Kornelju Koposu(16.11.2015)

Kaže se da među najvažnijim stvarima za život jednog čoveka je ono što ostavlja iza sebe, dakle nasleđe. Radi se ne samo o imovini, već više o simboličnim stvarima, ponašanju, podsticaju za potomke, način života. Kornelju Koposu preminuo je 11 novembra 1995 godine i sada se svi rumuni sećaju njega kao mučenika demokratije, modela obnove posle 1989 godine, posle skoro polovine veka komunističkog režima. Ostavio je iza sebe ogromni simbolični kapital političkog i duhovnog verovanja, integriteta, skromnosti, fizičkog i psihičkog otpora u nejednakom sukobu sa komunističkim režimom ispred kojeg mnogi ljudi su ustupili ili su sarađivali. Đavo istorije kako je poljski filozof Lešek Kolakovski nazvao režim crvenog terora nije dao mira Korneliju Koposu do svog nestanka 1989 godine. Tražio je da ga privuće na svojoj strani, da mu kupi dušu i uverenja, da ga kompromituje. Prema svojim svedočanstvima potvrđeni i dokumentima iz arhive bivše Sekuritate, posle oslobođenja iz zatvora, Koposu je uhapšen 27 puta, kuća mu je pretresena više desetina puta i konfiskovano mu je više od 3 hiljade lićnih dokumenata. Kornelju Koposu je čovek oko kojeg 1989 godine nekoliko rumuna i zatim sve više i više njih se angažovalo na put političke, društvene i kulturne obnove Rumunije. 1995 godine kada je preminuo Koposu je imao na svojoj strani veliki procenat rumunskih građana odlučni da nešto promene. On je bio živi dokaz posle 17 i po godina teškog zatvora od 1947 do 1965 godine stare izreke da ,,istina na kraju uvek pobeđuje”. O sebi Kornelju Koposu se nikad nije odnosio kao na jedinstveni primer modela koji se mora pratiti, već je kazao da se radi o modelu jedne cele generacije rumuna koja nije preživela da bi govorila o svim užasima sa kojima se suočila. Rođen 20 maja 1914 godine u županiji Salaž u porodici grko-katoličkog sveštenika, on je postao advokat i bio je doktor pravnih nauka Univerziteta iz Kluža. Bio je blizak lideru Nacional Seljačke Demohrišćanske Stranke Julju Manju i njegov lićni sekretar. 14 jula 1947 godine Koposu je uhapšen zajedno sa celim rukovodstvom stranke, i osuđen je na doživotni teški rad i zatvor i oslobođen je 1964 godine. Od 17 godina zatvora 9 je proveo u potpunoj izoloaciji, a posle izlaska iz izolacije zaboravio je da govori. U nastavku Kornelju Koposu govori o zatvoru iz Ramniku Sarat:

Steliu Lambru, 16.11.2015, 16:00

Kaže se da među najvažnijim stvarima za život jednog čoveka je ono što ostavlja iza sebe, dakle nasleđe. Radi se ne samo o imovini, već više o simboličnim stvarima, ponašanju, podsticaju za potomke, način života. Kornelju Koposu preminuo je 11 novembra 1995 godine i sada se svi rumuni sećaju njega kao mučenika demokratije, modela obnove posle 1989 godine, posle skoro polovine veka komunističkog režima. Ostavio je iza sebe ogromni simbolični kapital političkog i duhovnog verovanja, integriteta, skromnosti, fizičkog i psihičkog otpora u nejednakom sukobu sa komunističkim režimom ispred kojeg mnogi ljudi su ustupili ili su sarađivali. Đavo istorije kako je poljski filozof Lešek Kolakovski nazvao režim crvenog terora nije dao mira Korneliju Koposu do svog nestanka 1989 godine. Tražio je da ga privuće na svojoj strani, da mu kupi dušu i uverenja, da ga kompromituje. Prema svojim svedočanstvima potvrđeni i dokumentima iz arhive bivše Sekuritate, posle oslobođenja iz zatvora, Koposu je uhapšen 27 puta, kuća mu je pretresena više desetina puta i konfiskovano mu je više od 3 hiljade lićnih dokumenata. Kornelju Koposu je čovek oko kojeg 1989 godine nekoliko rumuna i zatim sve više i više njih se angažovalo na put političke, društvene i kulturne obnove Rumunije. 1995 godine kada je preminuo Koposu je imao na svojoj strani veliki procenat rumunskih građana odlučni da nešto promene. On je bio živi dokaz posle 17 i po godina teškog zatvora od 1947 do 1965 godine stare izreke da ,,istina na kraju uvek pobeđuje”. O sebi Kornelju Koposu se nikad nije odnosio kao na jedinstveni primer modela koji se mora pratiti, već je kazao da se radi o modelu jedne cele generacije rumuna koja nije preživela da bi govorila o svim užasima sa kojima se suočila. Rođen 20 maja 1914 godine u županiji Salaž u porodici grko-katoličkog sveštenika, on je postao advokat i bio je doktor pravnih nauka Univerziteta iz Kluža. Bio je blizak lideru Nacional Seljačke Demohrišćanske Stranke Julju Manju i njegov lićni sekretar. 14 jula 1947 godine Koposu je uhapšen zajedno sa celim rukovodstvom stranke, i osuđen je na doživotni teški rad i zatvor i oslobođen je 1964 godine. Od 17 godina zatvora 9 je proveo u potpunoj izoloaciji, a posle izlaska iz izolacije zaboravio je da govori. U nastavku Kornelju Koposu govori o zatvoru iz Ramniku Sarat:

,, Zatvor iz Ramniku Sarat je imao 34 ćelija među koje po 16 na prizemlju i prvom spratu. Postojale su i 4 kaznene ćelije u podzemlju. Svaka ćelija je imala dimenzije 3 metara dužine i 2 širine. Na visini od 3 metara bio je prozorčić, ali on nije ostavio svetlo da uđe unutra. U zatvoru nije postojalo grejanje.”<
><
>

1993 godine Kornelju Koposu se setio kakav mu je bio život u zatvoru:

,, Svaki zatvorenik je imao broj koji je predstavljao broj ćelije, niko nije imao ime i prezime. Pošto je svaki zatvorenik bio sam iskljućen je svaki razgovor ili veza sa ostalima. Mi smo koristili Morseov kod lupanjem u zidu, ali je otkriven i oštro kažnjen. Zatim smo prešli na kašalj Morseovim kodom, ali je to bilo veoma teško jer smo bili na kraj snaga. “<
><
>

Kornelju Koposu je ćesto zapitan kakav bi život želeo ako bi se moglo vratiti unazad vreme a on je jednostavno I skromno odgovorio: jako sam prošao toliko patnji I užasa, ipak otvorenih očiju ja bih izabrao istu sudbinu.