Kriza od 1927 godine(13.02.2017)

Steliu Lambru, 13.02.2017, 16:23

Krizni trenutci u istoriju nikada ne pokazuju prave srazmere onoga što usleđuje. U prvoj polovini 20 veka podrivanje demokratije je najavljeno i kriznim signalima koje čovečanstvo često tretira površno , verovatno i iz nade da će stvari ući u normalni tok. Pre izbijanja Drugog svetskog rata, demokratija je dala signale što se tiće njenih protivnika. U Rumuniju demokratiju je ušla u krizu u februaru 1938 godine kada je kralj Karol II ukinuo političke stranke, izradio je novi ustav i uveo je kraljevsku diktaturu. Ali trenutak od1938 godine nije se pojavio iznenadno. Kriza rumunske demokratije je počela da se izražava 1927 godine, koja je ključna godina u političkoj istoriji Rumunije. 1927 godine preminule su 2 velike političke lićnosti, kralj Ferdinand I i liberalni političar Jon Bratijanu, obojica sa velikim zaslugama u stvaranju Velike Rumunije. Međuratna Rumunija nikada nije mogla da popuni mesto ovih velikih gubitaka koji za monarhiju je znaćio postepeni početak degradacije, a za Nacionalnu Liberalnu Stranku, stranku Bratijanua, početak nemira i podela. Takođe, 1927 godina donela je novi problem rumunskoj političkoj klasi i društvu, to jest osiguranje nasleđa na prestolu, jer je prestolonaslednik Ferdinanda bio 5 godišnji unuk Mihaj. Florin Mjuler, profesor savremene istorije rumuna na fakultetu istorije Bukureštanskog univerziteta predstavlja način na koji je pogođena monarhija zbog smrti kralja Ferdinanda I:

,,Smrt kralja Ferdinanda je bila važna za duži period rumunske istorije. Posle smrti kralja otvorilo se ono što u epohi je nazvano zatvoreno pitanje. Radi se o događaju od 4 januara 1926 godine kada je Karol, sin ferdinanda odustao od prava prestolonaslednika, a posle smrti kralja Ferdinanda ovo pitanje ostaje otvoreno. Regenstvo je bila privremena struktura, neki vid monarhije. Kralj Ferdinand nije imao autoritarni stil kao što je bio slučaj Bratijanua, ili njegovog sina Karola II, ali je dao utisak stabilnosti monarhije. Monarhija u doba Ferdinanda nije imala skretanja ka apsolutnoj vlasti iz doba Karola II. Možemo spomenuti neke autoritarne pokušaje kraljice Marije, ali one ne daju sadržinu monarhije Ferdinanda. Kralj Ferdinand je dao ozbiljnost monarhiji, koja je bila više predstavnička i ne realna vlast.”<
><
>

Smrt Bratijanua znatno je uticala na Nacionalnu Liberalnu Stranku koja nije bila sposobna da mu pronađe pravog zamenika. Ta nemogućnost stavljena je na račun samog Bratijanua i načinu na koji je ovaj vršio vlast u stranci veruje Florin Mjuler:

,,Jon Bratijanu je bio glavni faktor i kordinator demokratije liberalnog porekla. On je dozvolio ogranićenu demokratiju u okvirima Nacionalne Liberalne Stranke u smislu da se reforme moraju usvojiti na višem nivou. Izvršna vlast je bila ispred zakonodavne vlasti. 20 godina glavna karakteristika rumunskog političkog života koja je imala posledice i sledećih godina je njegova hiperbolizacija. Jon Bratijanu je držao skoro celu vlast, preteranu za jedan demokratski sistem. Bratijanu nije dozvolio svojim lićnim stilom stvaranje jedne liberalne političke elite u klasičnom smislu. Možemo spomenuti Jona Duku i njegovog brata Vintila Bratijanua na rukovodstvo stranke , ali se oni nemogu uporediti sa njime. Duka u manjoj meri se i mogao približiti onome što je bio Bratijanu, ali to nije bio slučaj sa drugim liberalnim političarima. “<
><
>

Krizu Liberala iskoristila je Nacionalna Seljačka Stranka osnovana 1926 godine kao opozicija liberalnom režimu. Smrt Bratijanua i kriza liberala donela je ovu stranku na vlast 1928 na talasu velike simpatije. Ova stranka nije bila u mogućnosti da utiće na autoritarizam, naročito autoritarizam budućeg kralja Karola II. Ponovo Florin Mjuler:

,, Ideološko-politički ulog Naciional Seljačke Stranke je bio realni u smislu da su predstavnici stranke sa mnogo argumenata upozorili na preteranu vlast liberala. Ipak ova stranka je došla sa porukom leve orientacije, koja nije odgovarala očekivanjima rumunskog društva. Pretpostavljajući da je ovu orientaciju poništio svojim ponašanjem Juliu Manju, Nacional Seljačka Stranka je imala i drugi veliki problem, najime restauraciju, povratak princa Karola u zemlju i njegovo proglašenje za kralja. Formirala se paralelna vlast, a zanimljiva je ćinjenica da cela stranka i Maniju nisu imali jasan stav o restauraciji. Stranka i Maniju za razliku od Duke i liberala je bila za reviziju ćina od 4 januara 1926 godine, ali u demokratskim okvirima uz poštovanje demokratije od strane budućeg kralja. Karol nikad nije dao osiguranja i još manje nije stavio u praksu ono što je želeo Maniju, to jest poštovanje ustavnih principa. “<
><
>

Drugi politički factor koji je iskoristio probleme na političkoj sceni počev od 1927 godine je Legija Arhanđela Mihajla, koja je bila fašistički pokret. Pošto je gajila velike ambicije Legija je želila oslobađanje društva kapitalističkog zla. 1927 godina je trenutak prelaska od mirnog načina vođenja politike ka radikalizmu koji će definisati političku retoriku Rumunije u sledećim godinama.