Odgovornost kod Rumuna
Za procenu nivoa finansijske odgovornosti potrebno je da prema pitanju odgovornosti postupimo vodeći računa o širem kontekstu opšte odgovornosti. Ovo je uradila i rumunska filijala Rajfajzen Banke, koja je naredila sociološku studiju o odgovornosti, a čiji rezultati ukazuju na razlike i paradokse pojma odgovornosti kod Rumuna. Prema pomenutoj studiji, 97% Rumuna smatra sebe odgovornim, ali samo 8% je mišljenja da je rumunsko društvo opšti odgovorni faktor. Istovremeno, 89% gradjana oseća se odgovornim prema društvu. Kako mogu biti protumačeni ovi rezultati rekao nam je sociolog Barbu Mateesku: «Razlike su veoma velike, kao i u slučaju drugih antropoloških sondaža koje su se odnosile na zdrav razum Rumuna. Ova razlika se može svesti na jednostavan oblik: ja imam odredjenu vrednost, ali malo ljudi je imaju, skoro niko. Što se odgovornosti tiče, kao i u slučaju drugih pitanja, opšte mišljenje je da svaka osoba je korektna i radi svoj posao.»
Christine Leșcu, 14.03.2018, 16:33
Za procenu nivoa finansijske odgovornosti potrebno je da prema pitanju odgovornosti postupimo vodeći računa o širem kontekstu opšte odgovornosti. Ovo je uradila i rumunska filijala Rajfajzen Banke, koja je naredila sociološku studiju o odgovornosti, a čiji rezultati ukazuju na razlike i paradokse pojma odgovornosti kod Rumuna. Prema pomenutoj studiji, 97% Rumuna smatra sebe odgovornim, ali samo 8% je mišljenja da je rumunsko društvo opšti odgovorni faktor. Istovremeno, 89% gradjana oseća se odgovornim prema društvu. Kako mogu biti protumačeni ovi rezultati rekao nam je sociolog Barbu Mateesku: «Razlike su veoma velike, kao i u slučaju drugih antropoloških sondaža koje su se odnosile na zdrav razum Rumuna. Ova razlika se može svesti na jednostavan oblik: ja imam odredjenu vrednost, ali malo ljudi je imaju, skoro niko. Što se odgovornosti tiče, kao i u slučaju drugih pitanja, opšte mišljenje je da svaka osoba je korektna i radi svoj posao.»
Kako su Rumuni stigli do ove percepcije, kaže nam sociolog Barbu Mateesku: «Ovde možemo govoriti o dva aspekta. Prvi se tiče nasledja komunizma, koji je u svim zemljama gde su postojali ovi režimi imao za efekat oslabljenje poverenja u zajednice. U komunističkom rezimu, zajednice su bile formalne, bile su institucije kontrolisane spolja, a ne od strane gradjana koji su ih sastavile. Drugi aspekat se odnosi na mešavinu veoma razvijenog kritičkog duha, koji se proširio po celom društvu, čiji članovi ocenjuju da stvari loše stoje ali imaju veoma dobrog mišljenja o sebi.»
Primer u tom smislu su podatci o odgovornosti prema čovekovoj okolini: 95% Rumuna oseća se odgovornim prema čovekovoj okolini u zemlji koju su institucije Evropske unije kaznile zbog neefikasnog prikupljanja i selekcije otpada. Sociolog Barbu Mateesku ističe: «Stanovništvo smatra odgovornost prema čovekovoj okolini značajnijom od odgovornosti prema prijateljima, kolegama, šefovima ili podredjenima. Po značaju, ova odgovornost se nalazi na drugom mestu, posle odgovornosti prema porodici, a u velikim gradovima Rumunije smatra se da je veoma važna: što je veći grad, to je odgovornost značajnija. Ovo je verovatno posledica zagadjivanja, čiji efekti su drugačiji kada govorimo o prestonici ili malom naselju u unutrašnjosti zemlje. Medjutim, većina Rumuna smatra, istovremeno, da način pokazivanja odgovornosti je sasvim nedovoljan. U Rumuniji nije postojala živa aktivnost nevladinih organizacija u oblasti čovekove okoline ili široka javna rasprava na ekološke teme. Postojalo je samo nekoliko tema koje su stigle u prvi plan javne agende.»
Ovi podatci mogu, medjutim, biti protumačeni i drugačije. Rumuni smatraju da je odgovornost prema čovekovoj okolini značajna u uslovima u kojima za njih odgovornost prema drugima, prema društvu ili porodici je veoma važna, odnosno 98% Rumuna oseća se odgovornim prema porodici, 92% prema prijateljima, 91% prema osobama koje se ne mogu same snaći, 88% prema kolegama i 85% prema šefovima. Prema istoj studiji, 98% ispitanika smatra da, da bi bi imala uspeh, važno je da jedna osoba bude odgovorna. Sociolog Barbu Mateesku objašnjava: «Glavna referentna tačka rumunskog društva je porodica, kao i odnosi sa najbližim osobama: roditeljima, suprugom, decom. Uspehom se smatra i očuvanje porodične kohezije, obezbedjenje vaspitanja dece da bi kao odrasli imali pristojan društveni i finansijski statut. Kada je reč o finansijskim aspektima i uspehu, Rumuni su oprezni, jer smatraju da život bez dugova ili sa brzo vraćenim dugovima je dovoljan za uspeh u životu.»
Po mišljenju Rumuna, život treba da bude umeren i odgovoran, pokazuju drugi podatci sociološke studije koju je naredila filjala Rajfajzen Banke u Rumuniji. 9 od 10 ispitanika kažu da na vreme plaćaju dugove, 8 od 10 da troše samo toliko para koliko imaju, a 6 od 10 ispitanika da žele da štede, ali samo jedna trećina njih to i uspeva. Pitali smo sociologa Barbua Mateeskua kako bi, u ovim uslovima, izgledao portret odgovornog Rumuna: «Ja mislim da odgovornost zavisi veoma mnogo i od specifičnih okolnosti, od egzistencijalnog puta. Ima puno različith situacija, ali fundamentalna odlika ostaje privrženost porodici. Zvezda vodilja naših odgovornih akcija je porodica.»
