Panajit Istrati(12.10.2015)

Steliu Lambru, 12.10.2015, 16:12

Rođen 1884 godine u Brajili, Panajit Istrati smatran je velikim rumunskim i francuskim književnikom. Njegova dela imaju snažnu društvenu poruku i imaju u centru pažnje proletere i siromašne ljude. Istrati je u mladosti postao komunista, ali se među prvima udaljio od ovoga posle svojih poseta Sovjetskom savezu. Profesor Joan Stanomir odnosi se na intelektualno i političko opredeljenje Panajita Istratea:

,, Panajit Istrati opredelio se za komunizam trasom kojom su krenuli mnogi evropski intelektualci, najime nezadovoljstvo i socijalna buna. Netreba da zaboravimo da je Istrati pre svega socialista, blizak Kristijanu Rakovskom, svedok prvih štrajkova u Rumuniji od početka 20 veka i potiće iz sredine sa velikim poteškočama i siromaštvom. Sve je to pripremilo Panajita Istratea. Sem toga, on je otkriven u francuskim sredinama kao pravi Gorki Balkana, i smatran je glasom siromašnih i nezadovoljnih. Nisam slučajno spomenuo upoređenje sa Gorkijem, jer Panajit Istrati i Maksim Gorki jako imaju prividno razlićite sudbine, one su u osnovi iste. Istrati je komunista, ali udaljava se od toga i krene putem razuma, dok je Gorki prijatelj bolševika, prijatelj Lenjina, koji polazi u egzilu u prvoj fazi bolševizma, ali vratio se i preuzet je od strane Staljina. Istrati i Gorki imaju nešto zajedničko, najime evropsku slavu i ideološki angažman, ideja književnika koji ima misiju prema onima iz ćije sredine potiće.”<
><
>

1927 godine Istrati je posetio Moskvu i Kijev. 1929 godine ponovo je putovao u Sovjetsku Rusiju i tada kao da mu se digla magla sa očiju, najime da je komunistički režim daleko od onoga što se promovisao u teoriji. Osudio je zloupotrebe komunističkog režima i to je bio pravi šok. To će mu doneti izolaciju i optužbe za fašizam. Joan Stanomir:

,, Treba istaći da jedno putovanje u Sovjetskom Savezu netreba da znaći buđenje, jer može biti prilika za još veće slepilo. Izuzeće potvrđuje pravilo, jer mali broj putnika u Sovjetskom Savezu su uspeli da vide pravo lice režima. Da ne zaboravimo Beatris i Sidnija Veba koji posle posete Sovjetskom Savezu vraćaju se sa tekstovima u kojima uveličavaju Sovjetski Savez. Da ne zaboravimo da i Herbert Đorđe Vels je posetio Sovjetski Savez, a ta poseta nije imala nikakve posledice po njegovu viziju o svetu i životu. Što se tiće buđenja postoje dva imena, najime Panajit Istrate i Andre Žid. Obojica su posetili Sovjetski Savez i napisali su knjige koje su ih postavili u delikatnim situacijama prema njihovim kolegama. Da ne zaboravimo da je glavna optužba protiv Istratea nakon što je objavio ,, Ka drugom plamenu” bila da je izdajnik antifašizma i borbe za demokratjiu, ocrnjavajući Sovjetski savez. Iz perspektive komunzma Sovjwetski savez je glavni stub za antifašističku i demokratsku borbu. “ <
><
>

Ali Panajit Istrati je osudio samo zločine staljinizma, nije postao i protivnik komunističke ideologije. Pristalica Trockija, on je napisao da će postati pristalica revolucije samo kada će se ova ćiniti ,,ćistom, dečačkom dušom”. Joan Stanomir veruje da se Istrati probudio samo iz lenjinizma:

,, Tročki je bio naoružani prorok, i to naoružan protiv svog naroda. Crvena armija koju je Trocki stvorio bila je instrument za borbu u prvom redu protiv ruskog naroda. Crvena armija je uništila seljake u građanskom ratu. Trocki je bio antibirokratska i antitotalitarna alternativa iz perspektive radikalne levice. Istrati se je probudio iz lenjinizma, on je video da postoji ogromna razlika između onoga što levičari uopšte su smatrali da predstavlja lenjinizam, i ono što antistaljinistički levičari su smatrali staljinizam. Istrati nikada nije odustao od svojih uverenja ekstremne levice, ali je napravio korak nazad i video da u Rusiji Staljina krše se principi koje je predložio Lenjin. Panajit Istrati kao i drugi veliki intelektualci je živeo sa iluzijom da je lenjinizam različit od staljinizma i da lenjinizam nije vrsta totalitarizma. “<
><
>

Panajit Istrati je bio kao što je kasnije istorija dokazala veliki gubitnik. On je gubitnik koji kao I drugi je tražio sreću za defavorizovane ljude, ali koji na kraju samo je doprineo pojavi još veće nesreća.