Rumunska vojna mornarica u Drugom svetskom ratu(29.05.2016)

Glavne borbene misije rumunske Vojne mornarice u drugom svetskom ratu bile su operacije protiv Sovjetskog Saveza. U njima su učestvovale 3 podmornice, među koje Delfinul, u prevodu Delfin, i Rekinul, u prevodu Ajkula. Delfinul je bio najveći među njima i jedini koji je potopio jedan kargo sovjetski brod koji se nazivao Ural. Mornari podmornice Rekinul pridružili su se vojnim naporima rumunske mornarice i jako se nisu angažovali u borbama sa neprijateljima oni su učestvovali u misijama spijunaže i za obeshrabrivanje sovjetskih dejstava u Crnom moru. Izgrađen na brodogradilištu iz Galacja u periodu od 1938 do 1941 godine, Rekin je imao 70 metara dužinu, 6,5 metara širinu, dva Dizel motora i dva električna motora. Dizel motori su bili snage 800 konja svaki, a električni od 600 konja. Podmornica je raspolagala sa topom od 88 milimetara, jednim protiv-vazdušnim topom od 20 milimetara, 6 torpila i imao je 45 mornara u posadi. Aleksandru Grečeanu bio je oficir u Rumunskoj kraljevskoj mornarici i član posade Rekinul. U intervju od 1995 godine za Centar usmene istorije Rumunske radiodifuzije, Grečeanu je isprićao u kojim je misijama učestvovao sa podmornicom. Imajući u vidu karakteristike Crnog mora koje ja zatvoreno, podmornice su imale strogu namenu zaštite i blokiranja ratnih brodova u tim lukama. Aleksandru Grečeanu:

Steliu Lambru, 30.05.2016, 15:43

Glavne borbene misije rumunske Vojne mornarice u drugom svetskom ratu bile su operacije protiv Sovjetskog Saveza. U njima su učestvovale 3 podmornice, među koje Delfinul, u prevodu Delfin, i Rekinul, u prevodu Ajkula. Delfinul je bio najveći među njima i jedini koji je potopio jedan kargo sovjetski brod koji se nazivao Ural. Mornari podmornice Rekinul pridružili su se vojnim naporima rumunske mornarice i jako se nisu angažovali u borbama sa neprijateljima oni su učestvovali u misijama spijunaže i za obeshrabrivanje sovjetskih dejstava u Crnom moru. Izgrađen na brodogradilištu iz Galacja u periodu od 1938 do 1941 godine, Rekin je imao 70 metara dužinu, 6,5 metara širinu, dva Dizel motora i dva električna motora. Dizel motori su bili snage 800 konja svaki, a električni od 600 konja. Podmornica je raspolagala sa topom od 88 milimetara, jednim protiv-vazdušnim topom od 20 milimetara, 6 torpila i imao je 45 mornara u posadi. Aleksandru Grečeanu bio je oficir u Rumunskoj kraljevskoj mornarici i član posade Rekinul. U intervju od 1995 godine za Centar usmene istorije Rumunske radiodifuzije, Grečeanu je isprićao u kojim je misijama učestvovao sa podmornicom. Imajući u vidu karakteristike Crnog mora koje ja zatvoreno, podmornice su imale strogu namenu zaštite i blokiranja ratnih brodova u tim lukama. Aleksandru Grečeanu:

,, Prva misija podmornice Rekinul je bila kombinacija ratnih akcija i akcija obuke posade. Radi se o misijama patroliranja na obalama Anatolije da bi se razotkrile trgovačke veze u unutrašnjosti Crnog mora između ruskih i turskih luka. U okviru ove misje, 21-22 aprila 1944 godine kada su Ujedinjene Nacije vršile vojni, psihološki i politički pritisak na Tursku da bi je privukle na svojoj strani u ovom konfliktu, bilo je potrebno da se osiguramo da Turska neće uči u savezništvo sa Ujedinjenim Nacijama. U ovom cilju primili smo preko radio zahtev da krenemo u misiji provere u svim turskim lukama, naravno bez ulaska u njih i da vidimo koja je najbolja luka za upotrebu. Trebalo je da se postavimo ispred te luke i u slučaju u kojem Turska ulazi u ratu kao saveznik Ujedinjenih Nacija da intervenišemo i napadamo brodove iz te luke. Ova luka je identifikovana posle 3 dana, radi se o luci Sungula, preko koje Turska je realizovala 80%-90% saobraćaja i izvoza uglja. To je bila glavna luka u zoni rudnika uglja. Otkrili smo 5-6 brodova, postavili smo se ispred luke na samom ulazu prelazeći preko mina i ostali smo tamo 24 sata. Posle 24 sata smo informisani da je Turska odbila da pređe na strani Ujedinjenih Nacija, i zbog toga nije više bilo potrebno da nastavimo misiju. Na ovoj osnovi naša nova misija koja nam je preneta telegrafom je da se postavimo ispred luke Batumi za njeno blokiranje. “<
><
>

Sem misija patroliranja, Rekin je trebao da bude spreman za napad I da odgovori u slučaju da je otkriven. Uprkos relativno maloj strateškoj važnosti Crnog mora ono je imalo psihološku ratnu važnost. Aleksandru Grečeanu:

,, Drugi period prve misije je bio na obalama Kavkaza I nije bio jednostavni period nadzora. Bio je period mogućih borbi, jer sovjetske podmornice su često patrolirale da bi otkrile podmornice u zoni. To nas je primoralo da na svaka 2-3 dana menjamo zonu iz jednu u drugu luku, da bi nam se izgubio trag. Sem toga imajući u vidu da je bio skoro jun, dan je bio dugačak, noć kratka I nismo imali dovoljno vremena da izađemo na površini za vazduh, tek samo 3-4 maskimalno 5 sata u toku noći. U to vreme morali smo da uradimo sve operacije vezane za disanje I tako dalje. “<
><
>

Misije mornara podmornice Rekinul su postale sve teže u meri u kojoj je neprijatelj postao sve snažmiji. Aleksandru Grečeanu govori o drugoj misiji Rekinul u blizini sovjetske obale. Ponovo Aleksandru Grečeanu:

,, Druga misija se odvila posle mesec dana. Povratak iz prve misije dogodio se 15 maja, a druga misija je počela 15 juna i okonćana je 29 jula. Ova druga misija je bila faktički pokušaj blokiranja koliko je moguće transporta oružja i ljudstva na Krimu. Bio je veoma teški period zbog ćinjenice da sovjetski avioni, lovci na podmornice i sovjetska flota nakon izlaska iz Kavkaza patrolirali su na samo milju-milju i po od obale. One su patrolirale tamo da ne bi bio u mogućnosti da se približiš obali. Nisu postojala 3 dana u kojima da nas ne otkriju, i da nebudemo bombardovani, tako da je trebalo da pređemo maksimalnu granicu dubine. Bombarodvanja su oštetila podmornicu među koje I zalihe vode, tako da smo u poslednje 2 nedelje imali dnevno samo čašu vode dnevno. “<
><
>

Na kraju rata, i Rekinul i ostale 2 rumunske podmornice su zaplenjene od strane sovjeta kao ratni plen i upotrebljene kao rezervni delovi.