Rumunija- 30 godina od pada komunističke diktature

Posle 1989. godine, u istoriji Rumunije, Centralne i Istočne Evrope, usledio je nov period. Ovo je period nedavne istorije u kojem na razmišljanje utiču savremene ideje i očekivanja, više nego na društva u daljoj prošlosti. Šta je ostvareno u Rumuniji zadnjih 30 godina, posle pada komunizma? Neki bi rekli da je bilo mnogo ostvarenja, drugi na protiv. Istoričari i stručnjaci u psiho-društvenim naukama analizirali su najprošireniji osećaj u postsocijalističkim društvima, a to je nostalgija za decenijama koje su prethodile 1989. godini. U svim bivšim komunističkim zemljama Centralne i Istočne Evrope postojalo je osećanje, emocionalni stav prema onome što je bilo pre 89., jer ljudi teže zasladjivanju prošlosti koje povezuju sa sopstvenim životom, bez obzira na strogost političkog režima ili nesrećnijeg perioda. Na taj način, nostalgija čini da sadašnjost bude obojena živim bojama, a prošlost, u kojoj lice ne pronadje više sebe, obojena je tamnim bojama. Kratko rečeno, nostalgija idealizuje prošlost, smatra da se tamo nalazi sve što je bilo dobro, i ridikulizira sadašnjost koju okrivljuje za svo zlo.

Steliu Lambru, 30.12.2019, 15:40

Posle 1989. godine, u istoriji Rumunije, Centralne i Istočne Evrope, usledio je nov period. Ovo je period nedavne istorije u kojem na razmišljanje utiču savremene ideje i očekivanja, više nego na društva u daljoj prošlosti. Šta je ostvareno u Rumuniji zadnjih 30 godina, posle pada komunizma? Neki bi rekli da je bilo mnogo ostvarenja, drugi na protiv. Istoričari i stručnjaci u psiho-društvenim naukama analizirali su najprošireniji osećaj u postsocijalističkim društvima, a to je nostalgija za decenijama koje su prethodile 1989. godini. U svim bivšim komunističkim zemljama Centralne i Istočne Evrope postojalo je osećanje, emocionalni stav prema onome što je bilo pre 89., jer ljudi teže zasladjivanju prošlosti koje povezuju sa sopstvenim životom, bez obzira na strogost političkog režima ili nesrećnijeg perioda. Na taj način, nostalgija čini da sadašnjost bude obojena živim bojama, a prošlost, u kojoj lice ne pronadje više sebe, obojena je tamnim bojama. Kratko rečeno, nostalgija idealizuje prošlost, smatra da se tamo nalazi sve što je bilo dobro, i ridikulizira sadašnjost koju okrivljuje za svo zlo.

Ni Rumunija nije izuzeta nostalgičara, a starije osobe su najizloženije nostalgiji. Medjutim, u istoj meri u kojoj je neobjašnjiva, nostalgija je i nepravedna. Rumunija je danas sa svih gledišta mnogo daleko od zemlje koja je bila pre tri decenije, ona se puno transformisala, nalazi se u najbezbednijoj situacijoj u njenoj celoj modernoj istoriji uprkos inerciji koja je vuče nadole. Dakle, na pitanje šta je ostvareno u Rumuniji posle 30 godina od pada komunizma, odgovara istoričar Dragoš Petresku, profesor bukureštanskog fakulteta Političkih i administrativnih nauka: “Što se Rumunije tiče postoje jasnih ostvarenja, a moja generacija, koja je živela u kriznom period 80. godina, a koja nije ni sanjala da ikada putuje na Zapad, ima drugačiju percepciju o tome u odnosu na generacije rodjene posle 1989. Rumunija je članica Evropske unije i NATO-a, jasno je da tržišna privreda, iako nije u potpunosti funkcionalna, funkcioniše. Postoji dinamičan privatni sektor, imamo strane investicije, ima puno stvari koji nam pokazuju da Rumunija je na dobrom putu.

Mnogi prekori koje nostalgičari upućuju aktuelnom društvu su u ustvari odraz sopstvenih slabosti i manifestacije nemoći, oni su manifestacije kolektivnog uma, automatizama i klišea kojih se ljudi teško otarase. Istoričar Dragoš Petrescu misli da je to efekat političke kulture koja se ne može tako lako promeniti: Postoje još mnoge stvari koje zavise od nas Rumuna i od političke kulture. U prvom redu reč je o generalizaciji demokratske političke kulture i, nekako, smo sasvim svesni da je moramo vežbati, bez da čekamo pomoć spolja, nego moramo početi sa veoma ozbiljnim stvarima koje se tiču nacionalne bezbednosti. Činjenica da Rumunija nije još sposobna da sama odbrani svoj vazdušni prostor sopstvenim snagama ili da doprinese sopstvenim snagama, puno govori. Politička korupcija, to jest prodaja političke odluke onome koji najviše para daje, dovela nas je gde smo danas. I za to nije kriv režim Čaušeskua, već političari koje su, najčešće, rumuni birali nerazumnim glasanjem ili bez da previše cene njihov glas. Veoma važno je koga biramo, jer bi moglo da nam posle izbora bude žao.

Postavlja se pitanje da li neispunjenja pripadaju aktuelnom društvu ili je to komunističko nasledje, a istoričar Dragoš Petresku veruje da je reč o mešavini komunističkog nasledja i onoga što je bilo pre komunističkog perioda: “Istina je da imamo nasledje, ali nije ono teško nasledje komunističke prošlosti, već nasledje zemlje sa baze dijagonale evropskog razvoja, koja se kreće sa jugo-istoka prema severo-zapada protestantske etike, kako je rekao veliki nemački sociolog Maks Veber. Mi, rumuni, nalazimo se na jugo-istoku pravoslavne etike gde su stvari komplikovanije, gde ljudi najčešće očekuju da besplatno prime od drugih umesto da uče kako da rade da bi bolje živeli. Ima puno stvari koje drže od nerazvijenosti zone koja je nazvana poluperiferijom.

Kao bilo koje društvo i rumunsko društvo treba da gleda napred da bi video smisao postojanja. Istoričar Dragoš Petresku, profesor bukureštanskog Fakulteta Političkih i administrativnih nauka, kaže da će buduće generacije napraviti promene, kako su, inače, prethodne i aktuelne generacije dovele Rumuniju do ovog istorijskog trenutka: “Postoje stvari zbog kojih bi trebalo da rumuni budu optimističkiji raspoloženi, a to je transnacionalna dijaspora koja radi na Zapadu. Ali ona se vraća u domovinu i htela bi da vidi promenjene stvari. Ovaj geslo, koji se meni svidja, odnosno “Želimo zemlju kao na zapadu, što u ustvari znači da želimo zemlju sličnu konsolidovanim demokratijama, pokazuje da postoji dinamika mladih generacija.

30 godina posle 1989., Rumunija je u stabilnoj situaciji, u kojoj sloboda je suštinski osnov, a, na kraju krajeva, ovo je najvažnije.