Zeleno za budućnost
Program „Zeleno za budućnost“, sada u svom drugom izdanju, koji koordinira Fondacija za razvoj civilnog društva, ima za cilj da ljudima približi izuzetnu prirodu Rumunije, promovišući održivi način života i znanje o prirodnim parkovima.
Marija Nenadić-Zurka и Daniel Onea, 29.05.2026, 15:15
Program „Zeleno za budućnost“, sada u svom drugom izdanju, koji koordinira Fondacija za razvoj civilnog društva, ima za cilj da ljudima približi izuzetnu prirodu Rumunije, promovišući održivi način života i znanje o prirodnim parkovima. Danas saznajemo o nekim od uspešnih projekata u okviru programa, uključujući istorijski povratak losova u šume Njamca i obrazovne inicijative posvećene mlađim generacijama. Julija Vizi, menadžerka za komunikacije ovog projekta, objašnjava filozofiju koja stoji iza inicijative.
„Program „Zeleno za budućnost“ predstavlja našu želju da mlađim generacijama ostavimo svet u kome mogu da uživaju u izuzetnoj prirodi Rumunije. Imamo prirodne parkove pored čijih centara za posetioce ponekad prolazimo sa ravnodušnošću. U stvarnosti, ovi prostori kriju bogatstva koja vredi otkriti i razumeti. Postoji mnogo nepoznatih stvari o prirodi oko nas, a u ovim administrativnim i obrazovnim centrima mogu se pronaći vredne informacije koje mogu značajno poboljšati naš svakodnevni život.“
Da bi se razumelo i zaštitilo ovo prirodno bogatstvo, program ulaže u aktivno očuvanje amblematičnih vrsta. U Prirodnom parku Vanatori-Njamc, napori su usmereni na obnavljanje istorijskih ekosistema. Kako naša gošća ističe, ekološki i vizuelni uticaj ovih inicijativa je već značajan.
„Jedan od najatraktivnijih aspekata za javnost je činjenica da se los vratio u šume Njamca posle više od 200 godina. Dolazak ovih primeraka predstavlja istorijski trenutak za lokalni biodiverzitet, ali i priliku da se ljudi ponovo povežu sa prošlošću i ponovo nauče da koegzistiraju sa ovom životinjom. Los se tako pridružuje populaciji bizona, već postajući glavni faktor privlačnosti za Prirodni park Vanatori-Njamc. Ako se prvo izdanje programa fokusiralo na bizone, sada želimo da popularišemo ideju koegzistencije sa ovim velikim divljim životinjama, koje predstavljaju važan istorijski simbol Moldavije.“
Međutim, dugoročna zaštita je nemoguća bez uključivanja lokalnih zajednica. U tom smislu, program predlaže promenu pristupa u školama u blizini parka, sa ciljem transformacije prirode u prostor za primenjeno učenje. Julija Vizi, menadžerka za komunikacije u Fondaciji za razvoj civilnog društva, detaljno objašnjava ovaj jedinstveni obrazovni alat.
„Projekat uključuje izvanredan udžbenik posvećen šumama Njamca i lokalnoj istoriji, koji je izradilo Udruženje Mioritics. Želimo da postane osnovni alat u školama u regionu. Već su održani sastanci sa nastavnicima kako bi se uveo izborni predmet kroz koji učenici mogu da uče o lokalnoj fauni i ekosistemima. Nadamo se da ćemo razviti specijalizovani školski program, zasnovan na ovom modernom i interaktivnom udžbeniku. Cilj je da se na kraju kurseva teorijske informacije materijalizuju kroz posetu Prirodnom parku Vanatori-Njamc, gde deca mogu direktno da dožive prirodu i posmatraju divlje životinje.“
Obrazovna komponenta se ne zaustavlja u okrugu Njamc. Sličan model, ali sa snažnim akcentom na interaktivnost, implementiran je i na granici Prirodnog parka Putna-Vranča. Ovde se mladi ljudi podstiču da direktno primene teorijske koncepte koje su naučili, objašnjava predstavnica Fondacije za razvoj civilnog društva, Julija Vizi.
„U Prirodnom parku Putna-Vranča od ovog proleća radi moderni obrazovni centar, koji se nalazi odmah u dvorištu uprave parka. Namenjen je mladima i opremljen je nastavnim materijalima, specifičnim igrama i modelima koji verno reprodukuju divlje životinje. Čuvari drže interaktivne prezentacije pre nego što učenici krenu na izlete kroz šumu. Nedavno su srednjoškolci iz okruga učestvovali u kampanji poribljavanja pastrmke. Nakon predavanja o funkcijama ekosistema, mladi su pomogli u puštanju ribe. Ova kombinacija teorije i prakse je neophodna. Veoma je važno da mladi ljudi eksperimentišu, razumeju kako ekosistemi funkcionišu i shvate da su ljudi sastavni deo prirode.“
Pored direktnih iskustava koja se nude u srcu šume, inicijativa ima za cilj da prirodu donese u urbano okruženje, prevazilazeći geografske barijere ili fizička ograničenja kroz nove tehnologije. Koordinatorka za komunikaciju projekta, Julija Vizi, opisuje kako ovaj inovativni koncept funkcioniše.
„Takođe imamo mobilnu virtuelnu opservatoriju, opremljenu informativnim panelima, ekranima i naočarima za virtuelnu stvarnost. Svi ovi elementi nude impresivno iskustvo šuma Vranče, kroz posebno napravljene filmove i audio snimke dostupne osobama sa invaliditetom. Opservatorija nije statična; trenutno se nalazi u sedištu administracije, ali će putovati po okrugu, učestvujući u događajima u lokalitetima koji okružuju park. Želimo da stvorimo vezu sa prirodom čak i za urbane stanovnike i razmišljamo da projekat prenesemo u Bukurešt ili druge gradove u zemlji. To je inovativni eksperiment koji vam omogućava da osetite i čujete prirodu kroz individualizovano iskustvo, koje nudi ovaj mobilni prostor.“
Projekti sprovedeni u okviru programa „Zeleno za budućnost“ pokazuju da zaštita životne sredine zahteva više od pukog uspostavljanja pravila; ona zahteva obrazovanje, inovacije i integraciju zajednice. Vraćanjem istorijskih vrsta u njihovo stanište, stvaranjem interaktivnih obrazovnih centara i korišćenjem imerzivnih tehnologija, program postaje jasan model dobre prakse na nacionalnom i evropskom nivou. To je pristup koji osigurava da buduće generacije ne samo upoznaju ekosisteme Rumunije, već i da nauče da žive u ravnoteži sa njima.
