Paradoksi smanjenja stope siromaštva u Rumuniji
Ako je 2007. godine 47 odsto Rumuna živelo ispod praga siromaštva, 2015. ovaj procenat je opao do 37 odsto. Ovi podaci računaju se uzimajući u obzir statistički pokazatelj AROPE, koji meri godišnja primanja i dobra koja jedna osoba poseduje. U slučaju Rumuna, ovo znači da je zadnjih godina veći broj Rumuna kupio elektronske aparate, elektrotehničke uredjaje i mobilne telefone, mogli su da jednom u dva dana jedu meso ili za vreme godišnjeg odmora nedelju dana negde putuju. Filijala Fondacije Friedrich Ebert iz Rumunije je posredstvom projekta Socijalni Službeni list, analizirala brojke prikupljene posle integracije Rumunije u Evropsku uniju i ima sopstvene zaključke o siromaštvu. Viktorija Stojču precizira: «Jasno je da brojniji Rumuni imaju danas mobilne telefone i televizore nego 2007. godine. Sa druge strane, ova se dobra pojeftinila i postoji sada i mogućnost lakšeg izdavanja kreditnih kartica. Dakle, možemo konstatovati da je siromaštvo znatno opalo od 2007. do 2015. godine i Rumuni bolje žive.»
Christine Leșcu, 12.04.2017, 13:33
Ako je 2007. godine 47 odsto Rumuna živelo ispod praga siromaštva, 2015. ovaj procenat je opao do 37 odsto. Ovi podaci računaju se uzimajući u obzir statistički pokazatelj AROPE, koji meri godišnja primanja i dobra koja jedna osoba poseduje. U slučaju Rumuna, ovo znači da je zadnjih godina veći broj Rumuna kupio elektronske aparate, elektrotehničke uredjaje i mobilne telefone, mogli su da jednom u dva dana jedu meso ili za vreme godišnjeg odmora nedelju dana negde putuju. Filijala Fondacije Friedrich Ebert iz Rumunije je posredstvom projekta Socijalni Službeni list, analizirala brojke prikupljene posle integracije Rumunije u Evropsku uniju i ima sopstvene zaključke o siromaštvu. Viktorija Stojču precizira: «Jasno je da brojniji Rumuni imaju danas mobilne telefone i televizore nego 2007. godine. Sa druge strane, ova se dobra pojeftinila i postoji sada i mogućnost lakšeg izdavanja kreditnih kartica. Dakle, možemo konstatovati da je siromaštvo znatno opalo od 2007. do 2015. godine i Rumuni bolje žive.»
Sa druge strane, podatci «Socijalnog Službenog lista pokazuju da, paradoksalno, u nekim slučajevima siromaštvo je povećano. Ako analiziramo samo primanja, to jest svote novca kojima raspolažu ljudi, sa iznenadjenjem ćemo konstatovati da je siromaštvo povećano, tačnije broj onih čija primanja su za 60 odsto niža od nacionalnog proseka. 2015. godine njihov broj je predstavio skoro 25 odsto ukupnog stanovništva, dok je 2007. njihov procenat bio od 18 odsto. Viktorija Stojču, predstavnica Fondacije Friedrich Ebert iz Rumunije, objašnjava: «I dalje 10 odsto najsiromašnijih Rumuna živi u seoskoj sredini i, u glavnom, bave se poljoprovredom nužnom za opstanak. U ovom pravcu nije zabeležen pomak. 2007. godine, 10 odsto najsiromašnijih Rumuna živelo je sa 556 evra godišnje i ovde se odnosim na primanja, a ne na plate, na novac realizovan prodajem male proizvodnje iz domaćinstva, kao što su jaja, sir i tako dalje. 2015. primanja najsiromašnijih Rumuna bila su od 714 evra godišnje, ali ovo poboljšanje je beznačajno. Otprilike 2 miliona Rumuna živi sa 714 evra godišnje.»
O nedostatcima ljudi koji žive na selu, posebno u planinskim zonama, razgovarali smo sa Julijanom Angelucom, koji je, pre nekoliko godina, posredstvom svoje fondacije Free Mioriţa» primenio projekat elektrifikacije rumunskih područja u kojima još nema struje, kao što su izolovana mesta. Kako ljudi žive tamo, saznajemo od Juliana Angeluce: «U onim zonama postoje šumski putevi, planinski izvori vode, ali nema električne struje. U većini planinskih zona u Zapadnim Karpatima, u Hunedoari, Maramurešu i Bistrici Nasaudu elektrifikacija nije još stigla, iako postoje planovi i studije o izvodljivosti. Čak više, ovde ne postoje škole ili lekarske ordinacije, a da bi živeli ljudi se bave malim poljoprivrednim radovima, imaju nekoliko ovaca ili krava, a drvo koriste za grejanje.»
Za ljude koji žive u izolovanim planinskim mestima električna struja znači minimalni komfor, ali i mogućnost izlaska iz izolacije. U obliku donacija, Julijan Angeluca je montirao fotonaponske i solarne panele: «Radna snaga je potrebna bilo kom domaćinstvu. Volimo to ili ne, deca rade u domaćinstvu i pomažu roditeljima na više nacina. Život dece u ovim mestima je težak, a obrazovanje ostaje u pozadini. Zato se meni čini važno uvodjenje električne struje, jer je veoma značajna za svakodnevni život, ali i za informisanje i obrazovanje dece uopšte. Kada ljudi imaju električnu struju, mogu imati telefon, radio i pristup hitnim uslugama, kao što je hitna pomoć.»
Situacija dece i mladih osoba uporedjenju sa situacijom starih je jedan od paradoksa smanjenja siromaštva, rekla nam je Viktorija Stoiču, predstavnica Fondacije Friedrich Ebert: Dok je Rumunija zabeležila progrese u smanjenju siromaštva i socijalnog isključenja medju starim osobama, u redovima mladih progres je manji. Izmedju 2007. i 2015. godine siromaštvo je opalo za samo 6 odsto za mlade starosti do 16. godina, dok je za osobe starije od 64 godine opalo za 24 odsto. Objašnjenje bi bilo da je 2009. godine vlada usvojila meru koja je znatno doprinela smanjenju siromaštva starih, to jest uvodjenje mininalne socijalne penzije, koja sada iznosi negde oko 90 evra.
Moramo još reči da je zadnje godine, zahvaljujući fotonaponskim i solarnim panelima, u 15 županija elektrificirano 78 domaćinstava, 4 škole i dve crkve.
