Rumunska zdrava praznična trpeza
Period zimskih praznika namenjen je odmaranju, ali nije potpun bez dobrog jela i kvalitetnog pića. A za nas, Rumune, to znači trpeza sa tradicionalnim preparatima, kao što su sarme, svinjske kobasice, pihtija i praznični kolač kozonak”, uz rumunska vina čuvena u celom svetu zahvaljujući posebnom ukusu.
Christine Leșcu, 15.01.2014, 13:10
Period zimskih praznika namenjen je odmaranju, ali nije potpun bez dobrog jela i kvalitetnog pića. A za nas, Rumune, to znači trpeza sa tradicionalnim preparatima, kao što su sarme, svinjske kobasice, pihtija i praznični kolač kozonak”, uz rumunska vina čuvena u celom svetu zahvaljujući posebnom ukusu.
Medjutim, u globalizovanom svetu, u kojem je kretanje robe iz jedne u druge zemlje veoma brz, koliko su čista rumunska jela na našim trpezama? Da li su proizvodi domaće poljoprivrede ili prehrambene industrije zdravi? Da li doprinosi potrošnja sarmi i kozonaka razvoju lokalne proizvodnje mesa ili brašna? Ova su pitanja postavili i osnivači pokreta slow-food” hrane, koja se polako sprema i jede, za razliku od polupreradjene ili spremljene hrane, koja se brzo jede, bez ijednog protokola. Osnovan 1986. godine u Italiji, pokret slow-food” je alternativa na industrijsku hranu i podržava tradicionalnu gastronomiju i lokalnu hranu. Medjutim, u kojoj meri su lokalne proizvodnje sarme ili kozonak na Božićnim trpezama Rumuna, kaže nam Tiberiju Kazačok, predstavnik pokreta slow-food” u Rumuniji: Možda se nekima čini čudno, ali slow food” filosofija je ta da se vratiš na početak prehrambenog lanca i da primetiš koliko je važno ako jaje, na primer, uzimaš od kokoške uzgojene u dvorištu sa zrnom. Lokalnu specifičnost daju i ova zrna koja su proizvedena u domaćoj privredi, a ovde govorimo o tradicionalnoj hrani. Ali za sarme, umesto da koristimo meso rumunskih rasa svinja, koristimo meso iz uvoza, proizvod se naziva sarme”, ali nije više u skladu sa slow food” filosofijom. Prema ovoj filosofiji, hranu treba da pripremaš sa domaćim proizvodima. Ako su svi proizvodi iz uvoza, dakle iz drugih poljoprivreda, onda ne može više biti reči o lokalnoj specifićnosti.”
U velikim gradovima, kao što je Bukurešt, na primer, ali i u gradićima u kojima su nedavno osnovane filijale medjunarodnih mreža hipermarketa, teško je nabaviti striktno domaće sastojike za pripremu hrane. Čak više, pojedini Rumuni preferišu svežu hranu umesto one preradjene koja se nalazi u prodavnicama. Tiberiju Kazačok nudi detalje o istraživanju javnog mnjenja koje je realizovao veliki prodavac na malo: Sondaža potvrdjuje da, u glavnom, Rumuni kupuju voće sa pijace, a ne iz prodavnica, jer na pijaci mogu se naći više domaćih proizvoda. Prema autorima sondaže, u slučaju izbora mesnih proizvoda, za rumunski kupac važan je kvalitet i svežina mesnih proizvoda, ali i odsustvo prehrambenih aditiva. Dakle, u dotičnoj meri, Rumuni žele domaće i sveže proizvode, ali na žalost, industrija je tako orijentisana da proizilazi da rumunski kupac želi da kupi mnogo i jeftino.”
Da bi još jednom potvrdilo, ovoga puta naučnim putem, želju Rumuna da kupe i jedu domaće jabuke, Asocijacija potrošača prehrambenih proizvoda iz Rumunije (ACPAR) uporedila je domaće jabuke sa onima iz drugih zemalja. Sondaža je realizovana u saradnji sa Nacionalnim institutom za Istraživanje i razvoj prehrambenih bioresursi (IBA), a rezultate nam predstavlja Mihaj Panait, predsednik Asocijacije potrošača prehrambenih proizvoda iz Rumunije: Studija o jabukama bila je velikih razmera u smislu da je imala dve glavne teme, a to su: organoleptička analiza i fizičko-hemijska. Usled monitorizacije i istraživanja nekih jabuka poreklom iz inostranstva- iz Italije, Poljske i Turske, i poredjenja sa domaćim vrstama, kao što su Golden iz Vojnešta i Jonatan iz Vojnešta, uspeli smo da stignemo do veoma jasnim zaključaka: rumunske jabuke su bolje od inostranih, su sladje, hranljivije i imaju više minerala.”
Posle fizičko-hemijske analize konstatovalo se da rumunska jabuka Jonatan je za 20% sladja od poljskog Jonatana, na primer, a rumunski Golden je za 22% sladji od italijanskog i za 14% od turskog. Uprkos želji rumunskih potrošača da konzumiraju domaće jabuke, Rumunija ne može se ponositi bogatom berbom. Mihai Panait: Srećom, mi imamo dobre vrste jabuka, ali, na žalost, tokom zime pojavljuju se problemi skladištenja i konserviranja. Naše su jabuke lepe jeseni, ali tokom zime gube lep izgled, iako to znači da su prirodne i zdrave. Rumunija ima ogroman potencijal u ovoj oblasti i zahvaljujući primeru jabuka možemo zaključiti i jasno videti gde smo i koji je naš potencijal. U ovom trenutku nalazimo se na 15 mestu u svetu po površini sa zasadjenim jabukama i na 21 mestu po proizvodnji jabuka. To znači da nemamo visoku produktivnost.”
