Ujedinjenje rumunskih kneževina (31.01.2022)
Podsetimo se zajedno sa istoričarem Marijanom Strojom sa Instituta za istoriju Nikolaje Jorga” Rumunske akademije, najvažnijih međunarodnih i domaćih trenutaka tog vremena: Za jugoistočno područje najvažniji događaj koji ima direktnu vezu sa situacijom u rumunskim zemljama je Krimski rat koji je vođen između 1853-1855. Ovaj rat je počeo okupacijom rumunske teritorije od strane ruskih trupa između juna 1853. i septembra 1854. To je bio izgovor koji su Rusi koristili da pritisnu Otomansku kapiju da da prava hrišćanskim narodima iz Otomanskog carstva. To je u suštini bio izgovor za njihovu tendenciju širenja u centralnu i istočnu Evropu.“
Steliu Lambru, 31.01.2022, 18:30
Početkom 1859. godine postavljen je temelj današnje Rumunije. Radilo se o dvostrukom izboru pukovnika Aleksandra Joana Kuze, 5. i 24. januara, za kneza Moldavije i Muntenije, u prestonicama dveju rumunskih zemalja. Ličnost jedinog kneza bila je vrhunac ogromnog napora koje su uložile najmanje dve generacije elita koje su se opredelile za izgradnju rumunske države po modernom evropskom modelu.
Podsetimo se zajedno sa istoričarem Marijanom Strojom sa Instituta za istoriju Nikolaje Jorga” Rumunske akademije, najvažnijih međunarodnih i domaćih trenutaka tog vremena: Za jugoistočno područje najvažniji događaj koji ima direktnu vezu sa situacijom u rumunskim zemljama je Krimski rat koji je vođen između 1853-1855. Ovaj rat je počeo okupacijom rumunske teritorije od strane ruskih trupa između juna 1853. i septembra 1854. To je bio izgovor koji su Rusi koristili da pritisnu Otomansku kapiju da da prava hrišćanskim narodima iz Otomanskog carstva. To je u suštini bio izgovor za njihovu tendenciju širenja u centralnu i istočnu Evropu.“
Rumunska elita i društvo bili su uhvaćeni između tri imperije koje nisu htele političko dobro: Austrije, Rusije i Otomanskog carstva. Elita je pregovorima uspela da pronađe najpovoljnijeg među njima. Marijan Stroja: Može se reći da je, generalno, Osmanska kapija bila prijemčivija za želje Rumuna i da je bila manje konzervativna od Rusije. Svi pokušaji modernizacije koje su Rumuni pokušavali posle 1848. godine imali su koristi od njene diskretne podrške. Dok je Rusija, na drugom kraju šahovske table, nastojala da obuzda pokušaje reformi. Tokom svoje vladavine, pukovnik Kuza je nastojao da spreči svaku opasnu situaciju u kojoj bi se mlada rumunska država mogla suočiti sa Rusijom.
Krimski rat je Rusija izgubila 1855. godine, a Pariski mir iz 1856. doneo je sjajne vesti o istorijskoj sudbini rumunskog prostora. Marijan Stroja: Posle 1856. to je još jedan veoma važan momenat. Kao što je Dumitru Bratijanu rekao svom bratu Jonu K. Bratijanuu 1849. godine, kada će Rusija biti slaba, Rumuni će moći da ostvare svoje nacionalne ciljeve. Najvažnija posledica 1856. godine bila je ta da je od tursko-ruskog suvereniteta nad Kneževinama rumunski prostor ušao pod zaštitu velikih evropskih sila. Odjednom se menja politička situacija i stvara se mnogo širi okvir za razvoj unutrašnje političke energije.
Unutar kneževina ispoljile su se najveće energije. Najžešća je bila unionistička, evrofilska partija. Ona će napisati izuzetne trenutke, koje je takođe istakao Marijan Stroja: Najvažniji momenti u unutrašnjem rumunskom prostoru su ad-hoc izbori 1857. U tim prilikama se izražavaju tačke političkog identiteta rumunske nacije. Među njima je veoma važno, pored političke autonomije, neutralnosti i podele vlasti u državi, pomenuti i fundamentalni problem stranog kneza, koji se vidi kao neophodan uslov na putu ka nezavisnosti mlade rumunske države. Bila je to tačka 4 i ništa manje važna: dovođenje stranog kneza na vlast. Faza vladavine Aleksandra Joana Kuze bila je srednja faza na putu Rumuna ka cilju sticanja nacionalne nezavisnosti.
Geopolitička i strateška računica rumunskih elita bila je jednostavna. Smeštene na raskrsnici interesa triju imperija, Moldova i Muntenija su morale da traže podršku van ove oblasti sukoba imperija. U Francuskoj je tražen i pronađen, veliki uzor modernih ideja, najdosledniji nosilac poruke univerzalnosti čoveka i njegovih prava. Današnji istoričari se slažu da je Rumunija tvorevina Francuske. Marijan Stroja: Francuska je odigrala odlučujuću ulogu u postizanju ujedinjenja i putu Rumuna ka nezavisnosti. Kuza je imao zapadnu formaciju. Godine 1845-1846 diplomirao je na Stanislas koledžu u francuskoj prestonici. Njegovo formiranje i formiranje čitavog pokreta iz 1848 i unionističkog pokreta bilo je povezano sa Zapadom i, pre svega, sa Francuskom. Najvažnija podrška Rumunima stigla je od francuske države koju je tada predvodio Napoleon III. Nema sumnje u to.“
Ujedinjenje je podrazumevalo žrtve i njih su podneli elita i svi Rumuni, prema svojim ovlašćenjima. Ali primer je dala elita, što je pokazao Marijan Stroja: Većinu rumunske elite u to vreme ponela je materijalna nezainteresovanost i izuzetan patriotski duh. Kostake Negri, jedan od Kuzinih rođaka i poslanik kneževine u Carigradu, sahranjen je o državnom trošku, pa nije imao novca za sahranu. A kada je Jon C. Bratjanu otišao u Dizeldorf da dobije kandidaturu Karola od Hohenzollern-Sigmaringena za presto kneževina, morao je da proda dva imanja da bi platio put i boravak u nemačkoj rezidenciji Sigmaringena.
Izborom Kuze 5. i 24. januara 1859. Moldavci i Muntenci su krenuli u pravcu svoje evropeizacije. Na osnovu istorije znali su da izaberu put koji će ih približiti idealima vremena.
