Luk i strelci u vojskama Rumunskih knježevina(06.06.2016)

Luk se broji među najstarije oružje u istoriiji čovečanstva, koji je upotrebljen za lov i rat. Vojske su osnovale i upotrebile specijalne jedinice strelaca koji su skoro sami pobedili u nekim poznatim bitkama. Luk je bio glavno oružje na Istoku, ali i na Zapadu strelci su bili veoma poznati, kao što su na primer engleski strelci. U rumunskom prostoru prisutstvo lukova se spominje još u drevno doba kod grčkih autora koji su pisali da kada je nebo bilo oblačno dačani su koristili lukove da bi proterali crne oblake. U Sredjnem veku vladari rumunskih knježevina su koristili luk i da bi vodili ratove, ali i za lov kao što je bio obićaj u celoj Evropi. Jedinice moldavskih i vlaških strelaca smatrane su među najboljima i one su korišćene i od strane drugih saveznika u nekoliko bitaka. 1410 godine, vladar Moldavije Aleksandru Dobri je poslao 400 moldavskih strelaca koji su se borili na strani litvansko-poljske armije protiv teutonskih vitezova u bitci u Grunvaldu. U istoj kampanji, 800 moldavskih strelaca je učestovalo na strani litvansko-poljskog saveza u bitci kod Marijenburga, takođe od 1410 godine koja je okonćana pobedom. Vojni istoričari i arheolozi pokušali su da saznaju kako se luk koristio u Sredjnem veku. Istoričar Aleksandru Matej koji je i profesor streljaštva veruje da način upotrebe luka pokazuje kulturnu zonu odakle potiće strelac. Aleksandru Matej:

Steliu Lambru, 31.05.2016, 17:04

Luk se broji među najstarije oružje u istoriiji čovečanstva, koji je upotrebljen za lov i rat. Vojske su osnovale i upotrebile specijalne jedinice strelaca koji su skoro sami pobedili u nekim poznatim bitkama. Luk je bio glavno oružje na Istoku, ali i na Zapadu strelci su bili veoma poznati, kao što su na primer engleski strelci. U rumunskom prostoru prisutstvo lukova se spominje još u drevno doba kod grčkih autora koji su pisali da kada je nebo bilo oblačno dačani su koristili lukove da bi proterali crne oblake. U Sredjnem veku vladari rumunskih knježevina su koristili luk i da bi vodili ratove, ali i za lov kao što je bio obićaj u celoj Evropi. Jedinice moldavskih i vlaških strelaca smatrane su među najboljima i one su korišćene i od strane drugih saveznika u nekoliko bitaka. 1410 godine, vladar Moldavije Aleksandru Dobri je poslao 400 moldavskih strelaca koji su se borili na strani litvansko-poljske armije protiv teutonskih vitezova u bitci u Grunvaldu. U istoj kampanji, 800 moldavskih strelaca je učestovalo na strani litvansko-poljskog saveza u bitci kod Marijenburga, takođe od 1410 godine koja je okonćana pobedom. Vojni istoričari i arheolozi pokušali su da saznaju kako se luk koristio u Sredjnem veku. Istoričar Aleksandru Matej koji je i profesor streljaštva veruje da način upotrebe luka pokazuje kulturnu zonu odakle potiće strelac. Aleksandru Matej:

,,U zavisnosti od načina upotrebe postoji zapadna i istočna zona, to jest arapska, perzijska, turska, vizantijska, kineska, korejska i japanska. Za mediteransku zonu on se koristi držeći se sa 2 ili 3 prsta, to jest jednostavno za jednostavni luk. Prema nekim dokumentima u zoni Vlaške i Moldavije koristili su se tatrski lukovi. To su manji lukovi i zato postoji mogućnost da se koristi sa 3 prsta. Upotreba luka sa prstenom je starija praksa. Ako pomislimo na zonu sčita, to jest azijsku nalazimo elemente upotrebe sa prstenom. Postoji velika mogućnost da su i rumuni koristili prsten pre dolaska mongola. U Transilvaniji je moguće da stil upotrebe bude sa 3 prsta, jako lukovi mogu biti 2 vrste, dugački tipa longbou, i mali tatarski. Svi vlaški i moldavski boljari su koristili luk. Luk je više koristila konjica, jer su oni uglavnom i strelci. To je držalo za obuku svakog plemića, svi boljari su znali da koriste luk. Rumunske vojske su imale dobre strelce, a moldavci su korišćeni i kao plačenici u Grunvaldu 1410 godine. “<
><
>

Predmeti otkriveni na arheološkim gradilištima predstavljaju dokaz načina na koji su strelci upotrebili luk i strele. Često, pogrešna interpretacija nekih predmeta je onemogućila otkriće načina upotrebe oružja, kao na primer prstena. Aleksandru Matej:

,, Ne postoje previše izvora o istoriji njegove upotrebe. Istoričari nemisle na vrstu luka i strela, već na način upotrebe lukova od strane strelaca. Otkriveni su prsteni sve vrste i oblika, ali se interpretiralo da se radi o nakitu. Pre 10 godina kada se ponovo otkrila upotreba prstena, mnogi istoričari su vršili novu evaluaciju sistema upotrebe, ali nisu uspeli da to tačno uspostave. U muzejima postoje prsteni koji nisu smatrani kao prsteni za upotrebu luka.”<
><
.

Kao i svaki predmet, luk ima simboličnu vrednost. Jako oduvek ljudi ih nisu voleli jer su pravili veliki broj žrtava i prićinili materijalnu štetu, ratovi su vođeni imajući u vidu neka pravila časti, a luk je imao loš ugled. Kada su zarobljeni, strelci su prepoznati prema prstima i zato im se obićno odsekao jedan prst i poslati su u robiju jer su smatrani kukavicama. Ponovo Aleksandru Matej:

,, Nikolaje Jorga je rekao da je luk bio glavno oružje vlaha, ali strelci nisu smatrani nešto posebno. U koncepciji Zapada i hrišćanštva luk je smatran đavolskim oružjem. Bilo je časnije da se boriš mačem, sa protivnikom ispred tebe. Luk je bio oružje kukavica i đavola. Sveti Jovan Damaskin je isprićao da je ikona Svetog Teodora oskrnjavljena strelicama od strane pagana. To je verovatno jedan od izvora zbog kojeg se luk smatra oružjem đavola, jako se vizantijski car Leon VI žalio jer vizantijci nisu znali da koriste luk, a trebalo bi da bi se efikasnije borili protiv perzijaca i arapina. “<
><
>

Luk je imao i konkurenta, najime arbaletu. Ova je imala bolji mehanizam od luka, bili su potrebni majstori koji da je proizvode i poprave, manipulacija je bila znatno teža od luka. Kasnije se je pojavio top koji je zamenio na kraju luk kao borbeno oružje, a puška ga je zamenila u lovu. Jako je luk nestao kao borbeno i lovačko oružje, on je ostao u pažnji ljubitelja tradicionalnog oružja, ali je dalje upotrebljen i u sportskim takmičenjima.