Žena u medijima
Pre dve godine pokrenut je projekat kompanije za promenu nacina predstavljanja žena u društvu «ALTFEM». Finansiran evropskim operacionalnim sektorskim programom za razvoj ljudskih resursi (POSDRU), projekat, koji su primenile brojne nevladine organizacije, sadrži i analizu načina na koji su žene i muškarci predstavljeni u medijima. Nekoliko meseci, analizirane su Tv emisije, prilozi u štampi i reklame.
România Internațional, 02.10.2013, 18:17
Pre dve godine pokrenut je projekat kompanije za promenu nacina predstavljanja žena u društvu «ALTFEM». Finansiran evropskim operacionalnim sektorskim programom za razvoj ljudskih resursi (POSDRU), projekat, koji su primenile brojne nevladine organizacije, sadrži i analizu načina na koji su žene i muškarci predstavljeni u medijima. Nekoliko meseci, analizirane su Tv emisije, prilozi u štampi i reklame.
2011. godine, povodom prvog istraživanja, zaključci nisu bili u korist žena, ali 2013. istraživanje je obnovljeno. Koji je nov zaključak saznajemo od koordinatora programa u okviru Agencije za monitoring medija, ActiveWatch, Jonuca Kodreanua: «2011. godine, konstatovali smo da je u televizijskim debatama učestovao mali broj žena, oko 12 odsto. Medjutim, 2013., primetili smo da postoji značajna evolucija, da u televizijskim debatama prisutno je više žena. Objašnjenja bi bila sledeća: na političkom i vladinom nivou žene su slabo predstavljene, tako da je veoma teško da u emisije pozoveš mnoge zene-političare. Ako je 2011. godine odnos izmedju žena i muškaraca koji se bave politikom bio 15 na 1, u 2013. primetili smo da je prisustvo žena-politicara u televizijskim emisijama znacajnije. Predstavnici medijskih institucija, žene i muškarci, su 2011., po broju, bili ravnopravno predstavljeni, ali 2013. vidimo da su se pojavile neke senzibilne neravnoteže.»
Na pitanje koji govor ili agendu imali su 2011. i 2013 gosti televizijskih emisija za gledaoce, Jonut Kodreanu je odgovorio: «I 2011. preovladavala je licna dimenzija, odnosno 2011. zene su bile prisutne u emisijama da bi govorile o aspektima licnog zivota. Iako je ovaj trend malo opao, jos uvek je prisutan, i naravno kada je rec o temama poput privatnog zivota zene su na prvom mestu.»
Istrazeno je, takodje, prisustvo stereotipa polova, aludiranje na seks i izrazi koji se odnose na fizicki izgled. Zakljucke nam predstavlja Jonut Kodreanu: «Znatno je opadao broj stereotipnih izraza. Primetili smo da nije tako prisutna tardicionalna vizija o odnosu izmedju muskarca i zene. Smanjio se i broj aludiranja na seks, ali zabrinjava nas povecanje broja aludiranja na fizicki izgled. 2013., na primer, mnogo se insistira na fizicke osobine javnih licnosti.»
Analizirajuci pisanu stampu, ekipa ALTFEM dosla je do sledecih zakljucaka: na nivou svih analiziranih publikacija, tezina muskaraca je bila od 72 odsto, a zena 28. U publikacijama sa opste informativnim karakterom, oko 33 zena je prisutno u svojstvu strucnjaka, dok u tabloidskim publikacijama vise od 65 odsto zena prisutno je kao strucnjak. Prema tome, opsti zakljucak je da odnos prisustva zena i muskaraca strucnjaka u publikacijama bio je skoro isti, odnosno 50 odsto.»
U reklamama, prisustvo zena je dominantno, jer preovladavaju scenarija koja se ticu domacinstva i porodicne sredine, u kojima glavnu ulogu, uglavnom, imaju zene.
Cini se da medijska slika zena nije daleko od stvarnosti. A to pokazuju i rezultati istrazivanja koje je sproveo Evropski institut za polove, koji funkcionise u okviru Evropske unije. Tim povodom, analiziran je nacin na koji je izrazena ravnopravnost zena i muskaraca na nivou zemalja clanica u vise oblasti, poput trzista radne snage, obrazovanja, slobodnog vremena, pristupa vlasti i pristupa zdrastvenim uslugama. Irina Soresku, koja koordinira projekte Centra Partnerstva za ravnopravnost govorila nam je o pomenutoj studiji: «Rumunija se nalazi na poslednjem mestu medju zemljama clanicama Evropske unije, u svim domenima i po svim aspektima koji su uzeti u obzir povodom sondaze, sa 35 bodova od ukupno 100, i gde 1 bod znaci potpun nedostatak ravnopravnosti. Zone u kojima stojimo veoma lose su: slobodno vreme i pristup politickoj vlasti. Najbolji rezultat postigli smo u slucaju pristupa zdrastvenim uslugama i zaposljavanja radne snage. I poznato je da je broj zaposlenih zena sve veci.»
(Autor: Kristine Lesku. Monika Kiorpek. Prevod: Teodora Kristez)
