Urbanističke transformacije Kalarašija (28.02.2022)

Steliu Lambru, 28.02.2022, 18:30

Lokalna istorija je privlačna kao
i svaka druga jer obuhvata živote ljudi na određenom području, kako u smislu
opšteg kolektivnog razmišljanja, tako i u pogledu specifičnosti tog područja. Udaljen
120 kilometara jugoistočno od Bukurešta
nalazi se grad Kalaraši, istoimeno sedište okruga, u kome živi oko 65.000
ljudi. Kalaraši se nalazi na levoj obali rukavca Borća, koji se odvaja od
Dunava u blizini bugarskog grada Silistre. Znamenite ličnosti koje su ovde rođene bili su lekar i istoričar Pompeja Samarijana,
pisac Štefan Banulesku, istoričar Nikolaje Banesku, glumac Štefan Banika,
političar Mirćea Čumara.

Mesto je bilo od značaja pre 19.
veka. Za vreme vladavine kneza Mirće Starog, krajem 14. i početkom 15. veka,
Kalaraši se pominje kao stajalište za poštu koja je prešla Dunav do tvrđave
Durostorum, sadašnja Silistra. Srednjovekovni dokumenti govore o dva imena koja
bi sadašnji grad nosio. Jedan je Likirešti, koji je za vreme vladavine Mihaja
Hrabrog krajem 16. veka označavao one koji su živeli u selu. Drugi, sadašnji,
ima vojnu referencu o konjanicima koji su čuvali prelaz preko Dunava i koji su
nosili prepisku ka prestonici. 1734. godine selo dobija na značaju i pominje se
kao vašar, stanovništvo se bavi poljoprivredom i trgovinom.

Između 1812. i 1828. Kalaraši je
doživeo nedaće rusko-turskih ratova i dve jake epidemije kuge i kolere. Godine
1833. Kalaraši je postao glavni grad okruga Jalomica a ova promena statusa je
nosila za sobom i razvoj. Godine 1852, za vreme vladavine Barbu Štirbeja, grad
je otkupio imanje na kome se nalazio i postao slobodan grad. Štirbejevo ime
vezuje se za plan grada, koji će voditi do ravnih, paralelnih ulica, trgova i
bulevara. Kao i svi rumunski gradovi, Kalaraši će doživeti ubrzani razvoj
nakon osnivanja rumunske države 1859. godine, nakon sticanja državne
nezavisnosti Rumunije 1877. godine i posle Prvog svetskog rata.

U istoriji uzastopnih
transformacija grada svoj doprinos ima i 20. vek. Najvažnija transformacija je
nastala rušenjem 80-ih, kada je rušen ceo stari deo centra, osim jedne zgrade, stare
gradske kuće, u kojoj se danas nalazi Opštinski muzej Kalaraši. Razgovarali
smo sa muzeografom Florinom Raduleskuom o rušenju starog Kalaraša: To je bila
složena pojava, počela je paktom Ribentrop-Molotov. Tada je najjasnije počeo
progon Jevreja. Međutim, centralna oblast Kalarašija u to vreme je bila u
vlasništvu mnogih Jevreja. Tu su bile prodavnice sa stambenim prostorima, u
prizemlju su bile prodavnice, na spratu su bili stanovi. Neki su bili
iznajmljeni, drugi su bili vlasništvo
trgovaca. Tako se desio prvi talas emigracije, Jevreji su otišli. Crna knjiga
o zločinima kojima su Jevreji bili podvrgnuti, objavljena 1946. godine, govori
o štetnim ugovorima koje su sklapali oni koji su bili na vlasti sa Jevrejima i
postali suvlasnici, ogroman procenat imovine koja nije pripadala Jevrejima. Kada
su Jevreji otišli, suvlasnici su postali punopravni vlasnici.

Posle 1945. godine situacija se
menja jer se menja politika. Florin Radulesku: Došla je promena režima, došli
su komunisti. Kuće su nacionalizovane, neke od njih. Ostale su zaplenjene bez dokumenata. U ovim kućama u centralnoj
ulici u kojoj se nalazi naš muzej postavljene su glavne državne institucije.
Pronašao sam u Biblioteci američkog Kongresa telefonski imenik Kalarašija iz
1959. gde se ulica zvala 7. novembar i u njoj su bile sve institucije. U
jednom trenutku svaka institucija je izgradila još jedno sedište i ove kuće su
ostale netaknute. Dakle, imamo zapostavljenje od 1941-1941, zapostavljenje od
1947-1948, zapostavljenje od 1959-1960, i sve ove kuće su propale.

Istorijski centar Kalarašija propao je zbog prenaglašenog siromaštva pred
našim očima. A rešenje za njegovo rušenje biće ubrzano pojavom prirodnog
fenomena: zemljotres od 4. marta 1977. Florin Radulesku: Svedočanja nekih
ljudi koji su tada živeli govore da su mnoge kuće imale krovove koji su bili uništeni od kiše, pune pacova , prljave, beskorisne. Trebalo je
uložiti novac da bi bile korisne. Na
osnovu ovoga i želje režima da se izgradi nešto novo, bilo je moguće rušenje.
Ovde, u centru, prvi put su se pojavila dve zgrade za engleske stručnjake koji
su došli da postave dva pogona, jedan za celulozu i papir, drugi za građevinski
materijal. Dugo vremena na mestu robne kuće postojala je stara zgrada koja je
tada bila poznata kao Engleski klub jer su je najviše posećivali Englezi. Zatim je usledio zemljotres 1977.
koji je oslabio skoro sve stare zgrade i to je bio trenutak kada je odlučeno
njihovo rušenje. I tako je samo ova zgrada u kojoj se nalazimo konsolidovana i
opstala do danas.

Urbanistička transformacija Kalarašij a prošla je kroz neke
važne momente. Najveći uticaj imao je 20. vek.