Stogodišnjica Euđena Lovineskua

Rumunska kultura 2024. odaje počast jednom od svojih najznačajnijih predstavnika, istoričaru i književnom kritičaru Euđenu Lovineskuu.

Marija Nenadić-Zurka и Steliu Lambru, 02.12.2024, 16:32

Rumunska kultura 2024. odaje počast jednom od svojih najznačajnijih predstavnika, istoričaru i književnom kritičaru Euđenu Lovineskuu. Rođen 1881. godine u Faltičenj, na severu Rumunije, preminuo 1943. u Bukureštu, Lovinesku nam je dao, između ostalog, veliku trotomnu knjigu „Istorija moderne rumunske civilizacije”. Objavljena 1924-1925, odnosno pre sto godina, knjiga predstavlja njegovu viziju malih društava koja teže da se sinhronizuju sa velikim. Autor, ubeđeni sledbenik zapadnih vrednosti, razotkriva zakon imitacije kroz koji pokazuje uticaj koji zaostala društva trpe od naprednih. Civilizacijski trend je, po Lovineskuovom mišljenju, sinhronizacija zaostalih društava sa naprednim.

Od svog pojavljivanja, Lovineskuova knjiga dobija sve veći značaj za rumunsko društvo. U tih 100 godina, Lovineskuova teza o sinhronizmu je i napadana i branjena. Danas vraćena u žižu javnosti, knjiga zaslužuje priznanje, po mišljenju profesora rumunske književnosti sa Univerziteta u Bukureštu Jona Bogdana Leftera, zbog svoje složenosti koja prevazilazi onu iz književne istorije.

„Pitanje koje sam sigurno sebi postavio je zašto ova knjiga? I svakako možemo dati niz odgovora koji imaju mnogo slojeva. Prvi odgovor je izuzetan značaj ličnosti autora, Lovineskua. Dodajem, on je za mene najvažniji rumunski književni kritičar svih vremena, čak i ključna ličnost rumunske kulture od 1900. godine naovamo. Drugi sloj odgovora je možda ubedljiviji po tome što ne uključuje vrednovanje i eventualno subjektivnost, već zavisi od profila ove knjige u odnosu na temu i u odnosu na rumunski svet danas. Lovinesku je bio književni kritičar, njegova multidisciplinarna relevantnost je neosporna“.

Jon Bogdan Lefter smatra da Lovineskuov tekst zaslužuje da bude ažuriran. Poznato je da je svaki tekst proizvod svog vremena, on „stari“ sa godinama. Tako Lefter tvrdi da se Lovinesku može čitati očima 21. veka.

„Sinhronizam jeste, bio je i ostaje oblik globalizacije. Globalizacija je oblik sinhronizacije. Premošćavanje praznina, ulazak u takmičenja, usklađivanje takođe definišu i mikro procese. Ako je reč o jednom narodu ili regionu, mi smo još uvek, sa planetarne tačke gledišta, na mikro skali. Ili ako pogledamo veliku planetarnu skalu,  ne baš makro, stvarni fenomeni su homologni, sa mnogo, mnogo nijansi i sa mnogo finih podešavanja koja moramo da dodamo, očigledno. A onda, možda Lovinesku i generativna ideja opsežnih kulturnih refleksija vezanih za istoriju moderne rumunske civilizacije imaju i savremeno, pa čak i projektivno, prirodno značenje. Ne kažem ovo da bih hipertrofirao sliku Lovineskua kao proroka globalizacije“.

Pravac u kom ide ljudska civilizacija nikada nije ostavio ravnodušnim zainteresovane za modu i trendove. Kako se kultura i civilizacija ne mogu razdvojiti, o njima danas slušamo mišljenja koja dolaze iz prošlosti i preispituju se prema idejama sadašnjosti. Jon Bogdan Lefter, polazeći od Lovineskuovih izjava, kaže da se napredak čovečanstva može posmatrati više kao rezultat postepenih akumulacija nego kao jedan od ekstremnih i spontanih impulsa.

„Čvrsto prihvatam ideju postepenosti u evoluciji, što pre svega podrazumeva kontinuitet. Kontinuiteti mogu biti sporiji ili brži, ritmovi mogu približiti kontinuitet, ideju kontinuiteta ideji prekida. Ne isključujem ideju prekida, postoje trenuci prekida. Da li su oni tako radikalni kako ih često nazivamo? Ili su deo širih, većih procesa evolucije, kontinuiteta, postepenosti, koji takođe uključuju zastoje, uključuju prekide i ponovno učvršćivanje, itd. U svakom slučaju, koristio bih mnogo opreznije, ređe, kvalifikatore koji su naravno retorički, smisleni i korisni, kvalifikatore iz radikalnih kategorije, radikalne prekide“.

Retki su bili autori poput Euđena Lovineskua, koji su izašli van granica disciplina za koje su se specijalizovali. Jon Bogdan Lefter veruje da istorijska vremena kroz koja društva prolaze imaju duha da ih razumeju.

„Lovinesku veoma brzo napreduje ka razumevanju činjenice da se književnost bez istorijskog karaktera ne može razumeti, i da ne postoji. Nema istorije književnosti bez pozadine društvene istorije, velike istorije. To je, u stvari, stav onih koji razumeju, koji su razumeli u epohi, u svim sociokulturnim oblastima. Samo što javna rasprava pretpostavlja, pre svega, govor. Diskurzivnost, nacrt, ekspresivno pisanje su besplatni, mogu ih koristiti profesionalci iz svih oblasti. Ali, očigledno, pisci se pripremaju za to, čak su i profesionalci javnog diskursa“.

Pre 100 godina, Eužen Lovinesku je zaveštao veliku knjigu rumunskoj kulturi. To je bila i knjiga identiteta rumunskog društva i jedna od knjiga njenog razvoja.