Stranice: Pisma sa fronta prvog svetskog rata(05.01.2015)
Prvi svetski rat ili Veliki rat bio je taj posle kojeg čovečastvo se duboko promenilo. Konflkt je znaćio najveće razmeštanje ljudskih snaga i materijalnih resursa i završio se kako se odićno događa sa pobednicima i pobeđenim stranama, Ali traume su bile iste i one su ujedinile neprijatelje što je imalo za posledicu da ljudskost ima i emocionalni izraz. Dopisi predstavljaju važan izvor da bi se videlo koje je bilo stanje onih koji su otišli na ratištu. Nacionalni vojni muzej u Bukureštu ima zbirku od oko 120 pisama koje pripadaju rumunskim vojnicima iz prvog svetskog rata. Istoričar, Karla Duca, kustos muzeja bila nam je vodić u ono što su osetili, patili ili se nadali oni koji su pre 100 godina platili cenom života za vrednosti u koje su verovali. Pitali smo Karlu Duca o onima koje su im upućena pisama vojnika sa fronta:
Steliu Lambru, 03.01.2015, 16:48
Prvi svetski rat ili Veliki rat bio je taj posle kojeg čovečastvo se duboko promenilo. Konflkt je znaćio najveće razmeštanje ljudskih snaga i materijalnih resursa i završio se kako se odićno događa sa pobednicima i pobeđenim stranama, Ali traume su bile iste i one su ujedinile neprijatelje što je imalo za posledicu da ljudskost ima i emocionalni izraz. Dopisi predstavljaju važan izvor da bi se videlo koje je bilo stanje onih koji su otišli na ratištu. Nacionalni vojni muzej u Bukureštu ima zbirku od oko 120 pisama koje pripadaju rumunskim vojnicima iz prvog svetskog rata. Istoričar, Karla Duca, kustos muzeja bila nam je vodić u ono što su osetili, patili ili se nadali oni koji su pre 100 godina platili cenom života za vrednosti u koje su verovali. Pitali smo Karlu Duca o onima koje su im upućena pisama vojnika sa fronta:
,, Rumunski vojnici sa fronta najčešće pišu njihovim porodicama, suprugama, majkama, deci. Jedan primer je zbirka pisama koje je pukovnik Aleksandru Stoenesku iz 10 pešadijskog regimenta pisao njegovoj supruzi Eleni. Radi se 12 pisama i sve poćinju sa Draga Lunka i završavaju se tekstom ljubim vas sve sa puno moje ljubavi, Aleksandru. Sva ova 12 pisama datirane su septembar 1916 godine kada se njegov regiment hrabro borio i primio je vojne pohvale i poćasti. Imam duševno zadovoljstvo, pisao sam u jednom drugom pismu da mi je metak prošao kroz levo uvo. Rana se skoro u potpunosti iscelila. Zadovoljan sam da su deca mirna i slušaju moje savete. Šta radite sa zepelinima? Ovde ceo dan smo pod paljbom artiljerije. Ljubim vas sve, Aleksandru.”<
><
>
Karla Duca govori u nastavku koje su vrednosti onih koji su bili u teškim uslovima na frontu:
,, Osećaji, težnje rumunskih vojnika na liniji fronta kao što proistiće iz pisama upučenih porodicama su oni oduševljenja i entuziazma prema rumunskom idealu, ali i zabrinjavajući i sa preokupacijom prema onima koji su ostali kod kuće, često bez pomoči i u teškim uslovima. Citiram nekoliko reči iz pisma Paskala Raduleskua iz kampanje u Flamandi od 1916 godine. Nikada neću zaboraviti taj prizor kada u vodi blizu obale sa razbijenim mitraljezom od metka, držeci jednog voljenog vodnika u naručju kojem je metak pogodio mozak naredio sam da se krene u juriš, i da zbunjen krenem u juriš praznim rukama. Iz ovih redova proistiće njihova gordost, optimizam i vera u boga koju su osečali rumuni u tim trenutcima citiram ponovo iz pisma ,,nemci i bugari u strahu od bajoneta krenuli su u begstvo, ali teško onom kojeg je stigla rumunska puška. “<
><
>
Naša sagvornica predstavlja scene rata koje proistiću iz pisama:
,,Imamo impresivna scene iz nekih pisama, pravih slika sa ratišta. U zbirci pisama koju sam predstavila na početku pukovnika Aleksandra Stoeneskua imamo nekoliko scena. Citiram iz pisma,, 6 septembra 1916 godine, regiment je ušao u borbu. Bila je teška borba neviđena do tada. Regiment je izgubio polovinu ljudi, ali je Bog brinuo o meni. 20 oficira su ranjeni, polje je puno sa leševima bugara, naši snažni napadi obezhrabili su ih tako da se povlače. Mi smo zauzeli njihove položaje gde je puno leševa bugara. Zatim ratne scene iz pisama su detaljnije i naravno prizori su potpuniji. Evo šta piše jedan vojnik iz rovova u Moldaviji 1917 godine ,, nemci stoje dosta loše, često dezertiraju kod nas. Kažu da nemaju hrane. Odmah što dižu glave u rovovima naši vojnici krenu plajbu. Tako je to na ratištu. ”<
><
>
Šta su verovali rumunski vojnici na frontu o njihovom prisutstvu tamo? Karla Duca nam je pročitala pismo jednog oca prema svom sinu, vojniku dobrovoljcu Vasileu Floresku, upučeno iz Galacja 1917 godine:
,, Dragi sine. Danas mi je gospodin Nikulesku doneo tvoje pismo. Idi dragi sine sa poverenjem da ćeš pobediti. Ne zaboravi ko su tvoji predaci, i poštuj tvoje rumunsko ime. Na tebe je u prvom redu da se boriš da bismo se videli na našem mestu koji sada krvari pod okupacijom neprijatelja. Nemoj brinuti za život jer on sada pripada tvojoj zemlji i kralju. Sama misao da ste vi tvorci Velike Rumunije je dovoljna da ti odstrani svako dvoumeljenje. Ginuti za otađbinu predstavlja smrt heroja. Dakle udalji od tebe misli koje nisu povezane za krajnji cilj koji je pobeda. Dokaži da si se ponašao kako si nam pisao i moje roditeljske srce ce biti blagosloveno. Tvoja majka i braća žele da vide kako se vratiš kao pobednik i nikada ne zaborave da se mole za tebe i za spas naše otađbine. Pozdravljaj braću po oružju u moje ime i Bog bio sa tobom. Vasilika sine, nikad nemoj zaboraviti da niko iz tvoje porodice nije bio kukavica i da je poštenje glavna odlika tvoje porodice.”<
><
>
Nije nikakva tajna da se velike pobede grade naporom i požrtvovanjem, a pisma rumunskih vojnika iz prvog svetskog rata u potpunosti potvrđuju ovu ćinjenicu.
