Ideologija moldovenizma(12.06.2017)

Steliu Lambru, 12.06.2017, 16:03

Moldovenizam se pojavio kao formula identiteta u imperialističkom govoru Rusije da bi podrivao građevinu i konsolidaciju rumunske države još od sredine 19 veka. On je ohrabrivao separatizam koji se protivio ujedinjenju Vlaške i Moldavije i time i formiranju moderne rumunske države. Ipak, moldovenizam se u potpunosti izražavao u doba sovjetskog režima i njegovo nasleđe postoji i danas. Zajedno sa istoričarem Andrejom Kuško iz Državnog univerziteta u Kišnjevu predstavljamo u nastavku kratku istoriju istorije moldovenizma. Andrej Kuško:

,, Spominjao bih ovde nešto veoma važno vezano za Crkvu Basarabije. Radi se o poslednjem znaćajnom episkopu Crkve Basarabije u carističko doba od 1908 do 1914 godine, Serafimu Čičagovu. Bio je praunuk admirala Čičagova koji je došao 1812 godine u Basarabiju kao izaslanik cara. Ovaj Serafim Čičagov kao i Pavel Lebedev bio je pokušaj stavljanja Crkve Basarabije pod kontrolom centra. On je prvi i jedini važan lik u doba carizma koji je pokušao da nameće neki moldavski model. U doba carizma do početka 20 veka nije postojao nijedan elemenat koji bi se mogao definisati kao moldovenizam u ruskoj percepciji o Basarabiji. Rumuni iz Basarabije smatrani su od strane ruskih posmatrača kao rumuni, i nije postojao nijedan pokušaj da se dokaže da su rumuni iz Basarabije osnovno različiti od onih iz Rumunije, pa time još manje nisu pokušali da stvore odvojeni moldavski narod. “<
><
>

Stvari su se radikalno promenile posle bolševičke pobede od 1917 godine. Željan za osvetom i da vrati izgubljenu Basarabiju u periodu od 1917-18 godine, Sovjetski Savez je osnovao fantomsku državu Sovjetsku Socialističku Autonomnu Republiku Moldaviju na levoj obali Dnjestra sa prestnicom u Balti i zatim u Tiraspolju sa ciljem širenja ideje postojanja takozvanog moldavskog naroda. Andrej Kuško:

,,U međuratno doba, sovjetski kulturni aktivisti koji su želeli da formiraju moldavski narod, nisu znali kako to treba da izgleda. U neko vreme od 1932 do 1938 godine uvedena je latinica i u toj samozvanoj republici lingvistički standard je bio slićan rumunskom. Nije postojala nikakva razlika između onoga što je štampano u Tiraspolju na rumunskom jeziku i onoga u Kišinjevu. U prethodno doba od 1924 do 1932 godine i posle 1938 godine postojali su namerni pokušaji da se stvore moldavski jezik i kultura na osnovu nekih sumnjivih materijala. Nacionalna sovjetska ideja je podređena ideji kulturne revolucije u kojem narodi su trebali da nadoknade ono što nisu naučili za deceniju ili 2. Ista stvar se dogodila i sa takozvanim moldavskim narodom, ali sa ciljem takozvanog suzbijanja rumunskog nacionalizma i rumunskog nacionalnog projekta. “<
><
>

Posle aneksije Basarabije od 1940 godine i naročito posle 1944 godine dogodile su se mnoge promene u ideologiji moldovenizma. Andrej Kuško:

,, Ono što se dogodilo posle 1940 godine, naročito posle 1944 godine je zanimljivije kada se sovjetske vlasti vračaju u Basarabiju. One su zamislile nekoliko scenarija. Među njima i ona o širenju modelu iz Transnistrije, da se od ničega stvore novi jezik i kultura, suprostavljenji rumunizmu. To se nije dogodilo jer moldavski sovjetski intelektualci, naročito književnici jako su bili komunisti ne prihvataju taj standard kojeg sovjeti pokušavaju da nameču. Sredinom 50 godina vratili su se rumunski lingvistički i književni modeli. 1957 godine kada se dogodila poslednja lingvistička reforma vratio se rumunski standard. 60 godina ako je neko pročitao tekst napisan čirilicom na rumunskom jeziku u Basarabiji, zvanično na moldavskom jeziku, ovaj se nije razlikovao od tekstova objavljenih u Rumuniju. S jedne strane imamo rusifikaciju, a s druge strane de fakto se odustalo od državne politike moldovenzima na kraju 50 godina. Odnosim se strogo na lingvistiku i kulturu, jer nije se odustalo od moldovenzima što se tiće identiteta. Škola i štampa su širile javnu svest, naročito u redovima seljaka da su oni moldavci, nekako različiti od rumuna, jako nikada nisu obrazložili u čemu se sastoji ova razlika. “<
><
.

Posle nestanka komunizma i raspada Sovjetskog Saveza 1991 godine svedoci smo novom primitivnijem zamahu moldovenizma, veruje Andrej Kuško:

,, Nešto drugo je moldovenizam posle 1990-91 godine, posle samostalnosti upoređenju sa sovjestkim moldovenizmom koji je bio mešavina sovjetske koncepcije i rumunskog nacionalizma u ogledalu. Nacionalisti samozvani moldavci nekako su radikalniji. Oni pokušavaju koristeći rumunski model da preokrenu stvari. Koristeći rumunski model oni pokušavaju da dokažu vezu između današnje Basarabije i srednjovekovne države Moldavije. Čak tvrde da postoje moldavski elementi identiteta koji prethode rumunski identitet, imajući se u vidu da protivnik je rumunski narod. U ovom smislu, današnje pristalice moldovenizma su manje ubedljivi od sovjetskog modela koji se zasnivao na razlikama, ali ne i na etničke razlike do apsurda. To bi bilo i za sovjete primitvno imajući u vidu da su oni pokušavali da grade nešto trajnije polazeći od klasnih i ideoloških kriterijuma.”<
><
>

Današnji moldovenizam je prevaziđena ideologija, i jako on opstaje u stalnom je opadanju.