Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Stranice: Svedočanstva iz Aušvica(26.01.2015)

Za jevreje iz Evrope koncentracioni logor iz Aušvic-Birkenaua je znaćio njihovu sistematsku likvidaciju preko programa kojeg je primenila u praksi nacistička ideologija. Broj ubijenih u tom logoru teško se može proceniti, a prema procenama raznih autora radi se o milion-milion i po jevreja. Iz Severne Transilvanije, mađarske vlasti su poslale u Aušvicu oko 150 hiljada jevreja, počev od proleća 1944 godine. 70 godina posle oslobođenja logora, 27 januara 1945 godine izabrali smo iz arhive Rumunske Radiodifuzije svedočanstva onih koji su preživeli taj pakao. Eva Berger iz Kluža zajedno sa svojom majkom bila je u najmanje 10 radnih logora. Ona je bila u Aušvicu samo 3 dana, ali je to dovoljno da razume šta se tamo događa. Svedočanstvo Eve Berger snimljeno je 1996 godine:

Stranice: Svedočanstva iz Aušvica(26.01.2015)
Stranice: Svedočanstva iz Aušvica(26.01.2015)

, 26.01.2015, 15:55


,,Desna strana je znaćila život, a leva smrt. Ja sam bila sa majkom i nismo se držale za rukom, jako smo dosta lićile. Verovatno da nisu videli da smo majka i kćerka tako da su nas smestili na desnu stranu. Nismo znale šta to znaći, a ostali članovi porodice na levoj strani, jer smo imale tetke, sa malom decom, a oni sa malom decom nisu im bili potrebni tako da su istrebljeni. Ono što sam spazila još od početka i to sam rekla majci je bilo da tamo se nije čula nijedna ptica, jako je bila neka šuma. Bio je negde maj, jun i nema nijedne ptice? Kasnije sam razumela da tamo su gasne komore i verovatno vetar je nosio gas i pepeo, tako da životinje i ptice nisu mogle tamo da žive. Kasnije sam videla i svog oca koji je bio na levoj strani. Oni su nam kazali: idite mirni, jer ćete se susreti, starci će biti podeljeni zajedno sa decom i biće dobro za sve. Prošla sam tu kapiju na kojoj je pisalo Arbejt maht fraj i kazala sam sebi da to mora biti nešto dobro. Smestili su nas u barakama i ošišali tako da nisam prepoznala ni svoju majku. Sedela je pored mene i prepoznala sam je samo po glasu, jer ošišana je izgledala kao muškarac. Držale smo se za ruku. Ja sam imala sreće da ostanem samo 3 dana u Aušvicu. To znaći da posle samo 3 dana oslobodila sam se svega šta je tamo bilo, ni nemogu da vam sve opišem. “<
><
>


U maju 1944 godine Mauricju Sabović iz Sigetul Marmacijej bio je u geto u Višeu posle hortističke okupacije Severne Transilvanije. 1997 godine on je ispričao kako je bio blizu smrti u Aušvicu. On je radio u jednoj fabrici van ovog logora:


,, Dan u logoru je protekao ovako: u 5 buđenje, brzo istuširanje ili pranje i posle u redu smo išli na doručak gde smo primili oko 100 grama hleba, margarin i čaj ili crnu kafu. U 6 morali smo biti spremni da krenemo u Glejvicu, fabrika nije bila blizu nas trebalo je da pešačimo oko kilometar-dva. Na ovom putu oni koji su bili po stranama primili su batine, a oni u sredini ne. U fabrici nisu nas oni tukli, već civili. SS-ovci su bili oko fabrike da ne bežimo, dok unutra su bili takođe ovi uhapšeni, nemci komunisti u kojima su imali više poverenja. Oni su se brinuli da mi radimo. Bili su i jevreji iz Poljske koji su se ponašali ružno sa nama kao nemci. Za njih nije bilo važno da smo i mi jevreji, oni su bili ljuti na nas zašto nismo stigli tamo 39 godine, zašto smo stigli 44 godine? Oni su nas optuživali da smo stigli prekasno, i umesto da nam pomognu pravili su nam težak život. Radili smo i brinuli smo da izbegnemo batine.’’<
><
>


Električar Oto Šarudi iz Baja Mare ispričao je 1997 godine slićne stvari kao i ostali preživeli. U junu 1944 godine jevreji iz Baja Mare iz geta su ukrcani u robnim vozovima sa destinacijom Aušvic:


,, Iz Aušvica voz nas je povukao 6 kilometara do stanice Birkenau, gde je bio logor za istrebljenje. U Birkenau bili smo u logoru cigana, gde su i komandanti bili cigani. Palicama su nas terali da idemo što brže. Zamislite oko hiljadu ljudi u jednoj štali koji su trebali da beže napolju kroz mala vrata. Tamo smo ostali oko nedelju dana kada su došli SS-ovci i pitali su koji je po struci građevinar, tako da smo se prijavili. Tamo su nam dali i broj, ja sam bio 13034. Vodili su nas 6 kilometara do Aušvica. Podelili su nas po struci, a mi smo bili 16 električara koje su nas vodili u ateljeu. Bio je veliki atelje u kojem su bile i bandere, trebalo je da se popneš na te bandere da bi povukao kabal napolje. To nam je bio ispit i od 16 ostali smo samo dvojica. Mene su postavili da proverim ograde, jer su bile sa strujom. “<
><
>


Mali broj ideologa je uspelo da u samo jednoj reči predstavi zločin, kao što je to ćinio nacizam, a ta rec je Ausvic.

Raskid Sekuritatee i KGB-a
Stranice istorije понедељак, 28 октобар 2024

Raskid Sekuritatee i KGB-a

Najstrašnija institucija rumunske komunističke države bila je Sekuritatea, stvorena po uzoru na NKVD, kasnije KGB. Struktura sa dvostrukom ulogom,...

Raskid Sekuritatee i KGB-a
Vasile Luka
Stranice istorije понедељак, 21 октобар 2024

Vasile Luka

Od kraja Drugog svetskog rata 1945. pa  sve do 1989. godine, Crvena armija je nametala komunističke partijske režime u zemljama Centralne i...

Vasile Luka
George Georgiu –Dež i Petru Groza /
Stranice istorije понедељак, 14 октобар 2024

Komunistička partija Rumunije i agrarna reforma

Prema marksističko-lenjinističkim tezama o sredstvima za proizvodnju, imovina je morala biti zajednička, svih onih koji su je koristili i...

Komunistička partija Rumunije i agrarna reforma
Rumunska vojna flota u Drugom svetskom ratu
Stranice istorije понедељак, 07 октобар 2024

Rumunska vojna flota u Drugom svetskom ratu

Istorija rumunske vojne flote počinje sredinom 19. veka, kada se posle ujedinjenja dve kneževine Moldavije i Muntenije ujedinjuju i njihove...

Rumunska vojna flota u Drugom svetskom ratu
Stranice istorije понедељак, 23 септембар 2024

Nikolaje Titulesku i rumunska diplomatija u Evropi tridesetih godina prošlog veka

Diplomatije zemalja koje se vrte oko moćnih uvek imaju misiju da budu korak ispred događaja. One moraju dešifrovati trendove i namere ako je...

Nikolaje Titulesku i rumunska diplomatija u Evropi tridesetih godina prošlog veka
Stranice istorije понедељак, 09 септембар 2024

Slučaj Kulijanu

maja 1991. godine, oko 13 časova, u toaletu zgrade Univerziteta u Čikagu, pronađen je mrtav ugledni profesor istorije religija i pisac Joan Petru...

Slučaj Kulijanu
Stranice istorije понедељак, 17 јун 2024

Restaurisani rumunski spomenici iz Besarabije

Dana 27. marta 1918. godine, Besarabija ili istočna Moldavija između Pruta i Dnjestra ujedinila se sa Rumunijom nakon što ju je 1812. pripojila...

Restaurisani rumunski spomenici iz Besarabije
Stranice istorije понедељак, 13 мај 2024

Dečije radio-pozorište

Radio je obrazovanje i kulturalizaciju svih učinio prioritetnom misijom. Deca su izdašna publika, a emisije su za njih uvek bile u fokusu...

Dečije radio-pozorište

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company