„Platforma ne radi“: mnogi strani radnici ostaju bez prava boravka

U aprilu je Vlada Rumunije usvojila novu uredbu o zapošljavanju i angažovanju stranih radnika, nakon višemesečnih pregovora sa zainteresovanim stranama iz društva.

Dragana Diamandi и Iulia Hau, 14.10.2026, 13:00

U aprilu je Vlada Rumunije usvojila novu uredbu o zapošljavanju i angažovanju stranih radnika, nakon višemesečnih pregovora sa zainteresovanim stranama iz društva. Iako je uredba stupila na snagu 27. aprila, zapošljavanje stranaca je praktično blokirano: platforma WorkinRomania ne funkcioniše od 15. avgusta, odnosno skoro osam nedelja. Zbog toga stotine, a možda i hiljade stranaca rizikuju da izgube pravo boravka. Djordjijana Badesku, koordinatorka programa „Migracije i azil“ Centra za pravne resurse, objašnjava odakle dolazi zastoj.

„Sada smo, nažalost, u svojevrsnoj praznini kada govorimo o sprovođenju odredbi uredbe u praksi. Platforma WorkinRomania je blokirana zbog sudskog postupka pred Apelacionim sudom, koji se odnosi na suspenziju odluke o listi deficitarnih zanimanja, a postupak se vodi između Udruženja uvoznika radne snage i Ministarstva rada.“
PIFM je skraćenica za Udruženje uvoznika radne snage, organizaciju koja je pred sudom zatražila suspenziju liste deficitarnih zanimanja. Lista je obuhvatala 289 zanimanja. Udruženje je smatra restrikcijom bez opravdanja, jer ograničava profesije za koje mogu biti dovedeni strani radnici. Njihov argument je da je Ministarstvo restriktivno odabralo zanimanja, bez stvarne analize tržišta rada, čime se ugrožava pravo kompanija da zapošljavaju u skladu sa stvarnim potrebama tržišta. Djordjijana Badesku:

„Zbog ove suspenzije koju je PIFM dobio pred sudom, platforma WorkinRomania je blokirana od 15. avgusta. Gde nas ova situacija dovodi? Ona ozbiljno pogađa svakog radnika migranta, jer postoji više situacija u kojima je radnik migrant ušao, ulazi ili će, dok mi sada razgovaramo, ući u nezakonit boravak, i to nenamerno, zbog ovih birokratskih problema, zbog ovog sudskog postupka i zbog toga što ne postoje garancije u vezi sa njihovim pravom na boravak.
Osobe kojima će isteći dokumenti — a ovde mislim na dozvolu boravka, koja može isteći u bilo kom trenutku — zatim mislim na period od 90 dana koji je strancima odobren da promene poslodavca, kao i na one koji su došli sa radnom vizom, a koje prvi poslodavac više ne želi, jer imamo i takve slučajeve — sve te osobe će dospeti u nezakonit boravak,, bez svoje krivice, bez ikakve garancije i bez mogućnosti produženja prava na boravak.“
Problem migranata koji dospevaju u ilegalan boravak, a da za to nisu krivi, nije nov. Mediji u zemlji i inostranstvu, kao i organizacije za zaštitu ljudskih prava, više puta su ukazivali na ovaj problem. Kako bi odgovorila na tu situaciju, Vlada je ove godine, tokom dva meseca, sprovela program regulisanja statusa migranata koji su se našli u takvoj situaciji. Na osnovu tog programa, 3.666 osoba ponovo je steklo pravo na zakonit boravak, dok je 112 osoba moralo da napusti zemlju, jer nisu ispunjavale uslove za uključivanje u program.
Stručnjaci smatraju da je broj osoba koje su se prijavile u okviru programa bio mali u poređenju sa stvarnim brojem potencijalnih korisnika. Oni navode da se mnogi migranti nisu prijavili iz straha da ne ispunjavaju uslove i da bi mogli biti prisilno vraćeni u zemlje porekla. Djordjijana Badesku iz Centra za pravne resurse:

„Iako su rokovi takvi da migranta dovode u situaciju nenamernog ilegalnog boravka, za koji on ne može biti odgovoran, rumunski zakonodavac mora da ponudi određene garancije. Jedino što smo do sada dobili jeste saopštenje Generalnog inspektorata za imigracije, u kojem nas uveravaju da će primenjivati princip proporcionalnosti kada budu razmatrali svaki pojedinačni slučaj, ali to nikako nije dovoljno.
Trenutno, ako je migrant dospeo u nezakonit boravak zbog birokratskih zastoja i sudskog postupka, a bude zatečen na ulici, biće mu uručeno rešenje o povratku i moraće da se vrati u zemlju iz koje je došao.
Govorimo o ljudima koji imaju kredite, govorimo o ljudima koji postupaju u dobroj veri. To su ljudi koji u Rumuniji imaju zakonit boravak duže od četiri godine, a koji će dospeti u nezakonit boravak zato što platforma ne funkcioniše. I onda se pitamo gde je proporcionalnost i gde je poštovanje prava migranata, jer je u ovoj situaciji jasno da se njihova prava krše.“
Centar za pravne resurse uputio je javno pismo ministarstvima unutrašnjih poslova i rada, Generalnom inspektoratu za imigracije i Nacionalnoj agenciji za zapošljavanje, tražeći da se sistem prilagodi aktuelnoj situaciji i da stranci dobiju garancije.
Istovremeno, Georgijana Badesku kritikuje i neke od amandmana koje je na uredbu podneo Odbor za rad Predstavničkog doma. Ona smatra da su oni u suprotnosti upravo sa razlozima zbog kojih je uredba usvojena.
„Amandmani Odbora za rad odnose se na provizije koje bi bile namenjene isključivo strancima, što je samo po sebi diskriminatorna odredba, jer ne možete da uvedete proviziju za stranog radnika i da ga izričito razlikujete, samo zato što je stranac, od rumunskog zaposlenog.
Mislim na to da se ostavljaju otvorene mogućnosti agencijama i poslodavcima da naplaćuju provizije migrantima, jer će svaka takva mogućnost omogućiti agenciji da i dalje naplaćuje radniku. Ova formulacija o provizijama za konsultantske usluge biće zloupotrebljena od strane privatnog sektora i mi to znamo iz prošlosti, a znamo i iz sadašnjosti, jer već postoje slučajevi u kojima agencije traže proviziju od migranata, kao i da migranti plate garanciju koja bi trebalo da bude uplaćena državi.
Ne žele više da zadržimo odredbu prema kojoj plata mora da se prima isključivo na karticu.“
Isplata zarade isključivo na karticu bila bi važna garancija za migrante, objašnjava ona. To bi pomoglo u dokazivanju neisplaćenih zarada u radnim sporovima. To je posebno važno jer mali broj migranata može sebi da priušti advokata koji bi ih zastupao pred sudom.