Religija- kontroverzni predmet u rumunskim školama
Predavana u celom rumunskom preduniverzitetskom obrazovanom sistemu, religija je predmet koji su osporavali pojedini roditelji i deo gradjanskog društva, pozivajući se na slobodu veroispovesti. Postoje roditelji koji žele da njihova deca ne prisustvuju časovima religije zato što pripadaju drugoj veroispovesti, a ne pravoslavnoj koja je većinska u Rumuniji, ili ne veruju u Boga ili smatraju da pojedine teme mogu ugroziti senzibilnost dece. Ali dozvoljava zakon ovu stvar? I ako da, u kojoj se meri može to primeniti? Sekularna humanistička asocijacija (ASUR) pokrenula je kampaniju upravo da bi razjasnila ove aspekte. U skladu sa zakonom, roditelji mogu zahtevati da njihova deca ne prisustvuju časovima religije, ali imaju na raspolaganju drugu alternativu? Mogu ova deca, posebno ako su mala, imati, po zelji, neki drugi čas u drugoj sali gde su pod nadzorom nastavnika? Da bi našli odgovor na ovo pitanje, predstavnici Sekularne humanističke asocijacije su razgovarali kako sa roditeljima, tako i sa nastavnim kadrovima. Zaključke nam predstavlja Monika Belicoju, izvršna direktorka asocijacije: Mnogi roditelji su bili iznenadjeni jer nisu znali da u skladu sa zakonom deca nisu primorana da prisustvuju časovima religije. Oni koji su to želeli pripadali su drugoj veroispovesti ili se nisu slagali sa informacijama predavana na ovim časovima. Početkom svake školske godine mi smo u nekim školama organizovali informativne kampanije o zakonskim predvidjanjima. Neki direktori su saglasni sa našim stavom, drugi kažu da nismo mi dobro shvatili zakon. Ima i direktora škola koji kažu da, iako dozvoljavaju deci da ne prisustvuju časovima religije, ova su primorana da ostaju u školi, pod nadzorom nastavnih kadrova. Istovremeno, postoje roditelji koji su se dogovorili sa upravom škole, da, umesto časa religije, njihova deca idu u biblioteku.”
România Internațional, 19.03.2014, 14:55
Predavana u celom rumunskom preduniverzitetskom obrazovanom sistemu, religija je predmet koji su osporavali pojedini roditelji i deo gradjanskog društva, pozivajući se na slobodu veroispovesti. Postoje roditelji koji žele da njihova deca ne prisustvuju časovima religije zato što pripadaju drugoj veroispovesti, a ne pravoslavnoj koja je većinska u Rumuniji, ili ne veruju u Boga ili smatraju da pojedine teme mogu ugroziti senzibilnost dece. Ali dozvoljava zakon ovu stvar? I ako da, u kojoj se meri može to primeniti? Sekularna humanistička asocijacija (ASUR) pokrenula je kampaniju upravo da bi razjasnila ove aspekte. U skladu sa zakonom, roditelji mogu zahtevati da njihova deca ne prisustvuju časovima religije, ali imaju na raspolaganju drugu alternativu? Mogu ova deca, posebno ako su mala, imati, po zelji, neki drugi čas u drugoj sali gde su pod nadzorom nastavnika? Da bi našli odgovor na ovo pitanje, predstavnici Sekularne humanističke asocijacije su razgovarali kako sa roditeljima, tako i sa nastavnim kadrovima. Zaključke nam predstavlja Monika Belicoju, izvršna direktorka asocijacije: Mnogi roditelji su bili iznenadjeni jer nisu znali da u skladu sa zakonom deca nisu primorana da prisustvuju časovima religije. Oni koji su to želeli pripadali su drugoj veroispovesti ili se nisu slagali sa informacijama predavana na ovim časovima. Početkom svake školske godine mi smo u nekim školama organizovali informativne kampanije o zakonskim predvidjanjima. Neki direktori su saglasni sa našim stavom, drugi kažu da nismo mi dobro shvatili zakon. Ima i direktora škola koji kažu da, iako dozvoljavaju deci da ne prisustvuju časovima religije, ova su primorana da ostaju u školi, pod nadzorom nastavnih kadrova. Istovremeno, postoje roditelji koji su se dogovorili sa upravom škole, da, umesto časa religije, njihova deca idu u biblioteku.”
Nastavni kadrovi i školski inspektorati priznaju da roditelji i deca imaju pravo da se slobodno opredeljuju ili ne za čas religije, iako u zakonu o obrazovanju ona je obavezan školski predmet, a ne opcionalan. Mihaela Giciu, profesorka religije u jednoj bukureštanskoj gimnaziji rekla nam je sledeće: Zajedno sa drugim predmetima, religija pripada kategoriji obaveznih predmeta. Špekulacije o tome da je opcionalan predmet su u stvari efekat mogućnosti da se deca opredele ili ne za ovaj predmet samo u slučaju u kojem pripadaju drugoj veroispovesti. U ovom slučaju oni mogu prisustvovati času druge religije u školama u kojima su organizovani, jer školski program je specifičan za svaku veroispovest. Sve ove programe je odobrilo Ministarstvo obrazovanja, a u slučaju u kojem roditelji ne žele da deca prisustvuju časovima religije, na osnovu slobode veroispovesti, imaju to pravo, jer je zakon o obrazovanju u skladu sa Ustavom zemlje.”
Primera radi učenici rimo- katoličke ili muslimanske vere mogu odustati od časa religije, ako u njihovim školama religija je predavana samo u skladu sa pravoslavnim konceptima. Oni, medjutim, mogu ostati u sali sa svojim kolegama, ako to žele. Profesorka religije, Mihaela Giciu: Ja imam i učenika muslimanske veroispovesti. I kada studiramo elemente vezane za njegovu religiju, on interveniše i objašnjava ostalim učenicima. On prisustvuje našim časovima i interveniše uvek kad smatra da je to potrebno.”
Da bi se izbegle onakve situacije, Sekularna humanistička asocijacija je predložila da časovi religiije budu ili na početku programa, odnosno prvi čas, ili na kraju, poslednji čas, da bi, na taj način, učenici koji ne prisustvuju ovim časovima došli u školu sat kasnije ili otići kući sat ranije. Na taj način ne bise više postavilo ni pitanje nadzora. Ovu inicijativu podržavaju predstavnici roditelja.
Umesto opcionalnog časa religije, Sekularna humanistička asocijacija predlaže uvodjenje časa istorije religija, upravo da bi se učenici upoznali sa raznolikošću veroispovesti. Mihaela Guna podržava ovu inicijativu, u prvom redu zato što bi se na taj način moglo izbeći predavanje nekih šokantnih aspekata za male učenike: Meni se cini interesantnije da učimo o istoriji religija ili druge stvari koje se tiču značaja religija uopšte, a ne dogmatizma. Mnogo dece strahuje još od Božije kazne ako ne kaže i ne radi neke stvari. Po mom mišljenju, na religiju mora se drugačije gledati. Religija predlaže vrednosti i razvija vrline, ali je nemoguće govoriti o vrlinama bez da se odnosiš na grehove. Sekularna humanistička asocijacija predlaže da se ne govori o kaznama ili smrti. Ali to je deo stvarnosti i roditelji mogu razgovarati sa decom o ovom delikatnom pitanju, sa kojim se ranije ili kasnije svi suočavamo u sopstvenim porodicama.”
Bez obzira na razloge za ili protiv predavanja religije, u laičkom javnom sistemu obrazovanja debate o ovom pitanju su sve češće. Dokaz toga je i nedavna parlamentarna inicijativa za zamenu časa religije sa časom etike i gradjanske kulture.
