Gabrijel Spahiju u novom filmu Martina Skorsezea(17.10.2026)

Tokom više od tri decenije karijere, Gabrijel Spahiju je igrao u filmovima koji su obeležili noviju rumunsku kinematografiju — od „Terminus Paradis“, „Occident“ i „Smrt gospodina Lazareskua“, do filmova „California Dreamin’“ i „Svi iz naše porodice“.

Dragana Diamandi и Corina Sabău, 17.10.2026, 10:00

Tokom više od tri decenije karijere, Gabrijel Spahiju je igrao u filmovima koji su obeležili noviju rumunsku kinematografiju — od „Terminus Paradis“, „Occident“ i „Smrt gospodina Lazareskua“, do filmova „California Dreamin’“ i „Svi iz naše porodice“. Za ovaj poslednji dobio je svoju prvu nagradu Gopo, 2013. godine. Godine 2026. dobio je i drugu nagradu Gopo, za ulogu u filmu „Kontinental ’25“, u režiji Radua Žudea, koji je na ceremoniji dodele nagrada Gopo osvojio i trofej za najbolji film.
Za Gabrijela Spahiua gluma nije bila unapred određeno odredište, već put koji je otkrivao usput. Iako je još u srednjoj školi počeo da se interesuje za pozorište, Gabrijel Spahiju je u početku krenuo potpuno drugim putem: nije imao hrabrosti da polaže prijemni za glumu, a želeo je da izbegne obavezni vojni rok. Odabrao je matematiku, oblast koja mu je u to vreme pružala perspektivu predvidive i sigurne budućnosti. Gabrijel je završio fakultet i studirao prirodne nauke, ali je strast prema sceni na kraju prevagnula i postao je jedan od najcenjenijih rumunskih glumaca.
„Pre nego što sam izabrao matematiku i otkrio Studentsko pozorište Podul, dok sam još bio u srednjoj školi, razmišljao sam o glumi. Malo sam se bavio pozorištem, ali, zapravo, nisam imao hrabrosti da se prijavim na prijemni. Međutim, znao sam da, ako ne upišem fakultet, služicu vojni rok godinu i po dana, tako je bilo krajem osamdesetih, tako da su se stvari komplikovale. I onda je rešenje bilo da upišem Matematički fakultet. Znao sam matematiku, polagao sam prijemni i upisao se, ali sam na tom fakultetu upoznao prave matematičare, ljude koji su se time bavili iz strasti. Bili su mi kolege, išli smo zajedno na pivo, a oni su razgovarali o matematičkim problemima. I shvatio sam da, ako nečim nisi zaista strastveno zaokupljen, nema smisla da nastaviš, odnosno da je to, nekako, greh. I tako sam počeo da tražim stvari kojima bih mogao da se bavim iz zadovoljstva i da idem u tom pravcu. Da pronađem nešto što će me zaista strastveno zanimati. I na kraju sam shvatio da je to gluma.“
Put ka glumi, dakle, nije počeo planom o karijeri, već promenom perspektive. A posle toliko godina bavljenja ovim poslom, Gabrijel Spahiju kaže da ga je upravo iskustvo naučilo da manje kontroliše, da ne osuđuje svoje likove i da bude pažljiv prema onome što se pojavljuje tokom samog procesa.
„Posle 30 godina iskustva i više od stotinu uloga ne možete da sudite svojim likovima i ne možete sve matematički da pripremite. I onda morate da se prepustite i da slušate svoj instinkt i, naravno, rediteljske instrukcije. Veoma je važno da se igrate bez kontrole i da prepustite kontrolu reditelju, kao što sam rekao. To je čin hrabrosti, naročito kada ne poznajete reditelja, kada ranije niste sarađivali s njim. Ali vaša šansa kao glumca jeste, tako sada mislim, da budete prisutni u tom trenutku, da budete autentični i da pustite da se stvari dogode, da dolaze iz vas, bez preteranog oslanjanja na razum. To ne znači da se ne pripremam za uloge, ali ostavljam sebi slobodu da improvizujem i na setu. Čak ostavljam sebi veliki prostor za slobodu i uživam u tome. Od trenutka kada odete na kasting, zapravo počinje rad na liku. Vi živite svoj svakodnevni život, idete na pijacu, obavljate svoje poslove, ali nastavljate da razmišljate o liku: zašto je takav, zašto ovo radi, zašto ne radi drugačije. Malo-pomalo, počinjete da ga razumete.“
Sa više od 100 filmskih uloga iza sebe, Gabrijel Spahiju kaže da nema osećaj da je došao do tačke u kojoj radi po ustaljenim obrascima. Naprotiv, radoznalost i potreba da se prilagođava ono su što ga i dalje održava povezanim sa glumačkim pozivom.
„I dalje sam strastveno posvećen glumi, drago mi je što igram i zaista igram koliko god mogu, bilo šta. Odnedavno sam i glumac Pozorišta u Brašovu i drago mi je zbog ovog novog iskustva. I mogu da kažem da sam i dalje radoznao, imam anksioznost i tremu. Nekako je isto kao na početku i to me raduje. A ja pokušavam da se prilagodim svakom novom izazovu, da mi um bude živ i da ne donosim presude.“
A za glumca koji kaže da želi da ostane radoznao i da ne donosi presude, novi film Martina Skorsezea, sniman ovog proleća, predstavlja još jedan novi izazov. U filmu „What Happens at Night“, Gabrijel Spahiju igra zajedno sa Leonardom Dikapriom, Dženifer Lorens i rumunskom glumicom Ilinkom Manolake.