Stogodišnjica bolševičke revolucije

Steliu Lambru, 12.11.2017, 16:11

Velika socialistička oktobarska revolucija kako je nazvana bolševička revolucija od 1917 godine broji se među najvažnijim događajma 20 veka. Američki bolševički novinar Džon Rid je nazvao svoju knjigu o revoluciji predvođenoj Lenjinom ,,10 dana koji su uzdrmali svet”, naslov koji će postati crna stvarnost. Nažalost, posle 1945 godine i Rumunija se suočila sa idejama komunizma, koji uistinu je uzdrmao svet u meri neviđenoj do tada. Od istoričara i politologa Joana Stanomira pokušali smo da saznajemo koja je važnost Prvog svetskog rata koji je pokrenuo velike promene vremena. Joan Stanomir:

,, Redosledom važnosti on je prvi događaj jer je pokrenuo niz drugih događaja i izazvao je tragedije bez presedana u modernom svetu. Iz Prvog svetskog rata rodila se i bolševička revolucija, a od te revolucije pojavljuje se novi vid regovanja koji će izazvati pojavu nacizma. Za sve zemlje ukljućene u Prvom svetskom ratu, on je predstavio prekretnicu, i za pobednike i za pobeđene. U ovom kontekstu Rusija je u paradoksalnom stanju, najime nije ni pobednik ni pobeđena strana, i ona je van međunarodnog sistema. Od toga polazi osećaj saučesništva sa Nemačkom koji će ići od sporazuma iz Rapalo do nemačko-sovjestkog pakta. “

Jedan režim kao komunistički nije bio moguć bez ideologije. Joan Stanomir:

,, Komunizam je imao kao osnovu ideologiju koja je marksizm-lenjinizam, jedna radikalna ideologija Marksa postavljena na lenjinističko mišljenje revolucionerne stranke. Tome se dodaju lokalni uticaji kao što su maoizam, kastrizam, polpotizam. Marksizm-lenjinizam imao je dve osnovice najime klasnu borbu I politiku vođenu kao umetnost nasilja, dakle istrebljenja političkog neprijatelja. One su međusobno povezane. On je imao da bismo citirali klasike više ideja kao što su socijalna jednakost, pravda, bratstvo, mirnoća. Sve te ideje imale su kao osnovu pristup koji isključuje kompromis, isključuje prihvatanje protivnika I pretpostavlja postavljanje nekih nemogućih ciljeva. Sve to može voditi samo da katastrofe jer polaze od ideje postojanja savršenog društva I zato ono što nije savršeno mora se uništiti. Komunizam je smatrao da su radnici taj savršeni svet, a političke protivnike kao taj nesavršeni svet koji se mora uništiti. U DNK-u ove ideologije nalazi se ideja o nasilju, a dokaz toga je da sve partije koje su imale kao osnovu marksizm-lenjinizam su bile totalitarne partije. “

Rečeno je da je sovjetski režim bio samo pogrešna primena svetlih ideja komunizma. Joan Stanomir:

,,Ćisti marksizam može voditi samo do opresivnog društvo jer ćisti marksizam kako se izražava u Manifestu Komusitičke Partije je ideologija sukoba. Revizionistički marksizam je nešto drugo, on polazi od mogućnosti pomirenja interesa ne revolucijom, već glasanjem, i to vodi socijaldemokratiji. Drugi put vodi do Staljina preko Lenjina. Nije slučajno da je marksizm-lenjinizam vodio do staljinjizma. Staljin je bio revolucioner i revizionstički istoričari imali su poteškoče da obrazlažu ovaj odnos između Lenjina, kao dobrog čoveka i Staljina, lošeg čoveka. Oni su čak pokušali da prave razliku između dobrog i lošeg. Ne postoji nikakvi dobar Lenjin, postoji samo Lenjin osnivač totalitarnog režima, a Staljin nije ni dobar ni loš, on je lenjinsta. Ako prihvatimo to možemo imati jasniju sliku legalnosti.”

Rumunija je imala veliku nesreću da 45 godina isproba komunizam. Šta je znaćio rumunski komunizam? Odgovara ponovo Joan Stanomir:

,,Direktna posledica 1917 godine je raskol od 1921 godine socialističkog pokreta. Komintern je bio veoma aktivan u Rumuniju i iskoriščavajući slabosti režima u Bukureštu uspeo je da mobiliše deo nacionalnih manjina, ili bolje rečeno jednu manjinu nacionalnih manjina. Verujem da jedan mit kojeg treba da suzbijemo je taj o judeobolševizmu. To je osnivački mit pokreta desne orientacije, mit koji postoji i danas u sećanjima nekih rumuna koji tvrde da su komunizam doneli i nametnuli jevreji, što je lažno. Rumunsko komunističko iskustvo je susret između represije i saradnje, između represije od prvih 15-20 godina i socijalnog pakta između komunizma i rumunskog društva u doba Nikolaja Čaušeska, polazeći od toga što je Vladimir Tismaneanu nazvao nacionalnim staljinizmom. Nacionalni staljinizam je perverzna ideja koju smo videli kada je preminuo general Julijan Vlad prema kojem postoje 2 vrste Sekuritate: ona iz doba Deža prodata strancu, dakle jevrejima i ona patriotska koja je branila zemlju. Istina je da postoji samo jedna Sekuritate, koja je bila politička policija zločinačkog režima. “

Posle 100 godina od svoje pojave kao politički režim, stav uzaspotpnih generacija prema komunizmu je konfuzniji nego ikada. Oni se kreću između nostalgije, anarhije i autoritarizma, do borbe protiv kapitalizma, ali je očuvala fascinaciju za boljim svetom.