Autentična Rumunija, pet obaveznih putovanja
Danas otkrivamo autentičnu Rumuniju kroz putovanje u pet najspektakularnijih prirodnih područja.
Marija Nenadić-Zurka и Daniel Onea, 16.10.2025, 14:39
Danas otkrivamo autentičnu Rumuniju kroz putovanje u pet najspektakularnijih prirodnih područja. Naš vodič, Dan Dinu, osnivač je Organizacije rumunskih fotografa prirode. Njegova perspektiva nije perspektiva običnog posetioca, već istraživača koji traži divlju, autentičnu suštinu mesta kroz koja putuje godinama. Naše putovanje počinje na mestu gde se snaga vode susreće sa veličanstvenošću planina: Prirodnim parkom Đerdap. Ovde, kod Dunavskih klisura, pejzaž poprima monumentalne razmere. Uspon od oko 40 minuta do vidikovca na Čukarul Mare nagrađen je panoramom koja oduzima dah. Dan Dinu opisuje ovu sliku kao geološki spektakl uporediv sa onim na čuvenim norveškim fjordovima.
„Ono što se nalazi kod Đerdapa je apsolutno magična stvar. Dunav se susreće sa Karpatima. Svi znamo da Dunav izvire u planinama Švarcvald. Ali možda manje poznati deo je da se ponovo susreće sa Karpatima negde blizu Beča. Ovde se ponovo spajaju, formirajući apsolutno bajkovit pejzaž za Rumuniju. I, istovremeno, pomalo atipičan pejzaž za Rumuniju. To mesto je gotovo uporedivo sa nekim norveškim fjordovima. To je zaista veoma spektakularna tačka. I mislim da svako ko tamo stigne ima zanimljiv osećaj nakon ovog magičnog susreta Dunava i Karpata.“
Od veličanstvenosti vode, putovanje se seli u kameno srce planina Apusenj, u oblasti Padiš, teritoriji kojom dominiraju najopsežniji kraški fenomeni u jugoistočnoj Evropi. Ovde je glavna atrakcija kompleks tvrđave Ponor, skup ogromnih vrtača, kao da su sa drugog sveta. Fotografa Dana Dinua fascinira dinamika vode u ovom podzemnom univerzumu, gotovo magičnom krugu u kome se izvori pojavljuju i nestaju, stalno oblikujući stenu.
„Prirodni park Apusenj je zanimljiv jer je najveće područje sa kraškim fenomenima u jugoistočnoj Evropi. Fenomen je posebno zanimljiv u oblasti tvrđava Ponor. Postoje neke ogromne vrtače koje su nastale urušavanjem pećina. One čine apsolutno zanimljiv pejzaž sa kraške tačke gledišta. U osnovi, voda u oblasti Padiša ulazi i izlazi iz podzemlja veoma, veoma često. To je područje izvora Ponor, gde voda izvire. Zatim stiže do proplanka Ponor, gde nestaje pod zemljom. Zatim se pojavljuje negde u tvrđavama Ponor, ponovo ulazi u podzemlje i izlazi negde u klisuri Galbenej, na primer. I samo prateći ovo putovanje vode kroz podzemlje shvatamo koliko priroda može biti fascinantna. I koliko ona gradi. Čak i ako je ovaj efekat vidljiv tek nakon desetina hiljada godina.“
Sledeća stanica je u Nacionalnom parku Pjatra Krajuluj, svetilištu alpskih simbola u Rumuniji. Ovde, na krečnjačkim grebenima, možete se diviti flori, ali i crnoj kozi. Fotograf Dan Dinu naglašava pristupačnost ovog prirodnog spektakla, preporučujući rutu koja počinje od Plajul Foji do područja Mareluj Grohotiš, koja nudi perspektivu na veličanstvenost masiva bez potrebe za tehničkim iskustvom hodanja grebenom. Šarm mesta leži u njegovoj jedinstvenoj fauni i flori.
„Svakako, najlakše, ne nužno kao turistička ruta, već kao pristup fascinantnom svetu planinskih grebena, jeste odlazak u Nacionalni park Pjatra Krajuluj. Lepota parka je u tome što tamo nema lova, budući da je to nacionalni park. Turisti su obrazovaniji. Crna koza je postala veoma pristupačna. Crne koze prilaze prilično blizu turistima, ne plaše se. Dakle, u osnovi, možemo posmatrati njihovo ponašanje. I, nalazimo i retko cveće. Nalazimo žuti planinski mak. I nalazimo karanfil Pjatra Krajuluj, jedinstveni cvet. Može se naći samo u ovom planinskom masivu.“
Potpuno menjajući registar, od hrapavosti stena do nežnosti livada, krećemo se ka Transilvanskim brdima. U oblasti visoravni Hartibać nalazimo kulturno područje od izuzetne evropske vrednosti. Ono što deluje kao obična pastoralna slika, zapravo je jedno od najugroženijih staništa na kontinentu, blago koje Rumunija i dalje čuva zahvaljujući tradicionalnim poljoprivrednim praksama. Vrednost ovih mesta detaljno objašnjava fotograf Dan Dinu.
„Ove livade nam deluju pomalo banalno, jer ih relativno često viđamo u ovim krajevima i nekako ih poznajemo. Ali malo ljudi zna da su među najugroženijim predelima u Evropi kada je u pitanju priroda, posebno flora. A to je zato što, iako su postojale u prošlosti u nekoliko zemalja, kako su sela građena, kako se razvijala poljoprivreda, nekako su odatle nestale. Rumunija ih i dalje ima jer i dalje praktikujemo tradicionalnu poljoprivredu u ovim krajevima. Zapravo, zanimljivo je da su se ove livade pojavile i održavale uz ljudsku intervenciju. Uslov je da ove livade i dalje kosimo ručno ili motorizovanim sredstvima, ali veoma malo. Na ovaj način, omogućavamo da ove livade imaju ovu raznolikost flore.“
Putovanje se završava u području gde vreme kao da je stalo: u šumama u Maramurešu, kod Strambu-Bajuca. Rumunija ima približno 65% preostalih prašuma u Evropskoj uniji. Ovde razumemo složenost ekosistema.
„Video sam jednu od najspektakularnijih šuma koje sam sreo u Rumuniji. Tamo vas sve šokira na dobar način. Od vekovnih stabala koja rastu pored mladih izdanaka. Od tog mirisa vlažnosti, pečuraka, zemlje, do pejzaža koji imate pred sobom. Tamo možete videti ovu veoma spektakularnu raznolikost između drveća. Postoje vekovne bukve, ali i vekovne jele, što je veoma zanimljivo. I sve komunicira u toj šumi, posebno kroz micelijum, kroz pečurke koje se nalaze u zemljištu. Postoji veoma zanimljiva izreka koja glasi: mrtvo drvo, živa šuma. U osnovi, bez tog mrtvog drveta ne možete imati živu šumu. Jer mrtvo drvo je osnova celog lanca ishrane u šumi poput ove.“
Kroz objektiv fotografa Dana Dinua, turistička Rumunija postaje kolekcija dubokih iskustava. Od spektakularne geologije Dunavskih klisura, do misteriozne hidrografije planina Apusenj, od alpskih simbola Pjatre Krajuluj do pastoralne kulture Transilvanije i do prvobitnih ekosistema Maramureša, svako mesto priča jedinstvenu priču.
