Planirana ekonomija i njene ustanove(24.04.2017)

Steliu Lambru, 24.04.2017, 15:58

Marksistički ekonomski model je tvrdio da planirana ili dirigovana ekonomija može predvideti i izbeći sve krize kapitalizma. Sistem dirigovane ekonomije od strane države je bio glavni stub komunističkog režima. Posle izbora prve komunističke vlade u Rumuniji 6 marta 1945 godine, Rumunska Komunistička Partija je počela da stavi u praksu ovaj sistem. Ceo proces prelaska od slobodnog ekonomskog tržišta na planiranu ekonomije je trajao nekoliko godina, ali su ciljevi dobro postavljeni i na kraju ispunjeni. U praksi planirana ekonomija ne samo da nije uspela ono što se nameravalo od početka, ali je ona znaćila i ogranićavanje slobode, kao i rigidnost koja je vodila na kraju do stećaja. Početak je bio nacionalizacija ili konfiskovanje proizvođačke opreme i zatim je nastavljeno prema marksističkoj ekonomskoj teoriji i savetima sovjetskih savetnika. Osnovna ustanova je bila Državni komitet planiranja ćiji je predsednik vršio dužnost ministra. 50’ godina Anton Mojsesku je bio predsednik Državnog komiteta planiranja. U jednom intervju snimljen 1995 godine od strane Centra usmene istorije Rumunske Radiodifuzije on se setio nekih mera posvećenih poboljšanju dirigovane ekonomije. Anton Mojsesku:

,, Moja delatnost u Komitetu planiranja stavila je pitanje rasta ravnoteže razvoja ekonomskih grana zemlje, jer je postojala velika neravnoteža, a u to vreme i mnogo se trošilo na taj kanal Dunav-Crno More. Ekonomski on nije bio opravdan, svi su znali to, ali je strateški bio opravdan još iz doba Staljina. Tada smo primili zadatak da izradimo temeljnu studiju i da podnesemo predloge za veću ravnotežu nacionalne ekonomije. Rezultat je bio trenutno zaustavljanje rada nekih preduzeća, i blokiranje nekih investicija koje nisu bile najpotrebnije. Postavilo se i pitanje izgradnje mosta u Đurđu koji nije bio najpotreban Rumuniji, dakle naše veze sa Bugarskom. To je bio više interes sovjeta i bugara jer bi direktno povezivao Bugarsku za Sovjetski Savez, ali i Bugarsku za Evropu. Ekonomski nama je najmanje koristio i Rumunija je imala velike troškove u izgradnji tog mosta. Nije se postavilo pitanje prekida izgradnje, jer je bio skoro gotov. U zamenu odlučen je prekid izgradnje kanala Dunav-Crno More koji je bio želja sovjeta, jako je Stalijn preminuo. “<
><
>

Ekonomski nerentabilni projekti, ali važni politički kao što je kanal Dunav-Crno More znaćajno su otežali funkcionisanje planirane dirigovane ekonomije. Razlog za to je praćenje drugih ciljeva od onih koje pretpostavlja ekonomsku efikasnost. Anton Mojsesku:

,, Na osnovu ove studije koju smo mi izradili počeo je razgovor I intervenisali su sovjeti. Tada još su postojali sovjetski savetnici, I nažalost još je bila razmeštena I Crvena armija u Rumuniji, dakle sovjeti još su bili glavni ovde kod nas. Oni su poslali jednu centralnu komisiju da vrši analizu, I umesto analize oni su pokrenuli pravu istragu. Na kraju hteli su da bace krivicu na nas, da smo mi nekompetentni za tu studiju. Partija I vlada, dakle tadašnje rukovodstvo nije prihvatilo ovaj zaključak I prekinuta je izgradnja kanala jer prema našim proračunima stigli smo do zaključka da I 30 godina posle njegovog okonćanja neće biti rentabilan za Rumuniju u tadašnjim uslovima. Sada kanal ima veću važnost od ostalih otrvaranja na Dunavu I vremenom će postati rentabilan, jer moram reći da on ni dan danas nije rentabilan.To je veza sa celom Evropom preko Dunava, ali tada nije bila. Naše tadašnje rukovodstvo nije odustalo od te odluke, ali u zamenu je trebalo da pravi ustupke sovjetskoj komisiji I da smeni celokupno rukovodstvo Komiteta planiranja. Prvo je smenilo potpresednike I na kraju i presednika, Mirona Konstantineskua. “<
><
>

Ekonomista i profesor Kostin Kiricesku 1994 godine je verovao da u uslovima autoritarnog političkog režima kao što je bio komunistički, jedna planirana i dirigovana ekonomija imala je potrebu takve ustanove kao što je Državni komitet planiranja. Kostin Kiricesku:

,,Državni komitet planiranja bio je potreban za centralizovanu dirigovanu ekonomiju kao što je bila rumunska. Takva vrsta centralizma može da funkcioniše samo sa jednim planom, i Državni komitet planiranja je izradio taj plan. Ali ekonomski život je toliko složen, postoje toliko nepoznanica tako da ni najbolji stručnjaci ne uspevaju da znaju sve o celokupnom ekonomskom životu. Time, samo planiranje, dakle državno planiranje je bilo jedno na papiru a ekonomska delatnost na terenu nešto sasvim drugo. Od toga pojavili su se određeni sukobi, koji su ponekad prerasli u politički, jer se smatralo da nije realizovan plan u određenim granama i za to naravno glavni krivac je klasni neprijatelj koji se protivi realizaciji plana. Kao neki zaključak, Državni komitet planiranja je bio preko potrebna organizacija postojećom ekonomskom sistemu. Rezultati u celini su bili sve gori i gori, dok se stiglo do stanja pre antikomunističke revolucije od 1989 godine, kada je ova delatnost toliko olsabila da je razlika između kancelarija onih koji su planirali i stavornosti na terenu bila toliko velika da je vodila do izbijanja krize, i to krize koja je prethodila revoluciju. “<
><
>

Eksperiment planirane ekonomije u Rumuniju okonćan je 1989 godine. Jako u periodu od 1945 do 1989 godine razvoj u nekim ekonomskim granama je bio veoma znaćajan, to bi se moglo postići i sa mnogo manjim troškovima od onih planirane ekonomije.