Priroda i politika u Rumuniji 19. veka
Priroda ima fundamentalno prisustvo u ljudskom postojanju, u osnovi, čovek takav kakav jeste, ne bi mogao biti bez prirode. Priroda je fizički ili materijalni svet, a čovek ju je sam sebi objasnio i kao iracionalno i kao racionalno prisustvo. Odnos čoveka i prirode oduvek je podsticao misao, pri čemu su sve ideje i sve nauke bile vezane za nju, na neki način. Savremeni svet koji je nastao u drugoj polovini 18. veka izjednačavao je prirodu s božanstvom, u odnosu na srednji vek i predmodernim periodom koji se oslanjao na ideju natprirodnog. Priroda tako postaje deo političkih debata i transformativne i konzervativne ideje uzimaju u obzir njen značaj.
Steliu Lambru, 06.12.2022, 13:07
Priroda ima fundamentalno prisustvo u ljudskom postojanju, u osnovi, čovek takav kakav jeste, ne bi mogao biti bez prirode. Priroda je fizički ili materijalni svet, a čovek ju je sam sebi objasnio i kao iracionalno i kao racionalno prisustvo. Odnos čoveka i prirode oduvek je podsticao misao, pri čemu su sve ideje i sve nauke bile vezane za nju, na neki način. Savremeni svet koji je nastao u drugoj polovini 18. veka izjednačavao je prirodu s božanstvom, u odnosu na srednji vek i predmodernim periodom koji se oslanjao na ideju natprirodnog. Priroda tako postaje deo političkih debata i transformativne i konzervativne ideje uzimaju u obzir njen značaj.
Priroda se kao deo političkih debata pojavljuje i na rumunskom prostoru, ideja uvezena iz Francuske. Rumunski intelektualci frankofili preuzimaju ideje prirode u politici i analiziraju njenu ulogu i odnose sa politikom u stavovima koje čovek treba da ima. Priroda postaje suštinska u objašnjavanju sveta sa političke tačke gledišta, a profesor Raluka Akesandresku sa Fakulteta političkih nauka na Univerzitetu u Bukureštu objasnila je izvor političkih rasprava o prirodi na rumunskom prostoru: Ove trendove već vidimo u evropskoj logici, u političkom diskursu i u evropskom političkom narativu nakon 1850. godine. Autor kojeg uzimam za reper, jer u mnogome predstavlja inspiraciju i model, mada oklevam da koristim ovu reč, je Žil Mišel. On sam ima korenitu promenu u diskursu i na istraživačkom polju istorije i politike nakon 1851. godine“.
Jedan od prvih intelektualaca koji je uveo prirodu u politiku bio je inženjer, geograf i pisac Nestor Urekija. Raluka Aleksandresu je pronašla njegove spise i sada pokušava da ih vrati u opticaj: Nestor Urekija je sin V. A. Urekije. On je autor koji je, koliko sam primetila u razgovoru sa kolegama istoričarima, politikolozima, antropolozima, u centru pažnje, rekla bih, bez presedana. Do sada slabo proučavan, on je inženjer školovan na Fakultetu za Politehniku i Nacionalnom Fakultetu za mostove i puteve u Parizu, glavni je rukovodilac gradilišta Nacionalnog puta br. 1, čuvenog DN1, kojeg nadgleda i gradi između 1902. i 1913. godine, deonica Komarnik-Predjal. Deklarisao se kao filo-Francuz. I supruga mu je bila Francuskinja. Zaljubljenik je u planinu i prirodu. I sve te stvari nekako obavija oko svojih misli koje su izuzetno stimulativne za svakog ko ih danas čita“.
Urekijeve ideje podstiču čitaoca na razmišljanje o odnosu teritorije, prirode, demokratije, suvereniteta. Ovo je prva ideja iz Urekijinog dela koju je Raluka Aleksandresku htela da naglasi:On primećuje da je zemlja interesantna uglavnom kroz odnosa s ljudima. Ovo je glavno pitanje od kojeg polazi. Odnos s ljudima ne podrazumeva samo aspekte koje bismo danas posmatrali iz ekološko-aktivističke perspektive, odnosno kako vodimo računa o životnoj sredini, šta možemo da uradimo da je zaštitimo, već više od toga. Urekijina misao i namera je da izgradi teoretski predlog. Njegov predlog je uzeo u obzir ovaj sve pokretljiviji, dinamičniji, fluidniji oblik društva, grupa i pojedinaca koji ga sačinjavaju u različitim oblicima, u oblicima suživota. I danas je to interesantno, jer ova ideja o mirnom suživotu sa prirodom, koja danas dominira diskurs o životnoj sredini uopšte, ne susreće se toliko često u tom periodu. Dakle, čovek i priroda su ravnopravni akteri u sveni koja ih spaja u skladan politički režim“.
Kako se formira nacionalna pripadnost? Raluka ALeksandresku je rezimirala odgovor Nestora Urekje: Druga ideja, koja nije toliko originalna, ali je vredi primetiti kod Urekije, jeste način na koji on prati izgradnju modernog izraza nacije u retorici o prirodi. Ovde se pre možemo osvrnuti na njegove romane, koji su strogo govoreći priče. Reč je o nekoliko tomova objavljenih početkom 20. veka, Bučeđ“, Vraža Bučeđ“ i Robinsoni Bučeđ“, koje se sve odvijaju u planinama Bučeđ. U ovim književnim pokušajima je vrlo jasno da se fovori o nameri da se izgradi retorika identiteta, čak i nacionalnog, odnoseći se na način na koji se spajaju priroda i politika“.
Priroda i politika su danas, kao i pre skoro 150 godina, prisutne u onome što ljudi misle da je važno za njih i zajednicu u kojoj žive. A Nestor Urekija je ime o kome Rumuni mogu promišljati kada pričaju o sebi.
