Republika iz Ploještja(04.07.2016)

Steliu Lambru, 04.07.2016, 16:02

8 avgusta 1870 godine u 4 ujutro 2 tajne zavereničke organizacije susrele su se u Ploještju da bi pokrenule plan kojim princ Karol od Hohenzolern Sigmaringen da bude odstranjen s vlasti i da se proglasi republika. Učestnici zavere planirali su da okupiraju telegraf i da im se prikljuće vojska i građani nekih važnih gradova. Članovi grupa, inspirisani liberalima leve orientacije, poznati kao crveni razoćareni su vladavinom Karola i vladinom nestabilnošću u periodu od 1866 godine do 1870 godine. Nije bio manje važan ni rat između Francuske i Nemačke koji je izbio 19 jula 1870 godine koji je okonćan kapitulacijom Francuske 10 maja 1871 godine. Rat je izazvao talas simpatije prema Francuskoj koja se pretvorila u mržnju prema nemcu Karolu. Ipak, na kraju lideri zavere nisu uspeli da primene plan zbog uzdržanosti nekih oficira. Lideri zavere iz Ploještja kojih je predvodio budući general Aleksandru Kandijano Popesku išli su dalje sa planom okupirajući prefekturu i telegraf. Ispred više hiljada okupljenih građana Kandijano Popesku je proglasio svrgavanje s vlasti Karola i imenovao se za prefekta županije Prahova. Posle govora Kandijana Popesku ljudi su krenuli ka jednoj vojnoj jedinici da se naoružaju. Nakon što je komandant jedinice odbio da im preda oružje, oni su krenuli ka zatvoru i oslobodili zatvorenike. Njihova akcija je brzo okonćana nakon što je šef telegrafa iz Predeala prekinuo komunikaciju sa Bukureštom. Iste većeri vojska je uhapsila oko 400 lica i liberalne političare, Jona Bratijanua, Euđenua Karadu, Nikolaja Goleskua. Lider pobunjenih iz Ploještja uhapšen je u gradu Buzau. Republia iz Ploještja nije trajala ni dan, 41 učestnika zavere je išlo na sudu ali su na kraju oslobođeni. Jako se radi o kratkoj episodi, koju je zasmejavao književnik i dramski pisac Jon Luka Karađale, Republika iz Ploještja imala je specijalni znaćaj u stavljanju rumunske politike na zdravim temeljima. Silvja Marton iz Fakulteta Političkih nauka Bukureštanskog univerziteta veruje da je pobuna bila neizbežna zbog poteškoća u funkcionisanju rumunske države:

,,Sve je još bilo moguće, sve je bilo otovreno, pristalice republike iz Ploještja, Karol I, konzervativci, umereni, razni drugi liberali, svi su još bili na početku i imali su osećaj da sve treba da se izgradi, da se uradi. Želeli su da grade Parlament i režim, eventulano republiku. To nisu tražili odlučno, ali bar su želeli režim u kojem Parlament da bude važan. Sam Karol je tražio svoje mesto, nije dobro razumeo šta se događa. Bratijanu je bio uveren u ono što je ćinio i pokušavao da dominira sve vlade u kojem je ušao. Konzervativci su želeli da imaju i oni veću težinu. Na kraj krajeva, svi i oni stariji i oni mlađi su bili uvereni u njihove ideje. “<
><
>

Pitali smo Silvju Marton koje su bile glavne ideje Republike iz Ploještja:

,, Možemo smatrati državni udar, ili bar ga je tako okvalifikovala optužnica, kao način reagovanja protiv konzervativaca. Ona nije bila toliko za republiku, koliko je bila protiv konzervativaca, i eventualno protiv nemca Karola od Hohenzolerna. Dve karikature iz Gimpele, liberalno radikalni i progresistički sugestivne su za društvenu dimenziju. Radilo se o društvenom reagovanju pristalica republike iz Ploještja koji su želeli kraj privilegijama. Stari boljari u principu su bili na strani konzervativaca, Laskar Katarđju je bio među umerenima. Stari boljari su očuvali političku ulogu, bili su izabrani i reizbrani i bili su vidljivi na političkoj sceni. Postojala je društvena, demokratska sensibilnost. Pojam demokrat su ga koristili oni sami, znaćio je kraj privilegija, boljara, kao jedini politički predstavnici. To je bilo reagovanje buržoazije.”<
><
>

Republika iz Ploještja je bila i revizija stavova političke klase prema državi, prema reformama, prema liku vladara. Ponovo Silvja Marton:

,, Kuza je još bio u životu, u egzilu, ali je izabran u 3 navrata u nekoliko kolegijuma. On odustaje od mandata, šalje pisama kojima odbija da preuzme mandat i zahvlajuje što je izabran. Crveni radikalni liberali su protivnici Kuze. Svi crveni su postavili na istom nivou Kuzu i Karola kao autoritarne vladare. Karol je bio autoritaran, usvojio je odluke bez saglasnosti Parlamenta, kao što i Kuza je odbijao rasprave. Karol je postao novi Kuza i to je bilo neprihvatljivo. Liberali su verovali da previše vlasti u njegovim rukama predstavlja opasni trend. Zbog toga izražavaju republikanske trendove, i traže odgovornost vlade ispred Parlamenta. Počev od 1870-71 godine odgovornost Vlade je prihvaćena i poćinje da sve bolje funkcioniše, ali i uloga Karola će postati izraženija za nekoliko godina, i on poćinje da formira i raspusti Vlade.”<
><
>

Rumunska demokratija izašla je konsolidovana posle epizode republike iz Ploještja, koja se smatra poslednjim trzajem u toku formiranja rumunske moderne demokratske države. Posle događaja od 1870 godine, Rumunija postaje samostalna država 1877-78 godine i kasnije kraljevina, a politika je ušla u svojim pravim okvirima obezbeđujući stabilnost i dobru vladavinu države.