Kako se postaviti prema tinejdžerskim rizicima
Od 2013. godine Biro UNICEF-a u Rumuniji usmerio je pažnju na tinejdžere grupe uzrasta čiji identiteski problemi smatraju se beznačajnim u javnim i obrazovnim politikama. U slučaju tinejdžera, rizik pojave opasnih ponašanja je veoma velik. Prema statistakama iz 2013. godine, 42 odsto tinejdžera konzumiralo je alkohol najmanje jedan put, 23 odsto pušilo je najmanje jednu cigaru, 10 odsto konzumiralo je najmanje jedan put opojna sredstva, a skoro 25 odsto tinejdžera starijih od 14 godina počeli su aktivan seksualni život. Društveni uslovi kao i psihičke transformacije koje doprinose ovakvoj vrsti ponašanja bile su tema studije UNICEF-a. Sendi Blanše, predstavnik UNICEF-a u Rumuniji, o rezultatima ovog istraživanja ističe: «Mozak tinejdžera još nije dovoljno zreo. Pojedine zone su razvijene. Tinejdžeri još imaju veliki kapacitet učenja mnogih stvari. Kada govorimo o tinejdžerima, često govorimo o drugoj šansi: ako u detinjstvu nisu naučili pojedine stvari, mogu naučiti i u vreme tinejdžerstva. Medjutim, mozak tinejdžera nije potpuno razvijen i zbog toga pojedine zone odgovorne za formiranje rasudjivanja ili autodiscipline nisu poptuno zrele da bi tinejdžeri doneli zrele odluke.»
Luana Pleşea, 23.09.2015, 13:39
Od 2013. godine Biro UNICEF-a u Rumuniji usmerio je pažnju na tinejdžere grupe uzrasta čiji identiteski problemi smatraju se beznačajnim u javnim i obrazovnim politikama. U slučaju tinejdžera, rizik pojave opasnih ponašanja je veoma velik. Prema statistakama iz 2013. godine, 42 odsto tinejdžera konzumiralo je alkohol najmanje jedan put, 23 odsto pušilo je najmanje jednu cigaru, 10 odsto konzumiralo je najmanje jedan put opojna sredstva, a skoro 25 odsto tinejdžera starijih od 14 godina počeli su aktivan seksualni život. Društveni uslovi kao i psihičke transformacije koje doprinose ovakvoj vrsti ponašanja bile su tema studije UNICEF-a. Sendi Blanše, predstavnik UNICEF-a u Rumuniji, o rezultatima ovog istraživanja ističe: «Mozak tinejdžera još nije dovoljno zreo. Pojedine zone su razvijene. Tinejdžeri još imaju veliki kapacitet učenja mnogih stvari. Kada govorimo o tinejdžerima, često govorimo o drugoj šansi: ako u detinjstvu nisu naučili pojedine stvari, mogu naučiti i u vreme tinejdžerstva. Medjutim, mozak tinejdžera nije potpuno razvijen i zbog toga pojedine zone odgovorne za formiranje rasudjivanja ili autodiscipline nisu poptuno zrele da bi tinejdžeri doneli zrele odluke.»
Iako mozak tinejdžera je sposoban za zdrave intelektualne rezultate, autokontrola i instinkti nisu još zreli. Roditelji i vaspitači treba da vode računa o načinu na koji funkcioniše njihov mozak. Danijela Dumulesku, psiholog Univerziteta Babeš Boljaj u gradu Kluž Napoka objašnjava: «Za razliku od odraslih ljudi, tinejdžeri još nemaju formirane cerebralne strukture odgovorne za kontrolu. Zbog toga su impulsivni, podložni rizicima, institiktivni i manje racionalni. Ove karakteristike su tipične za tinejdžere. Pored toga pokazuju više senzibilnosti i žele da se sve dešava sada i ovde. Odavde proizilazi i njihova želja da probaju nove stvari. Zbog toga odrasli treba da vode računa o ovim problemima i da pokušaju da usmere tinejdžera ka novim stvarima u jednoj sigurnoj atmosferi. Tinejdžer smatra da ima negativno ponašanje, ali još nema razvijene one cerebralne strukture koje blokiraju pojedina ponašanja. Zna da su opasne, ali ne može da ih inhibira.»
Pored naklonosti ka novom i jakim senzacijama, tinejdžeri su pod velikim uticajem grupe prijatelja. Unutar ovih minizajednica oni razvijaju takozvane norme i društveno shvatanje o konzumiranju alkohola, pušenju, konzumiranju droga i upražnjavanju seksa. Fideli Kalambej, sociolog, istice: «Tinejdžeri smatraju da sve ove prakse nisu zdrave, nisu potrebne i mogu negativno uticati na društveni imidž tinejdžera ili druge osobe. Ali, iako većina misli na ovaj način, oni vode računa o nekim detaljima. Probati alkohol je prihvatljivo, jer oni prave razliku izmedju konzumiranja i probanja alkohola. Pošto pušenje i konzumiranje alkohola su rasprostanjeni običaji, tinejdžeri smatraju da su ove tolerantne devijacije. Ovakvo ponašanje, po njima, je negativno, ali može se tolerisati. Utiče negativno na njihov imidž, ali ne toliko da bi bili odbačeni iz društva.»
Ovakva vrsta odnosa prema grupi prijatelja i društvu uopšte važi i u slučaju početka seksualnog života ili konzumiranja droge. Sociolog Fideli Kalambej: «U slučaju ispitanih tinejdžera saznali smo da oni imaju dominantno empirijsko shvatanje da većina tinejdžera puši, konzumira alkohol i upražnjava seks. Oni tvrde da, ako ceo svet puši, konzumira alkohol i drogu, onda zašto ne bismo i mi. Ali, najčešće, ovo precenjivanje je veštačko. Ustvari, pušenje, alkohol i rano upražnjavanje seksa su manje rasprostranjeni nego što oni misle. Identifikovali smo i drugo normativno verovanje. Oni smatraju da samo mali broj njihovih prijatelja konzumira drogu. Mi smatramo da je jedno od objašnjenja ove vere kriminalizacija konzumiranja droge. Mnogi ne priznaju da su probali razne droge. Po našem mišljenju, drugi razlog je sniženi nivo štetnosti droga.»
Za UNICEF, kao i za druge srodne organizacije, važno je da društvo i institucije shvate psihološki mehanizam tinejdžera i da, polazeći odavde, pokušaju da spreče opasna ponašanja. U ovom smislu, UNICEF implementira novi model intervencije u Bukureštu, Jašu, Konstanci, Bakauu i Klužu. Radi se o resursnim centrima za tinejdžere, koji su osnovani zajedno sa lokalnim vlastima i namenjeni posebno mladima iz defavorizovanih zona. Ovde imaju psihološku pomoć, mogu da računaju na intervencije u kriznim situacijama, na vaspitno savetovanje, vokacionu i profesionalnu orijentaciju i društveno- psihičku evaluaciju.
