Jedinstveni odmor u Nacionalnom parku Domogled-Valja Černej
Smešten na raskršću spektakularnih reljefa, Nacionalni park Domogled-Valja Černej je najveći u Rumuniji, pravo utočište biodiverziteta.
Marija Nenadić-Zurka и Daniel Onea, 26.03.2026, 12:21
Smešten na raskršću spektakularnih reljefa, Nacionalni park Domogled-Valja Černej je najveći u Rumuniji, pravo utočište biodiverziteta. To je izuzetna destinacija koju svake godine biraju hiljade turista zbog svojih pejzaža, koje je moguće istražiti prateći odobrene staze. One otkrivaju retke geološke fenomene, izolovane zaseoke na vrhovima ili termalne pećine. Pored toga, možete se diviti dragocenoj endemskoj flori, koju simbolizuje čuveni crni banatski bor. Da bismo bolje razumeli profil i značaj ovog prostora, razgovarali smo sa Marijanom Pasarin, iz administracije Nacionalnog parka Domogled-Valja Černej, zaduženoj za odnose sa zajednicom i ekološko obrazovanje.
„To je najveći nacionalni park u Rumuniji, sa površinom od 61.660 hektara, koji se prostire na teritoriji četiri okruga: Gorž (najveći deo), Karaš-Severin, Mehedinci i veoma mali deo Hunedoare. Turisti dolaze ovde prvenstveno zbog izuzetne biodiverzitetnosti i spektakularnih pejzaža: klisura, krečnjačkih litica, kanjona koje presecaju potoci sa promenljivim tokom i pećine. Imamo florističke retkosti, kao što je banatski crni bor, endemska i amblematična vrsta za naš park, koja se nalazi isključivo u ovom području. Takođe nalazimo ogromnu raznolikost leptira – skoro 1.500 vrsta, što predstavlja približno 45% rumunske faune leptira – ali i brojne vrste orhideja. Sa stanovišta faune, istraživači su ovde identifikovali 31 od 32 vrste slepih miševa koje postoje u Rumuniji. To je prostor izuzetno atraktivan za ljubitelje posmatranja prirode.“
Idealna polazna tačka za istraživanje zaštićenog područja je Centar za posetioce, koji se nalazi na izlazu iz odmarališta Banje Herkulane. Kada stignu tamo, turisti mogu posetiti jedinstvenu izložbu raspoređenu na tri nivoa, gde se mogu diviti i modelima termalnih pećina – jedinstvenom speleološkom fenomenu na nacionalnom nivou. Informisani o mogućnostima na terenu, posetioci mogu birati između širokog spektra aktivnosti. Marijana Pasarin, iz Uprave Nacionalnog parka Domogled-Valja Černej, daje nam detalje:
„Ova raznolikost se ogleda i u oblicima turizma koje možemo da praktikujemo: planinarenje po brojnim raspoloživim stazama, penjanje po zidovima za penjanje, ali i kanjoning, gde čak i specijalizovane škole organizuju godišnje kurseve ovde. Turisti koji žele autentično iskustvo mogu posetiti izolovane zaseoke u planinama Černa, gde mogu da komuniciraju sa meštanima, probaju tradicionalne proizvode i učestvuju u svakodnevnim kućnim aktivnostima. Iako nemamo područja posebno dizajniranog za posmatranje ptica, vrste se lako mogu posmatrati u njihovom prirodnom okruženju. Brojni istraživači i ljubitelji fotografije dolaze posebno u park da ovekoveče i prate posebne vrste flore i faune.“
Za zaista jedinstveno iskustvo, sve više turista bira da ostavi gradsku vrevu iza sebe i krene ka visinama planina Černa. Ovde, pored udobnosti specifične za 21. vek, otkrivaju naselja u kojima se čini da je vreme stalo, a mir potpun. Marijana Pasarin objašnjava zašto poseta ovim krajevima predstavlja povratak poreklu:
„Zaseoci su izuzetno mala naselja, sa samo nekoliko kuća, do kojih je pristup motorizovanim vozilima težak ili nemoguć. Poznati primer je zaselak Inelec, do koga se može doći penjanjem uz drvene stepenice pričvršćene direktno za stenu. Postoji i zaobilazni put, dostupan samo na konju. Danas se čini neverovatnim da još uvek postoje područja toliko odsečena od civilizacije, gde ljudi žive u savršenom skladu sa ritmom prirode. Iako im život nije nimalo lak, meštani su se prilagodili rastućem broju turista željnih mira. Sada neki od njih nude rustični smeštaj u svojim domovima, pripremaju tradicionalnu hranu i organizuju logorske vatre.“
Pored spokoja zaseoka, ljudsko nasleđe ovog područja se podržava izuzetnim naporima. U banjskom odmaralištu Banja Herkulane, na primer, postoji interaktivni muzej gde turisti mogu da uče stare zanate, kao što je tkanje narodnih košulja. Zauzvrat, uprava zaštićenog područja aktivno učestvuje u vrednovanju ovih tradicija, organizujući godišnje tematske događaje, kako je naglasila Marijana Pasarin iz Uprave Nacionalnog parka Domogled-Valea Černej, zadužena za odnose sa zajednicom i ekološko obrazovanje.
„Uprava parka organizuje dva velika događaja. Prvi se zove „Goști la Givan“ (banatski izraz koji znači „gosti za stolom“ ili „poselo“). Obično se održava u proleće. Ove godine se održava 18. aprila u našem posetičkom centru. Na događaju učestvuju lokalni proizvođači, zanatlije – uključujući i ženu koja tka, ali i grnčar koji drži demonstracije uživo i poziva decu da oblikuju glinu. Takođe imamo umetničke trenutke koje podržavaju učenici iz škola u parku. Drugi događaj je „Festival crnog bora u Banatu“, koji ove godine doživljava svoje 21. izdanje. Na ovaj način slavimo naše simbolično drvo, ali i obeležavamo Dan nacionalnog parka. Uvek se održava poslednjeg vikenda u maju, u korelaciji sa Evropskim danom parkova. To je festival velikih razmera, organizovan u letnjoj bašti banjskog odmarališta Banja Herkulane, gde se održavaju muzički i plesni nastupi, koje izvode i lokalni ansambli i gosti iz ostatka zemlje.“
Svu ovu bogatu turističku ponudu upotpunjuje snažno negativno jonizovani vazduh ovog područja, sličan onom u Švajcarskim Alpima. Kombinacija banjskog turizma, istorijskog nasleđa i divljine reljefa transformiše park u glavnu atrakciju na evropskoj mapi, destinaciju koja stalno fascinira međunarodnu javnost. Zaštićeno područje privlači goste iz celog sveta, od turista iz Nemačke, Španije ili Francuske, do posetilaca iz Sjedinjenih Američkih Država i Australije. Oni, uključujući i one koji dolaze iz zemalja sa bogatom planinskom tradicijom, poput Švajcarske, ostaju duboko impresionirani lokalnim gostoprimstvom i divljinom predela. Velika atrakcija za strance je približno 10.000 hektara drevnih bukovih šuma, koje su od 2017. godine uvrštene na UNESKO-vu listu svetske baštine.
