Jon Racju ili demokratija u egzilu(19.06.2017)

Steliu Lambru, 18.06.2017, 16:18

Jon Racju bio je jedan od najvažnijih rumunskih demokratskih političara posle 1990 godine koji se založio i protiv fašističke i protiv komunističke diktature. Nakon povratka u zemlju 1990 godine, učestovao je u obnovi Nacional Seljačke Demohrišćanske Stranke i u obnovi demokratije. Jon Racju rođen je 6 juna 1917 godine u Turdi, na zapadu Rumunije u porodici rumunskih intelektualaca koji su se borili za nacionalna prava rumuna u Austro-Ugarskoj. Apsolvirao je pravo u Klužu i ekonomiju u Kembriđu i bio je aktivan u redovima Nacinoalne Seljačke Stranke. 1940 godine zaposlio se kao diplomata u Ministarstvu inostranih poslova i odmah je upućenu misiju u Londonu u februaru 1940 godine pre okupacije Francuske. Posle okupacije Francuske, glavnog saveznika Rumunije, Racju je nastavio da radi u diplomatskoj misiji Rumunije u Velikoj Britaniji do početka septembra 1940 godine, kada su vlast preuzeli general Antonesku i Gvozdena garda. Prosaveznik, Racju je odbio da prihvati pridruživanje Rumunije koaliciji predvođenoj Nacističkom nemačkom.

1985 godine u intervju za emisiju ,,Rumunske aktuelnosti” radio stanice Radio Slobodna Evropa oćuvan u arhivi Centra usmene istorije rumunske radiodifuzije, Jon Racju je ispričao okolnosti u kojima je ostao u Velikoj Britaniji. Jon Racju:

,,Posle odlazka kralja Karola II i osnivanja legionarne države, podneo sam ostavku u septembru 1940 godine. Otišao sam u engleskom Ministarstvu inostranih poslova i tražio sam politički azil kojeg sam odmah primio. Imao sam veliku sreću da primim stipendiju iz Kembriđa gde sam pohađao 3 godine predavanja i primio sam diplomu u smeru ekonomske nauke. Dok sam bio u Kembriđu imao sam niz radio prenosa na patriotske teme u pitanju Transilvanije, naročito posle okupacije Severne transilvanije 1940 godine i bio sam aktivan u studentskom životu, udruženje rumunskih studenata u Velikoj Britaniji. “<
><
>

Jon Racju uključio se u propagandu izlaska Rumunije iz savezništva sa Nemačkom i prelaska na strani saveznika. On je želeo da Srednja i istočna Evropa, dakle i Rumunija ostanu pod uticajem zapadne demokratije po okonćanju rata. Jon Racju:

,,Radio sam u Međunarodnom savetu studenata, gde sam izabran za potpredsednika u toku rata i u Svetskom izvršnom omladinskom komitetu. Pošto svi iz egzila u Engleskoj smo bili preokupirani za budućnost Evrope posle rata, osnovali smo jednu novu organizaciju, koje je bilo udruženje studenata i omladine iz srednje i istočne Evrope. Takođe, jako sam bio mlad pristupio sam pokretu slobodnih rumuna koji se protive savezništvu Rumunije sa nacističkom Nemačkom i koji je sve vreme tvrdio da je mesto Rumunije pored velikih zapadnih demokratija koje su stvorile Veliku Rumuniju. U to doba pisao sam člankove, održao konferencije, i već sam spomenuo da sam govorio na radiju, i to naravno na BBS-u.”<
><
>

Nakon što je postao bogati poslovni čovek, Jon Racju nije pasivno pratio sa Zapada, proces komunizacije Rumunije. Osnovao je antikomunističku organizaciju, Svetsku uniju slobodnih rumuna i izdao je štampu demokratske orientacije, list ,,Slobodni rumun koji se broji među najuticajnim publikacijama rumunskog egzila. Jon Racju:

,, Počeo sam još 1955 godine biltenom vesti samo na engleskom jeziku kojeg sam izdao nedeljno. Zvao se ,,Fri rumenijen pres” i bio je namenjen za informisanje Zapada, naročito novine, poslanike, uticajne političare o stanju u Rumuniji. Posle 20 godina pretvorio sam ovu publikaciju u nešto više, časopis koji se zvao Štampa slobodne Rumunije koji je bio na engleskom i francuskom jeziku. 1965 godine osnovao sam udruženje Akarda, Kulturno udruženje rumuna iz engleske, i jako je nazvano samo kulturno udruženje u skladu sa našom erdeljskom tradicijom iz prošlosti, kulturno znaći i politički za afirmaciju naših težnji. “<
><
>

1985 godine Jon Racju je bio uveren da samo jedinstvom svih rumuna može se vratiti demokratija. Njegova organizacija obratila se svima koji su želeli da se angažuju u naporima za vraćanje demokratije. Ponovo Jon Racju:

,,1980 godine zajedno sa profesorom Brutusom Kostea iz Amerike uputili smo apel u kojem smo rekli da je potrebno da svi uradimo nešto za ovu zemlju da bi dostojanstveno bila predstavljena na Zapadu. Do 1975 godine funkcionisao je Nacionalni komitet rumuna koji je te godine prekinuo postojanje. Mi smo smatrali da treba da se nastavi ova borba I zato smo uputili apel I osnovali smo ponovo komitet 1984 godine. Mi smo od početka rekli da to se nemože ćiniti na osnovu političkih stranaka, bili smo mišljenja da svi rumuni treba da ulažu napor za svoj narod, nezavisno od stranke kojoj pripadaju ili ćiji su članovi bili u prošlosti. Naprotiv, stranke treba da rade jer ne postoji demokratija bez stranaka.”<
><
>

Nakon povratka u Rumuniju 1990 godine, Jon Racju je ostao isti čovek sa demokratskim uverenjima, I pravi moralni model. Preminuo je 2000 godine u Londonu I prema svojoj želji njegovi posmrtni ostatci vraćeni su u zemlju i sahranjen je u rodnom gradu, Turdi.