Vlaška u doba Vlada Cepeša Drakula(23.05.2016)

Steliu Lambru, 19.05.2016, 17:00

Princ Vlad Cepeš poznat i kao Drakula vladao je u Vlaškoj prvi put na kratki rok 1448 godine. Druga i najvažnija vladavina trajala je od 1456 do 1462 godine, a poslednja vladavina 1476 godine. Posle samo 2 meseci u poslednjoj vladavini on je poginuo u 45 godini kao posledica jedne dvorske zavere. Cepeš je bio čovek svog vremena. Preuzeo je drugu vladavinu 1456 godine kada je imao 25 godina uz pomoč Janoša Hunijadea, vladara Transilvanije u pokušaju da se zaustavi otomanska ekspanzija u Evropi. Istoričar Štefan Andreesku govori u nastavku o okolnostima u kojima je Cepeš nasledio svog oca Vlada Drakul:

,, 1456 godine spremalo se veliko sukobljavanje islama i hrišćanske Evrope koje je okonćano uspešnim otporom u opsadi Beograda. Trajalo je više od polovine veka do osvajanja Beograda. Znajući šta će uslediti Janoš Hunijadi je ponovo pokrenuo politiku utvrđivanja linije Dunava što je pretposlavljalo da na prestolu Vlaške bude saveznik od poverenja. Vlad Cepeš je došao iz Transilvaniej, ali je imao i u domaćoj politici snažnu političku osnovu, grupu velikih boljara koja ga je priznala za vladara. “<
><
>

Autoritaran i antiotomanski opredeljen, nakon što je proveo mladost u dvorcu sultana kao talac, Cepeš je želeo da odstrani anarhiju koja je vladala u Vlaškoj i da usmeri državu u pravcu krstaških savezništva. Štefan Andreesku:

,, On je došao na prestolu posle više decenija sukoba i nemira. Možemo reći da je u epohi vladala anarhija i u ovom pravcu pokušao je da stvori unutrašnju osnovu,, kao i da uništi jezgra opozicije prema njegovoj vladavini. Postoje informacije i u slovenskoj verziji Prića o Drakuli, kao i u nemačkoj verziji o merama koje je on primenio, a jedna od njih primenjena je protiv jedne velike porodice koja ga je napadala. Radi se o pobuni Albua koji je želeo da postane vladar. Da nije uspeo na kraju vidi se i iz ćinjenice da jedna boljarska grupa se žalila protiv njega turcima kada je prekinuo da plati danak i spremao se za sklapanje savezništva pod pokroviteljstvom pape Pijusa II.”<
><
>

Cepeš je imao nekoliko saveznika. U prvom redu Janoša Hunijadea, ćiji je zaštitnik bio, Kralja Mađarske Matijaša Korvina i vladara Moldavije, Štefana Velikog. Sa Štefanom Velikim, kao i sa Matijašom Korvinom on je imao i sporove. Štefan Andreesku:

,, Štefan Veliki i Vlad Cepeš su bili bratići. Štefan Veliki je preuzeo presto Moldavije uz pomoč Vlada Cepeša u proleće 1457 godine. Poslednji ćin života Vlada Cepeša dogodio se 1476 godine kada je po treči i poslednji put postavljen na prestolu Vlaške uz pomoč Štefana Velikog. To su bili dva trenutaka saradnje između njih. 1462 godine pojavio se spor između njih, jer je Štefan Veliki pokušao bezuspešno sa osvoji tvrđavu Kilija. Ona je bila otvor Vlaške ka moru na ušće Dunava. Jorga je kazao da je bila obaveza Štefana Velikog da spreći eventualno osvajanje ove znaćajne tačke od strane turaka. Sukob je imao strateški razlog, ali su krvne veze na kraju funkcionisale.”<
><
>

U borbama sa turcima pošto je uvek brojčano bio inferioran, Cepeš je izbegavao otvorene bitke. Njegov najvažniji uspeh, više psihološke prirode je noćni napad od 1461 godine. Štefan Andreesku:

,, Pribegavao je taktikama sa kojima je beležio uspehe, spaljenjem zemlje, trovanjem bunara, stavlujući ispred neprijatelja da tako kažem vidljivih slika kao što su šume kolaca na kojima su nabijeni turski vojnici i lopovi u blizini Trgovištja. Među najpoznatijim delima da bi zastrašio turke broji se i noćni napad. Postoje više prića o tom napadu, postoji i jedna otomanska hronika koja govori o panici koju je izazvao taj napad ćija je meta bio šator sultana Mehmeda drugog. Jedan predstavnik pape, Nikolo de Modrusa je razgovarao u Budi sa Cepešom je opisao taj napad. Drugi komandant koji je trebao da napadne otomanski logor sa druge strane zastrašio se i nije krenuo napad. Cepeš sa malim brojem vojnika napredovao je na svetlost baklja do sredine logora, ali nije stigao do šatora sultana, a garde ianičara su se postavile u stroju i Cepeš je primoran da se povuće. “<
><
>

Isti hroničar, Nikolo de Modrusa opisao je portret Cepeša koji je dosta slićan slici vlaškog vladara iz dvorca Ambras u Tirolu:,, Vlad Cepeš nije bio previše visok, ali je bio veoma snažan i sa strašnim pogledom. Imao je veliki nos, lice malo crveno, zelene oći široko otvorene. Bio je obrijan sa izuzetkom brkova, a glava mu je izgledala veća nego što je bila. Imao je široka ramena na koje je padala dugačka crna kosa.