Politika Rumunije na Balkanu posle drugog svetskog rata(23.03.2015)

Pre 1940 godine Rumunija je vodila na Balkanu politiku saradnje i savezništva. Posle rata do sredine 50’ godina rumunska politika na Balkanu je bila pod kontrolom Sovjetskog Saveza. Tek posle smrti Staljina Rumunija je počela da ima svoje iniciative u regionu i da pokuša da pređe posleratne podele Balkana na različite vojne i političke blokove. Dok Rumunija, Jugoslavija, Bugarska i Albanija su bile pod kontrolom komunističkih režima, Turska i Grčka su bile u prostoru liberalne demokratije. Posle 1956 godine i intervencije protiv antikomunističke revolucije u Mađarskoj da bi poboljšao međunarodni položaj, Sovjetski Savez je ostavio komunističkim državama delimićnu slobodu kretanja. U Rumuniju sovjeti su išli i dalje od toga i povukli su vojsku 1958 godine. Rumunski komunisti iskoristili su to i pokušali su da se ekonomski i kulturno približe ostalim zemljama Balkana. Valentin Lipati bio je ambasador, esejista i prevodilac. U jednom intervju kojeg je snimio 1995 godine Centar usmene istorije Rumunske Radiodifuzije on se seća iniciative za denuklearizaciju Balkana:

Steliu Lambru, 23.03.2015, 15:44

Pre 1940 godine Rumunija je vodila na Balkanu politiku saradnje i savezništva. Posle rata do sredine 50’ godina rumunska politika na Balkanu je bila pod kontrolom Sovjetskog Saveza. Tek posle smrti Staljina Rumunija je počela da ima svoje iniciative u regionu i da pokuša da pređe posleratne podele Balkana na različite vojne i političke blokove. Dok Rumunija, Jugoslavija, Bugarska i Albanija su bile pod kontrolom komunističkih režima, Turska i Grčka su bile u prostoru liberalne demokratije. Posle 1956 godine i intervencije protiv antikomunističke revolucije u Mađarskoj da bi poboljšao međunarodni položaj, Sovjetski Savez je ostavio komunističkim državama delimićnu slobodu kretanja. U Rumuniju sovjeti su išli i dalje od toga i povukli su vojsku 1958 godine. Rumunski komunisti iskoristili su to i pokušali su da se ekonomski i kulturno približe ostalim zemljama Balkana. Valentin Lipati bio je ambasador, esejista i prevodilac. U jednom intervju kojeg je snimio 1995 godine Centar usmene istorije Rumunske Radiodifuzije on se seća iniciative za denuklearizaciju Balkana:

,, Posle rata, prva važnija inciativa pripada tadašnjem premijeru Kivu Stojki 1957 godine o denuklearizaciji Balkana. Bila je važna iniciativa, ali se suočila sa problemima, jer ako u velikoj meri Bugarska i Jugoslavija su podržale proces denuklearizacije, Grčka i Turska koje su pripadale NATO savezu su bile protiv. Ova ideja denuklearizacije širila se kasnije u svetu i zatim su se pojavile zone bez nuklearnog oružja u svetu.” <
><
>

Pošto razlike između komunizma i demokratije su bile skoro nepremostive, kulturna saradnja je bila rešenje za to. Valentin Lipati:

,, Paralelno sa ovom iniciativom vladinog tipa koja se tiće vojnog sektora, a uvek vojni problemi su složeniji, na Balkanu se odvila važna saradnja u oblasti kulture, u širem smislu ove reći najime nauci, kulturi, obrazovanju. Godinama ova saradnja se odvila na nevladinom planu. Na ovaj način pojavile su se Zdravstvena balkanska unija, zatim Balkanska unija matematičara i 1963 godine Međunarodno udruženje za jugo-istočne studije i više organizacija i profesionalnih udruženja održale su ovu klimu poverenja i saradnje u naučnim i profesionalnim sredinama Balkana.”<
><
>

Komitet za balkansku saradnju kojeg je predvodio Mihail Gelmeđeanu bavio se kordinacijom kulturnih akcija. Valentin Lipati:

,, Komitet za balkansku saradnju kojeg je predvodio Mihajil Gelmeđeanu bio je nevladini komitet za mir. To je bila inaće ideja, uglavnom sovjetska da se održe svetske konferencije za mir, i protiv imperializma. Važne u komitetu su bila profesionalna udruženja: lekara, arhitekata, geologa, naučnika, arheologa, istoričara, književnika. Njihova efikasnost je bila na dva plana. Prvo da se realizuje konkretna saradnja u oblasti te profesije i koja se konkretizovala studijama, istraživanjima, časopisima iz balkanskih država. Sarađjivajući na ovaj način, ove profesionalne sredine održavale su klimu dobrosusedstva, prijateljstva i poverenja. “<
><
>

Na skupu u Atini od 1976 godine, vladin skup u oblasti ekonomske i tehničke saradnje izašli su na videlo politički problemi. Ponovo Valentin Lipati:

,, Cilj kojeg su imale Rumunija, Jugoslavija, Turska i delimićno Grčka je stvaranje onoga što bi usledilo. Dakle da se stvori koliko toliko institucionalni okvir. Tu smo se suočili sa opozicijom Bugarske. Naši bugarski prijatelji došli su sa strogim mandatom da ne odobre ništa. Odluke su se usvajale konzenzusom i bilo je dovoljno da se Bugarska koja je vodila politiku Moskve na Balkanu protivi. Moskva je vidila opasnost u stvaranju minibalkanskog tržišta, jer bi mogao skrenuti u nepoželjnom pravcu po sovjete. Zato bugari su primli naređenje da blokiraju ono što bi usledilo. Ovaj udarac Bugarske blokirao je na nekoliko godina ovaj proces.”<
><
>

Rumunska politika na Balkanu u doba Gvozdene zavese je imala ogranićene uspehe. Razlićiti interesi u unutrašnjosti istog bloka, kao i razlike u političkim režimima bili su dovoljni razlozi da nijedna država Balkana neuspe da zabeleži neke bolje rezultate u ovom pravcu.