Štefan Veliki i Moldavija u njegovo vreme

Najvažniji princ u istoriji Moldavije bio je Štefan Veliki. On je vladao 47 godina, u drugoj polovini 15. veka i početkom 16. veka, između 1457. i 1504. godine. Ovo je samo po sebi bio uspeh, ne samo po trajanju, u vreme kada su vladavine bile nestabilne, već i kroz administraciju vlasti. Štefan Veliki je umeo pametno da igra između regionalnih sila poput Mađarske, Poljske i Osmanskog carstva, kojima je, redom, bio i saveznik i protivnik.

Steliu Lambru, 20.06.2022, 20:16

Najvažniji princ u istoriji Moldavije bio je Štefan Veliki. On je vladao 47 godina, u drugoj polovini 15. veka i početkom 16. veka, između 1457. i 1504. godine. Ovo je samo po sebi bio uspeh, ne samo po trajanju, u vreme kada su vladavine bile nestabilne, već i kroz administraciju vlasti. Štefan Veliki je umeo pametno da igra između regionalnih sila poput Mađarske, Poljske i Osmanskog carstva, kojima je, redom, bio i saveznik i protivnik.

Rumunski istoričari iz romantičarskog perioda 19. veka stvorili su herojsku sliku Štefana Velikog i jake i napredne Moldavije. Ali čak i u periodu sjajne vladavine, kao što je to bila vladavina Štefana Velikog, Moldavija je ostala kneževina na periferiji evropske civilizacije. Iz tadašnjih internih i eksternih dokumenata saznajemo da je ona bila marginalna teritorija, sa ljudima bez materijalnih mogućnosti i sa visokim stepenom nesigurnosti. Istoričar i arheolog Adrijan Andrej Rusu je autor najnovijih knjiga o vladavini Štefana Velikog. Rusu se fokusirao na materijalnu civilizaciju Moldavije u drugoj polovini 15. veka i uklanja preterivanja istoričara romantičara i arheološke greške.

Istoričar Ovidiju Kristja iz Instituta za istoriju Nikolaje Jorga“ rekao je da često postoje neslaganja između onoga što nam govore autori dokumenata i istoričari, objašnjavajući teškoće prilagođavanja jezika i znanja iz prošlosti u sadašnjost: Citiram profesora Rusua: srednjovekovna stvarnost nije mogla biti pokrivena rečnicima kanelarijskog jezika. I ovde je Umberto Eko dao veoma dobar primer. Analizirajući tekst Marka Pola, Eko je rekao da je Marko Polo govorio o jednorogu jer, prema njegovim saznanjima, ono što je video, odnosno nosorog, nije moglo da se adekvatno prevede u to vreme. Koristeći svoje znanje o srednjovekovnim životinjama, Polo je govorio o jednorogu umesto o nosorogu. Ista stvar se može desiti kada dođemo u kontakt sa naizgled neobičnim predmetima čiju funkciju ne znamo“.

Adrijan Rusu je rekao da je cilj njegovog novog istraživanja da današnjem čitaocu predstavi moldavski svet iz veka Štefana Velikog kroz najdetaljnije opise svakodnevnog života. To je slučaj i sa rekonstrukcijom rezidencije u kojoj je živeo Štefan Veliki, što je do sad nedostajalo: Morao sam da pregledam ponovo sve arheološke i arhitektonske informacije i pokažem da je u zamku iz Sučave Štefan imao kraljevske stanove. Imao je predsoblje sa gotičkim svodom sa veoma lepim ključevima, a vladari Moldavije su imali i kupatilo, kupatilo sa hladnom vodom i kupatilo s toplom vodom. Postojala je i potpuno uobičajena bašta, kao kod svih kneževskih i kraljevskih dvorova iz okoline. Nije bilo moguće da ovi vladari, a posebno Štefan Veliki, koji je imao dugu i stabilnu vladavinu, dobro uspostavljenu u svim oblastima civilizacije, bude lišen nečega što je bilo uobičajeno u njegovo vreme“.

Adrijan Rusu je takođe bio skeptičan u pogledu dinamike privredne aktivnosti Moldavije: Reč je o velikoj trgovini koja se prostire po celoj Moldaviji, od juga ka severu, ali kuda se prevozio samo biber i svila, što ne pokreće civilizaciju. Ova trgovina je obogatila samo nekoliko ljudi. Obogatili su se Sasi iz Transilvanije, Brašova i Bistrice, koji su prodavali eksere, čekiće, testere, daske, tekstil, sve što je običnom narodu u Moldaviji trebalo. Svi ovi proizvodi su zapravo pokrenuli civilizaciju. Reč je i o zanatlijama koji nisu ostali u Moldaviji. Dolazili su i radili sezonski, ali su radili stalno, jer im je Štefan Veliki ponudio mnogo gradilišta, garantovao im je plaćanje, te su tako nastala brojna arhitektonska ktitorstva, koja su i stilski bila na nivou“.

U ovim uslovima, kako Adrijan Rusu objašnjava tako dugu vladavinu kao što je to bila vladavina Štefana Velikog?

Očigledno je reč o njegovim ličnim sposobnostima. Čovek je razumeo svoju epohu i konkurente. Bilo je jasno da su mu svake godine pretili pretendenti koji su mogli nići svuda, kao pečurke posle kiše. Poznavao je svoju zemlju, način vladanja je nasledio od Sibinjanin Janka. Ako želiš da znaš svoju zemlju, moraš stalno da se krećeš, mora narod da te vidi. Nigde nije pisalo, ali se znalo da je povorka vladareva. Bilo je naznaka kako su se vladari predstavljali, a na koje nismo obratili pažnju: kako se tačno vladar predstavlja svojoj zemlji?“

Štefan Veliki je 2006. godine na takmičenju Veliki Rumuni“ izglasan za najvećeg Rumuna koji je ikada postojao. A o vladaru i njegovoj epohi znamo zahvaljujući jeziku koji ostaje u prošlosti i koji se uvek mora prilagođavati sadašnjosti.