Rumuni u Karlsbadu
Ideja odmora ili slobodnog vremena, provođenje nedelju ili dve na odmoru, prilično je novija u istoriji. Počevši od 19. veka, sa pojavom kolektivnih prava, turizam postaje dostupan i drugim društvenim slojevima, a ne samo elitama. I odmah se pojavljuju i turistička odmarališta. Posebno se razvijaju u blizini mesta koja su od ranije bila poznata po lekovitim vodama, lekovitom vazduhu ili drugim lekovitim svojstvima. Jedno od najpoznatijih banjiskih odmarališta u Evropi bio je Karlsbad, današnji Karlovi Vari u Češkoj, na zapadnoj granici zemlje sa Nemačkom. Poznato po svojim termalnim vodama sa lekovitim svojstvima za nekoliko bolesti još od srednjeg veka, odmaralište je dobilo veliki priliv turista. Među poznatim imenima koja su posetila banju u Karlsbadu su ruski car Petar Veliki, Mustafa Kemal Ataturk, prvi predsednik Turske, pisac Johan Volfgang Gete, muzičar Ludvig Van Betoven.
Steliu Lambru, 10.10.2022, 14:27
Ideja odmora ili slobodnog vremena, provođenje nedelju ili dve na odmoru, prilično je novija u istoriji. Počevši od 19. veka, sa pojavom kolektivnih prava, turizam postaje dostupan i drugim društvenim slojevima, a ne samo elitama. I odmah se pojavljuju i turistička odmarališta. Posebno se razvijaju u blizini mesta koja su od ranije bila poznata po lekovitim vodama, lekovitom vazduhu ili drugim lekovitim svojstvima. Jedno od najpoznatijih banjiskih odmarališta u Evropi bio je Karlsbad, današnji Karlovi Vari u Češkoj, na zapadnoj granici zemlje sa Nemačkom. Poznato po svojim termalnim vodama sa lekovitim svojstvima za nekoliko bolesti još od srednjeg veka, odmaralište je dobilo veliki priliv turista. Među poznatim imenima koja su posetila banju u Karlsbadu su ruski car Petar Veliki, Mustafa Kemal Ataturk, prvi predsednik Turske, pisac Johan Volfgang Gete, muzičar Ludvig Van Betoven.
I Rumuni su stigli u Karlsbad, a istoriju njihovog prisustva zapisao je istoričar Radu Marza u svojoj knjizi Rumunski putnici i pacijenti u Karlsbadu“: Istorija Karlsbada kao banje počinje u srednjem veku, oko 14. veka. Ali istorija Karlsbada kakvog danas poznajemo, sa odjekom koje danas ima ime, počinje oko 18. veka. Pomenuli smo i dokumentovali nekoliko imena ljudi koji potiču sa rumunskog prostora. Prva osoba o kome zaista mnogo znamo je plemić po imenu Barbu Štirbej, oltenjski plemić koji je putovao u Karlsbad krajem 18. veka“.
Naučne studije potvrđuju blagotvorno dejstvo odmarališta na zdravlje organizma i vraćanje radne sposobnosti, a lekari ga preporučuju. Podjednako zahvaljujući termalnim vodama, vrhunski prirodni pejzaž učinio je Karlsbad jednim od pet najboljih odmarališta u Evropi. Ovome će se dodati i arhitektura. Kao i ostale turiste, i Rumune privlače čudesna svojstva mesta i lepota okoline. Radu Marza: Otkrio sam da se ovi rumunski posetioci ili putnici ne razlikuju od drugih posetilaca, iz drugih mesta. U smislu da se savršeno uklapaju u ovu, da kažemo, modu odlaska u banju. I nije moda ići samo u Karlsbad, već postoje i mnoga druga odmarališta u Evropi, čak i u oblasti Rumuniji. Očigledno, rumunska odmarališta imaju mnogo manju veličinu, prestiž i mogućnosti nego Karlsbad. Ali fenomen je isti“.
Koje slavne rumunske ličnosti su posetile odmaralište u Češkoj? Radu Marza je odgovorio da na spisku ima imena političara, ali postoje manje-više podataka i o drugim imenima. Aleksandru Vajda-Vojvod je bio tamo lekar, a i on sam je čuven, ne samo kao lekar, njegovo ime zaslužuje da se upamti. Zatim govorimo o Jonelu Bratijanuu, Kraljici Mariji, brojni premijeri, uključujući i Julija Manijua, Nikolaje Titulesku je putovao tuda, Konstantin Argetojanu i druge javne ličnosti. A o nekima ima više izvora, više dokumentovanih podataka, drugi su možda prošli tuda, ali više anonimno, da tako kažem. I onda nemamo tačne podatke o njihovoj poseti, ali kod nekih je poseta veoma dobro dokumentovana“.
Ali odlazak u banju Karlsbad dobija i društvenu dimenziju, ne samo lekovitu, kako kaže Radu Marza. Karlsbad je slavan i u Rumuniji po tome. Našao sam čak veoma interesantan izvor iz dvadesetih godina prošlog veka, članak u jednom rumunskom časopisu iz kojeg proizilazi da je neumesno pitati u Bukureštu, u leto ili početkom leta, gde ćeš provesti letnju sezonu? Jer je bilo očigledno da ideš u Karlsbad. To je bila kao neka društvena obaveza, bilo je neprihvatljivo da ne ideš. Očigledno ova tvrdnja nije u potpunosti validna, ali mnogi su tako razmišljali. Zato je Karlsbad mesto gde se ide da se provede odmor, da biste imali određene tretmane, ali i da budete viđeni i da vidite, da upoznate različite ljude“.
Ipak, Karlsbad je bilo skupo banjsko odmaralište za niže slojeve društva, ali rumunska srednja klasa je mogla to sebi da priušti. Tamo su odmore provodili učitelji, činovnici, bankari, mali trgovci. Nakon 1945. godine, nakon uspostavljanja komunističkog režima i nacionalizacije i u Rumuniji i u Čehoslovačkoj, deo radničke klase i poljoprivrednika moglo je da priušti posetu Karlsbadu. Ali ni tad to ne postaje masovna pojava zbog granica i niskih primanja stanovništva.
