sa pomešanim osećanjima negodovanja. Prolaskom vremena ista generacija se suočava sa nostalgijom. Na početku kao igra, zatim sve dublje i dublje. Istoričari Simona Preda i Valerju Antonović snimili su intervjue sa 22 javnih lićnosti o detinjstvu u doba komunističkog režima, tada kada su deca bila nekako van brige roditelja. Pojavila se knjiga ,,Samo napred! Sećanja iz detinjstva i jedan dokumentarac. U nastavku govori Simona Preda:

,, Koja je poteškoća kada govoriš o detinjstvu? Možda izgleda banalno, ali je teško da govoriš o svom detinjstvu, naročito ako imaš ispred sebe kameru za snimanje. Veoma teško se možeš setiti svega, da se razotkriješ posle dužeg razdoblja u jednom vremenu, jer postoji rizik da kontaminiraš sećanja sa ideologijom koju si identifikovao posle mnogo godina. Kada sarađuješ sa odraslima, sa razgovorima, sa studijama, sa ideološkim uticajma, rizikuješ da se postaviš drugačije prema nekim stvarima koje si nekad posmatrao na drugi način ili prema onome kako si se radovao kad si bio dete. Glavna klopka je kada se radi o studijama o sećanjima. Dakle studije sećanja i usmene istorije uvek su pogođene prolaskom vremena. Uglavnom kada se radi o našoj osobi, tu se radi o interpretacijama. Realnost takva kakva je ona bila, sa dobrim i lošim stvarima, sa senzacionalnim ili sa stvarima koje su se tadala ćinile senzacionalne nemože se u potpunosti vratiti, ma koliko to želeli. “<
><
>

Nostalgija prema detinjstvu u doba komunizma je lakše razumljiva od drugih vrsta nostalgije, jer je to uzrast nezrelosti kada je svet u okruženju lep, čist i kada je dete zaokruženo pažnjom i ljubavlju. To je razlog zbog kojeg sva dela, predmeti, aspekti iz svakodnevnog života tog detinjstva, koji je i sam pod uticajem ideologije režima su razmatrani sa dobrom voljom. Skoro vojnička struktura pionirskih organizacija, crvena zastava, pionirski pozdrav, školske uniforme, učbenici, ceo svet iz okruženja 70’ i 80 godina, jako predstavlja način života u jednom političkom režimu koji je duboko ponizio svoje građane, ipak se posmatra sa više dobre volje. Simona Preda, kao i ostali koji se sećaju komunističkog detinjstva, zna da takva vremena netreba nikada da se vrate, ali život ljudi nemože to izbeći:

,, Još postoji mogućnost da vratimo u određenoj meri samo ono što smo voleli, ili što bismo voleli da se dogodi, ili da vratimo samo što smo verovali da smo bili ili bismo želeli da budemo. Na to utiče prolazak vremena. Ja mislim da ljudi sa kojima smo pričali su bili iskreni i postoje trenutci u kojima se sami pitamo o nekim stvarima iz prošlosti. Neverujem da se mogu postaviti dijagnoze ili da se prave sociološke interpretacije posle nekoliko desetina intervjua, ni posle 3 intervjua ni posle 30, ni posle 3 sotine ili 3 hiljade, 3 miliona ili 23 miliona koliko smo bili u jednom trenutku. Svaki je živeo svoje detinjstvo, svoje trenutke nostalgije i neverejum da postoje određeni recepti. Kao što je jedan od njih i rekao, ja nisam proveo detinjstvo u komunizmu, ja sam proveo detinjstvo u doba mog detijnstva. “<
><
>

Generacija Samo napred! Je generacija koja je bila u mogućnosti da se oslobodi najgoreg režima u istoriju. To je generacija koja je gradila Rumuniju kakva je ona danas, generacija koja jako se polako približava starosti još ima dosta toga da pokaže.