Crkva i komunizam
U komunističkoj Rumuniji, vera i Crkva u očima režima su smatrane štetnim pojavama. Verske prakse su obezhrabljene nakon što su na početku režima 50 godina mnogi sveštenici zatvoreni. Ipak, posle konsolidacije, režim je dozvolio verske prakse, jer one nisu predstavljale neku opasnost, a cilj je bio pridobijanje naklonosti građana koji su bili vernici. U teoriji, komunistička ideja odvojila je veru od Crkve, jako je osuđivala obe. U toku vremena religija je smatrana kao izraz primitivnog čoveka i smatrana je predrasudom. Crkva je bila ustanova koja je eksploatisala ljude. Religija je imala olakšavajuće okolnosti, ali Crkva ne. Nakon što je preuzela vlast komunisrička partija je promenila stav i prema religiji, i prema Crkvi koje je uklučila u svojoj kulturnoj politici sa elementima nacionalnog identiteta. Uglavnom, ovaj mehanizam je postojao u svim zemljama Srednje i Istočne Evrope posle 1945 godine koje su bile pod okupacijom Sovjetskog Saveza sa lokalnim elementima, a Rumunija nije izuzeta od ovog pravila. Inženjer Štefan Barlea bio je na visokim položajma u partijskoj i državnoj hierarhiji, aktivizam kojeg je počeo još sredinom 40 godina. U jednom intervju od 2002 godine za Centar usmene istorije Rumunske radiodifuzije, on je priznao da jako nije bio vernik, nije imao ništa protiv vere i Crkve. Priznao je čak da se nije protivio krštenju njegove dvoje dece, jako on i supruga nisu imali i versko venćanje. Štefan Barlea:
Steliu Lambru, 07.02.2019, 16:37
U komunističkoj Rumuniji, vera i Crkva u očima režima su smatrane štetnim pojavama. Verske prakse su obezhrabljene nakon što su na početku režima 50 godina mnogi sveštenici zatvoreni. Ipak, posle konsolidacije, režim je dozvolio verske prakse, jer one nisu predstavljale neku opasnost, a cilj je bio pridobijanje naklonosti građana koji su bili vernici. U teoriji, komunistička ideja odvojila je veru od Crkve, jako je osuđivala obe. U toku vremena religija je smatrana kao izraz primitivnog čoveka i smatrana je predrasudom. Crkva je bila ustanova koja je eksploatisala ljude. Religija je imala olakšavajuće okolnosti, ali Crkva ne. Nakon što je preuzela vlast komunisrička partija je promenila stav i prema religiji, i prema Crkvi koje je uklučila u svojoj kulturnoj politici sa elementima nacionalnog identiteta. Uglavnom, ovaj mehanizam je postojao u svim zemljama Srednje i Istočne Evrope posle 1945 godine koje su bile pod okupacijom Sovjetskog Saveza sa lokalnim elementima, a Rumunija nije izuzeta od ovog pravila. Inženjer Štefan Barlea bio je na visokim položajma u partijskoj i državnoj hierarhiji, aktivizam kojeg je počeo još sredinom 40 godina. U jednom intervju od 2002 godine za Centar usmene istorije Rumunske radiodifuzije, on je priznao da jako nije bio vernik, nije imao ništa protiv vere i Crkve. Priznao je čak da se nije protivio krštenju njegove dvoje dece, jako on i supruga nisu imali i versko venćanje. Štefan Barlea:
,, Lićno nisam učestvovao u tome, ali moja tašta, majka i baka su imale tu iniciativu. Otišle su i ja sam razumeo da su bile u crkvi jer je mirisalo na bosiljak. Da su nam živi i zdravi rekli smo svi. Jedan je kršten u Kašinu, a drugi neznam gde. Ja sam im rekao da neču da imam posla sa time, ali nisam imao ništa protiv da krstimo decu. Ja i moja supruga nismo se verski venćali. Jednog trenutka razmislili smo da se verski venčamo, ali sam bio jednog dana u Keji i posle toga sam rekao da će biti problema ako to ćinimo tajno. Bilo bi bolje da ako to želiš neka bude javno. Nikad nisam imao ništa protiv crkve. Bio sam sa suprugom i decom u posetama crkvama. U detinjstvu sam imao određeno versko obrazovanje, jer me je deda vodio u crkvu u jedno selo iz županije Prahova. I sada imam u đepu ikonu koju sam primio od jedne mađarice kada sam imao 10 – 12 godina. Nakon što je poginuo moj otac bio sam tamo gde su se vodile borbe u Oarba od Moriša, i jedna prijateljica moje majke, mađarica poreklom poklonila mi je ikonu. Nisam bio da tako kažem slobodni mislilac ili pagan.
Po struci naučnik, Barlea je priznao da pre 1989 godine zajedno sa dvojicom prijatelja je izradio teoriju koja kombinuje nauku i veru. Štefan Barlea:
,,Jednog trenutka dok sam bio u naučnom istraživanju sastavio sam jednu čudniju ideju. Razgovarao sam o tome i sa ljudima među koje sa inženjerom Edmondom Nikolau. Ja sam se bavio kibernetikom i sastavio sam kibernetski koncept teorije sistema u ekonomiji koji je objavljen u Londonu. Drugi moj prijatelj je bio lekar Balačjanu Stolnić. Imao sam nekoliko susreta sa njime, imamo i jedan zajednički naučni rad kojeg je on predstavio na nekom kongresu. Došao sam do zaključka da kibernetski inteligentni vanzemaljci su slićni ljudima, jer trebaju da imaju vertikalni položaj da bi imali kapacitet da prerade što veće vizuelno polje informacija. Zašto su sva ćula gore? Jer priroda pojednostavljuje stvari. Znaći da ono što tvrdi religija da je Bog stvorio čoveka po Svom liku i obliku sadrži u sebi istinu. Radio sam u Nacionalnom savetu za nauku i tehnologiju i nisam se uzdržao da to tvrdim.
Jako religija nije ohrabrena, mnogi ljudi su izbegavali da pohađaju Crkvu zbog nekih lakših persekucija onih koji nisu ostavili mesta za Boga u njihovim životima. Štefan Barlea:
,,Ja u mom životu nisam video da neko bude kritikovan na partijskoj sednici, ili na skupovima Saveza radne omladine ili na bilo kom nekom drugom skupu, zbog ćinjenice da se verski oženio, krstio je decu ili je sahranio svoje roditelje. Ne isključujem to, možda su bila takva preterivanja, ali ja nisam čuo tako nešto, I bio sam u kontaktu sa mnogobrojnim ljudima. Čaušesku je bio protiv toga, ali je prihvatio te stvari. Čak je bilo problema, jer kčerka bračnog para Čaušersku, Zoe i mlađi sin Niku su posetili manastire među koje Agapiju I neka druga mesta.
Odnosi između komunističkog režima s jedne strane i Crkve i vere sdruge strane su bili problematični u kojima obe strane su pokušale suživot. Društveni, ekonomski i politički problemi režima imali su za posledicu da utočište u veru postane prihvatljiv kompromis.
