Sloboda i pluralizam medijia

Medjunarodni dan slobode štampe obeležava se svake godine, početkom maja meseca, analizama o stepenu poštovanja prava novinara na slobodno izražavanje. Jedna od ovih analiza jeste i Monitoring pluralizma medijia, koji finansiraju Evropska komisija i Evropski parlament. Izveštaj sadrži studije o slučajevima zabeleženim u 19 zemalja članica i ima za cilj identifikovanje mogućih rizika koji prete slobodi štampe u Evropskoj uniji. Istražene su 4 velike rizične oblasti: osnovna zaštita, pluralizam medijskog tržišta, politička nezavisnost i socijalna inkluzija. Pokazatelji pomoću kojih je meren rizik “osnovne zaštite odnose se na slobodu izražavanja, poštovanje prava na informacije od javnog interesa, standarde novinarstva i nezavisnost od nacionalnih autoriteta. Što se tiče političke nezavisnosti, mereni su stepeni politizacije kontrole medijskih kanala i mreža distribucije, kao i nezavisnost finansiranja javnih medijskih ustanova. Opšti zaključak je da jedina oblast u kojoj se ocenjuje da su rizici niski je osnovna zaštita medija, dok u ostalim oblastima postoje prosečni rizici i na evropskom nivou. Medjutim, u ovom kontekstu, u Rumuniji postoji prosečan rizik u sve četiri glavne oblasti. Čak više, zbog pokazatelja koji se tiču osnovne zaštite Rumunija zauzima jedinstveni položaj, rekla nam je Adina Marinča, koja radi u Centru za medijsko istraživanje (Median Research Center), koji je izradio izveštaj o Rumuniji: «Rumunija je jedina od 19 zemalja, u kojoj postoji potencijalni prosečni rizik po osnovnu zaštitu novinarstva i poštovanja standarda ove profesije. Medju najtežim problemima sa kojima su suočeni novinari u Rumuniji, pretežno u pisanoj štampi, je teška ekonomska situacija. Zbog ove situacije nailazimo na zakašnjenje isplate plata, nesigurnost radnog mesta, neplaćanje plata, sklapanje radnih ugovora na kratko odredjeno vreme. I sve ovo nudi nisku socijalnu zaštitu u slučaju nezaposlenosti i penzija, dok pomenuti ugovori omogućavaju otpuštanje novinara.»

Christine Leșcu, 25.05.2016, 19:50

Medjunarodni dan slobode štampe obeležava se svake godine, početkom maja meseca, analizama o stepenu poštovanja prava novinara na slobodno izražavanje. Jedna od ovih analiza jeste i Monitoring pluralizma medijia, koji finansiraju Evropska komisija i Evropski parlament. Izveštaj sadrži studije o slučajevima zabeleženim u 19 zemalja članica i ima za cilj identifikovanje mogućih rizika koji prete slobodi štampe u Evropskoj uniji. Istražene su 4 velike rizične oblasti: osnovna zaštita, pluralizam medijskog tržišta, politička nezavisnost i socijalna inkluzija. Pokazatelji pomoću kojih je meren rizik “osnovne zaštite odnose se na slobodu izražavanja, poštovanje prava na informacije od javnog interesa, standarde novinarstva i nezavisnost od nacionalnih autoriteta. Što se tiče političke nezavisnosti, mereni su stepeni politizacije kontrole medijskih kanala i mreža distribucije, kao i nezavisnost finansiranja javnih medijskih ustanova. Opšti zaključak je da jedina oblast u kojoj se ocenjuje da su rizici niski je osnovna zaštita medija, dok u ostalim oblastima postoje prosečni rizici i na evropskom nivou. Medjutim, u ovom kontekstu, u Rumuniji postoji prosečan rizik u sve četiri glavne oblasti. Čak više, zbog pokazatelja koji se tiču osnovne zaštite Rumunija zauzima jedinstveni položaj, rekla nam je Adina Marinča, koja radi u Centru za medijsko istraživanje (Median Research Center), koji je izradio izveštaj o Rumuniji: «Rumunija je jedina od 19 zemalja, u kojoj postoji potencijalni prosečni rizik po osnovnu zaštitu novinarstva i poštovanja standarda ove profesije. Medju najtežim problemima sa kojima su suočeni novinari u Rumuniji, pretežno u pisanoj štampi, je teška ekonomska situacija. Zbog ove situacije nailazimo na zakašnjenje isplate plata, nesigurnost radnog mesta, neplaćanje plata, sklapanje radnih ugovora na kratko odredjeno vreme. I sve ovo nudi nisku socijalnu zaštitu u slučaju nezaposlenosti i penzija, dok pomenuti ugovori omogućavaju otpuštanje novinara.»

Teška ekonomska situacija je najčešće tesno vezana za interese poslodavca, koji se ne poklapaju sa ciljevima profesije, ističe novinar Petrišor Obae, koordinator sajta paginademedia.ro: Problemi rumunskih medija nalaze se u dve važne zone. Jedna je makrozona na nivou poslodavstva koje je u datom trenutku otkrilo šta znači medijska «igračka» i upotrebilo je u lične interese. Ovde se nalazi i ekonomski pritisak. Drugi problem je na mikronivou, to jest na nivou obavljanja profesije. Ima novinara koji ne umeju da pišu, ne poznavaju osnovna pravila novinarstva. Socijalni problemi su, takodje, veoma značajni, jer ove su poluge kojima manevriraju poslodavci. U trenutku kada osnovne potrebe nisu zadovoljene, naravno da novinari ne poštuju više osnovne norme profesije, a deontologija postaje zastarela reč.»

Drugi problem na koji se odnosi izveštaj o medijskom pluralizmu u Evropi vezan je za poštovanje profesionalnih standarda, pretežno u privatnim medijskim ustanovama, rekla nam je Adina Marinča: Najčešće, novinarski standardi ili kodeksi nedostaju, nisu primenjeni ili izradjuju ih menadžeri medijskih organizacija, a ne novinari ili novinarska udruženja. Ova situacija vodi do mešanja u uredjivačkoj politici i usled toga postojale su brojne optužbe za ilegalno finansiranje medija od strane ekonomskih i političkih aktera ili za novinarsku cenzuru. U oblasti rizika po političku nezavisnost medija, postoje dva pokazatelja, a onakvih slučajeva ima u Slovačkoj, Sloveniji i Litvaniji».

No, ekscesivna politizacija jednog dela medija, pretežno privatnih, radi zaštite nekih interesa poslodavstva, jedan je od zaključaka izveštaja FreeEx, koji je realizovala nevladina organizacija ActiveWatch. Ovde su predstavljeni slučajevi u kojima su poslodvaci vršili pritiske kako ne bi bili objavljeni dotični materijali koji bi negativno uticali na ugled nekih političara ili obelodanili njihove zloupotrebe. Predstavljeni su gradonačelnici koji su koristili medije u njihovom gradu za ucenu političkih protivnika. Razvan Martin, koji radi u okviru «ActiveWatch» smatra da politička i ekonomska zavisnost je posledica slabe finansijske situacije pojedinih medijskih kompanija: Kada su medijske kuće veoma vulnerabilne sa ekonomskog gledišta, posebno posle ekonomske krize, njihov položaj je veoma krhak u odonosu na političare ili razne finansijere. Neke medijske kuće sa povoljnom ekonomskom situacijom postoje samo za političke igre, a ne za informisanje javnosti, a ovde se odnosim pretežno na televizije čija većina programa ima informativni karakter. Ali ne treba generalizirati, jer postoje i mnogi pošteni novinari i časne medijske institucije, a u onlajn prostoru postoje medijske platforme na kojima nailazimo na kvalitetno novinarstvo.»

Sa sasvim različitim ekonomskim i uredjivačkim situacijama, dve javne medijske ustanove u Rumuniji, Rumunska televizija i Rumunsko radiodifuzno preduzeće, imali su zadnjih godina niz problema vezanih za slobodu štampe, na koje se odnosi i izveštaj FreeEx. Pred mikrofonom je ponovo Razvan Martin: Rumunski javni radio dobro stoji sa ekonomskog gledišta, ali su postojali problemi povodom pokretanja kampanije protiv nacrta za izmenu Zakona o funkcionisanju javnih televizijskih i radio servisa, zbog koje je Nacionalni audiovizuelni savet (CNA) izdao upozorenje. Sa druge strane, Rumunska televizija je na pragu stečaja, jer ima ogromne dugove, a politička sredina ne izražava ni najmanji interes za rešavanje situacije.»

Nedavno, medjutim, Parlament je glasanjem imenovao novog Predsednika- generalnog direktora Rumunske televizije.