Revolucija od 1989 godine na Radio Rumuniji

Steliu Lambru, 18.12.2017, 16:04

Od svog osnivanja 1928 godine, Rumunska radiodifuzija bila je prisutna na svim važnim događajma iz istorije Rumunije. Kraljevi, političari, kulturni ljudi, umetnici, obični ljudi svi su se pojavili pred mikrofonom radija da bi govorili rumunima o znaćaju trenutaka ćiji su svedoci. Rumunska radiodifuzija naravno da je bila prisutna i u toku antikomunističke revolucije od decembra 1989 godine. Radiodifuzija i kasnije televizija smatrane su ključnim medijskim državnim ustanovama u prenosu poruka stanovništvu. Nažalost Radio Rumunija je postala instrument propagande u rukama komunističkog režima posle okupacije zemlje od strane sovjetske vojske i preuzimanja silom vlasti od strane komunističkog režima. 80 godina radio i televizija režima promovisale su vulgarno kult lićnosti bračnog para Elena i Nikolaje Čaušesku. Sem hronićnih nedostataka svakodnevnih osnovnih stvari, kult lićnosti se teško mogao izdržati za ogromnu većinu rumuna. 16 decembra 1989 godine, žitelji Temišvara izašli su na ulice tražeći slobodu i svrgavanje s vlasti opresivnog komunističkog režima koji je u toku 45 godina doneo ekonomsku propast i ljudske tragedije. Posle krvavog ugušenja demonstracije temišvaraca, 21 decembra bukureštanci okupljeni na ulici na jednom skupu podrške Nikolaju Čaušesku preokrenului su se protiv njega. Time je počeo najvažniji trenutak istorije druge polovine 20 veka. U arhivama Rumunske radiodifizuije očuvane su zvućne velike ljudske emocije. Glasovi običnih ljudi i novinara su uzbuđeni preokretom od 180 stepeni stanja, od razoćarenja i zatvaranje svih nada do velikog uzbuđenja, oslobađanja i preporoda. Od 22 do 25 decembra 1989 godine postojala je beskrajna radost rumuna koji su vratili svoju slobodu, radost koju Radio Rumunija je snimio zauvek. Radost koja je počela 22 decembra 1989 godine oko 12,30 sati, radost koja proistiće i iz nekoheretnosti i agitacije koja je zahvatila sve koji su ušli u studijama radija. Euđen Dikiseanu, fotoreporter lista ,,Skanteja u prevodu Iskra Rumunske Komunističke Partije broji se među prvima koji su govorili na mikrofonu Radija Rumunije:

,, Živela Rumunija! Živela slobodna Rumunija! Dragi ljudi, dragi rumuni! Nemoguće je da predstavim rečima ono što vidim. Nisam verovao do pre nekoliko trenutaka da ću živeti, da vdim i naročito da vam prevodim u jednu reč šta sam mogao videti danas, i radost mojih kolega iz okoline, naših kolega koji su sada oko mikrofona: suze, osmeh, grljenje.”

Pesnikinja, Ana Blandijana brojila se među prvim intelektualcima koja je govorila na radiju tog dana od 22 decembra:

,,Prijatelji, došla sam sada na radiju sa Trga palate, gde sam bila sa desetinama hiljada ljudi, kojima nije došlo da veruju da žive ovaj dan. Veoma je teško da verujem da posle toliko godina poniženja, da mi sami, ne nekim političkim aranžmanom, ne pomočju drugih, većih i snažnijih od nas, već mi sami našim snagama, u kojima više nismo verovali bili smo u stanju da to ćinimo. Naše žrtve iz Temišvara i naše žrtve iz Bukurešta vratile su nam poverenje u nas i snagu da budemi mi.”

Barikada revolucionera od noći 21 decembra 1989 godine ispred dvorane Dales u centar Bukurešta bila je odlučujuća za svrgavanje s vlasti režima od 22 decembra. Jedna nepoznata učestnica revolucije podsetila je rumune na smrt njihovih sunarodnika od pre samo nekoliko sati:

,, Da ne zaboravimo one koji su poginuli ispred dvorane Dales. Bili su prvi koji su poginuli, bili su mladi od 20 godina koje su zgazila oklopna vozila. Sakrili smo se ispod automobila zbog straha od metaka, nisam ni verovala da se radi o pravim metcima. Ipak, mnogi smo ostali tamo čekajući čudo koje se dogodilo danas. Molim vas da danas svi idemo tamo sa cvečem ispred dvorane Dales u spomen toj deci koja su poginula za nas. “

Nije nedostajala ni griža savesti ispred mikrofona. Neki su se izvinili, jer su se postavili u službi diktature lagajući publiku, kao što je slučaj novinara Viorela Popeskua:

,, Godinama sam pokušavao da vam kažem istinu i sprećen sam u tome. Sram me je za sve što sam rekao ovih godina o epohi koja se završava. Sram me je što vam nisam doneo u kućama istinu. Pokušao sam da vam donesem ljubav i dobru muziku. Sprećen sam čak i u ovim jednostavnim gestovima da vam donesem ljubav i mir u kući. “

Rumunska revolucija nastavila se na radio Rumuniju i sledećih dana. Kasnije život je ušao u normalne tokove, i neki čak su se sramili što su tada bili toliko uzbuđeni. Ali ta uzbuđenost pokazuje ljudskost svakog od nas i nijedan kasniji sud nemože poništiti te trenutke velikog uzbuđenja.