Popularnost radio stanice Slobodna Evropa
U istoriji radiodifuzije, Radio slobodna evropa je bila nosilac demokratskog i građanskog društva u odbrani ljudskih prava. Imala je veliku slušanost a njena popularnost je bila rezultat profesionalizma i građanskog duha. U Rumuniji 70’ i 80 godina, Radio slobodna evropa se brojila među malobrojnim kredibilnim izvorima informisanja u vezi sa slobodnim svetom, pravi putokaz za one koji su želeli slobodu i da se oslobode zatvora u kojem je komunistički režim držao milione rumuna. Radio slobodna evropa je bila za generacije mladih koji su učestnici revolucije od 1989 godine prava škola u svim smislima ove reči, slobode, politike, društva i kulture. Među dokazima o popularnosti ove radio stanice broji se i ćinjenica da imena onih koji su radili za nju su bila poznatija od domaćih novinara. Noel Bernard, Vlad Đorđesku, Mirća Karp, Nekulaj Konstatin Munteanu, Raluka Petrulijan, Dojna Aleksandru bila su i jesu i dalje ta imena za koje su se milioni rumunskih slušalaca osetili povezani preko istine koju su oni predstavili u njihovo ime. Popularnost nekih emisija kao što je Politički program kojeg je realizovao Mirća Karp i koji je počeo u 18 i 10 minuta, ali naročito Rumunska aktuelnost i Iz komunjističkog sveta je bila znatno veća od domaćih emisija u komunističkoj Rumuniji u kojoj su bile na delu cenzura i strah. Mirća Karp broji se među najvažnijim novinarima rumunskog servisa radia Slobodna evropa. Radio je u Slobodnoj Evropi od 1951 godine, nakon begstva iz komunističke Rumunije, i zatim je prešao u Glasu Amerike. 1978 godine vratio se u Slobodnoj Evropi, gde je uređivao emisiju spoljne politike nazvana Politički program, emisija koja je imala veliku slušanost. U jednom intervju za Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije, Karp se odnosi na doprinos u rastu slušanosti i time i popularnosti Radia slobodna evropa. Mirća Karp:
Steliu Lambru, 15.05.2015, 17:15
U istoriji radiodifuzije, Radio slobodna evropa je bila nosilac demokratskog i građanskog društva u odbrani ljudskih prava. Imala je veliku slušanost a njena popularnost je bila rezultat profesionalizma i građanskog duha. U Rumuniji 70’ i 80 godina, Radio slobodna evropa se brojila među malobrojnim kredibilnim izvorima informisanja u vezi sa slobodnim svetom, pravi putokaz za one koji su želeli slobodu i da se oslobode zatvora u kojem je komunistički režim držao milione rumuna. Radio slobodna evropa je bila za generacije mladih koji su učestnici revolucije od 1989 godine prava škola u svim smislima ove reči, slobode, politike, društva i kulture. Među dokazima o popularnosti ove radio stanice broji se i ćinjenica da imena onih koji su radili za nju su bila poznatija od domaćih novinara. Noel Bernard, Vlad Đorđesku, Mirća Karp, Nekulaj Konstatin Munteanu, Raluka Petrulijan, Dojna Aleksandru bila su i jesu i dalje ta imena za koje su se milioni rumunskih slušalaca osetili povezani preko istine koju su oni predstavili u njihovo ime. Popularnost nekih emisija kao što je Politički program kojeg je realizovao Mirća Karp i koji je počeo u 18 i 10 minuta, ali naročito Rumunska aktuelnost i Iz komunjističkog sveta je bila znatno veća od domaćih emisija u komunističkoj Rumuniji u kojoj su bile na delu cenzura i strah. Mirća Karp broji se među najvažnijim novinarima rumunskog servisa radia Slobodna evropa. Radio je u Slobodnoj Evropi od 1951 godine, nakon begstva iz komunističke Rumunije, i zatim je prešao u Glasu Amerike. 1978 godine vratio se u Slobodnoj Evropi, gde je uređivao emisiju spoljne politike nazvana Politički program, emisija koja je imala veliku slušanost. U jednom intervju za Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije, Karp se odnosi na doprinos u rastu slušanosti i time i popularnosti Radia slobodna evropa. Mirća Karp:
,, Do mog dolaska u Slobodnoj evropi, emisije su bile mirnije, nedostajala im je dinamika. Izvinjavam se zbog nedostatka skromnosti, ali ja sam doneo američku dinamiku u ovim emisijama, kraći izveštaji, izveštaji sa glasovima lićnosti iz raznih krajeva sveta, uključujući sa rumunskim lićnostima, u to doba egzila. Manje važnije od onoga što sam ja doneo tim emisijama je i sama ćinjenica da je Slobodna evropa, osetivši možda da je blizu nestanak Gvozdene zavese pojaćala ofanzivu da tako kažem. Naravno da i rumunski servis ćije emisije su sve dublje ušle u rumunsku stavrnost i koje su donele na površini to stanje koje se nije moglo tolerisati. Ovde se odnosim na sve što nije bilo na površini, što su verovatno znali mnogi u Rumuniji, ali ne svi. Ćinjenica da ova inostrana radio stanica je predstavila te detalje istinog političkog, ekonomskog, kulturnog i vojnog života u Rumuniji je donelo entuziazam našim slušaocima, koji nisu bili u mogućnosti da govore ono što misle, ali su u tome otkrili njihova osećanja, i te informacije oni su otkrili u emisijama Slobodna evrope. Mogao bih reči da negde na početku 80 godina dinamika emisija je bila snažnija i tu se odnosim na emisije našeg rumunskog servisa, i čak agresivnija. Politički program je poprimao novu dimenziju. To se nije odnosilo samo na događaje u inostranstvo, već i koliko je bilo moguće dotaklo se i rumunskim temama. “<
><
>
Popularnost Slobodne evrope je bila toliko velika zbog slobode koju je ostavio američki menađment radio stanice i dobrih izvora za dokumentaciju novinara stanice. Izvori dokumentacije o stanju u Rumuniji su bili zapadna štampa, rumuni koji su uspeli da pobegnu na zapadu, ljudi od kulture koji su učestvovali na kongresima u inostranstvo, rumuni iz zemlje koji su uspevali da raznim kanalima šalju pisma i Centar za dokumentaciju i istraživanje Slobodne evrope. Mrića Karp govori o ciljevima emisija Rumunska aktuelnost i Iz komunističkog sveta koje su povečale slušanost radio stanice:
,,Zatim je emitovana Rumunska aktuelnost koju je prvo uređivao Emil Đorđesku i zatim Nekulaj Konstatin Munteanu koja je bila ključni elemenat naših emisija. Posle toga pojavio se i program Iz komunističkog sveta, program Dojne Aleksandru , u kojem je predstavljeno stanje u zemljama sa komunističkim režimima iz Istočne Evrope, eventulano iz Sovjetskog saveza, Kube, ali ne i Rumunije. Cilj ovog programa je bio da informiše naše slušaoce o stanju u ostalim komunističkim državama, da bi saznali da ono što se događa u Rumuniju ne predstavlja izolovane elemente, već se radi o jednoj celini stanja, o ansamblu persekucija i stavova režima koji su bili veoma slićni, dakle ono što se događalo u Varšavi, ponavljalo se i u Sofiji ili Budimpešti. Naši slušaoci bili su u mogućnosti da saznaju koje je stanje u svim državama sa komunističkim režimima. Cela dinamika emisija Slobodne evrope od 80 godina imala je svoj vrhunac u događajma od decembra 1989 godine. U međuvremenu je bila i manja iskra kako bih rekao o događajma iz Brašova od 15 novembra 1987 godine, koji su bili prvi signal koje smo imali o stanju u zemlji, najime da rumuni nisu više spremni da prihvataju stanje koje je postalo nepodnošljivo. “
><
>
Poštovani slušaoci na kraju dodajmo samo da je Slobodna evropa jasni primer kako istina nikada se nemože zataškati i da na kraju istina uvek pobeđuje.
