“100 srca za 100 dece“
Danas govorimo o uspešnom projektu “100 srca za 100 dece”, koji je osvojio drugo mesto u kategoriji “Škola formira ČOVEKA”, u okviru Gale Strukturnih fondova 2017. Zahvaljujući ovom projektu, počev od 2016. godine u rumunskoj zdravstvenoj oblasti pojavila se nova specijalizacija: pedijatrijska kardiologija, koja spašava živote mnogo dece. Kristijan Grasu, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, govorio nam je o načinu na koji državne institucije saradjuju sa evropskim radi primene projekata u oblasti zdravstva: “Učinjeni su znatni napori i uvek smo naišli na podršku Evropske komisije. Projekat 100 srca za 100 dece” je dokaz činjenice da uz evropsko finansiranje i u Rumuniji se mogu realizovati značajne stvari. A ovaj projekat nije jedini, neki dobijaju više finansijskih sredstava, drugi manje, ima projekata baziranih na volonterstvu, ali svi imaju isti cilj: spašavanje života i lečenje pacijenata. U ovom trenutku, za Rumuniju infrastruktura je prioritet i jedan od glavnih razloga zbog kojih nismo još zadovoljni nivoom kvaliteta zdravstvenih usluga. Imamo veliki problem sa infrastukturom, jer je u Rumuniji posle 1981. godine, kada je izgradjena poslednja javna bolnica, podignuta samo jedna zdravstvena ustanova u gradu Jaš, na severo-istoku zemlje. Sve ostale su podignute 70. godina.»
Ana-Maria Cononovici, 25.04.2018, 12:14
Danas govorimo o uspešnom projektu “100 srca za 100 dece”, koji je osvojio drugo mesto u kategoriji “Škola formira ČOVEKA”, u okviru Gale Strukturnih fondova 2017. Zahvaljujući ovom projektu, počev od 2016. godine u rumunskoj zdravstvenoj oblasti pojavila se nova specijalizacija: pedijatrijska kardiologija, koja spašava živote mnogo dece. Kristijan Grasu, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, govorio nam je o načinu na koji državne institucije saradjuju sa evropskim radi primene projekata u oblasti zdravstva: “Učinjeni su znatni napori i uvek smo naišli na podršku Evropske komisije. Projekat 100 srca za 100 dece” je dokaz činjenice da uz evropsko finansiranje i u Rumuniji se mogu realizovati značajne stvari. A ovaj projekat nije jedini, neki dobijaju više finansijskih sredstava, drugi manje, ima projekata baziranih na volonterstvu, ali svi imaju isti cilj: spašavanje života i lečenje pacijenata. U ovom trenutku, za Rumuniju infrastruktura je prioritet i jedan od glavnih razloga zbog kojih nismo još zadovoljni nivoom kvaliteta zdravstvenih usluga. Imamo veliki problem sa infrastukturom, jer je u Rumuniji posle 1981. godine, kada je izgradjena poslednja javna bolnica, podignuta samo jedna zdravstvena ustanova u gradu Jaš, na severo-istoku zemlje. Sve ostale su podignute 70. godina.»
Lekar Vlad Miksić, novinar koji se bavi pitanjem zdravstva, govorio nam je o jednom paradoksu naše zemlje: “Jedan od razloga smrtnosti dece u Rumuniji su kongenitalne kardiološke malformacije. Ali ovde postoji paradoks: Rumunija je članica Evropske unije sa najvećom stopom smrtnosti dece, ali istovremeno, prema statističkim podacima, smanjenje stope smrtnosti dece od 1990. do danas je jedna od najuspešnijih aktivnosti rumunske medicine. Smanjenje stope smrtnosti dece je veoma znatno, i, iako smo negde na kraju rang liste, evolucija je dobra, situacija se poboljšala brže nego u drugim zemljama koje se suočavaju sa istim problemom.”
O primeni projekta “100 srca za 100 dece” govorio nam je univerzitetski profesor lekar Grigore Tinika, menadžer Instituta za karidovaskularne bolesti u gradu Jaš, koji je pridruživanje ovom evropskom projektu uslovio odredjenim brojem operacija: “U Rumuniji radja se izmedju 1500 i 2000 dece sa kongenitalnim malformacijama. U slučaju 800-900 dece potrebna je operacija u prvoj godini života, a sada se operiše oko 250-300 dece godišnje. Ima puno neoperisano dece iz prethodnih godina, otprilike 1000 slučajeva kongenitalnih malformacija. U Rumuniji postoji nekoliko centara u kojima su deca operisana, ali pedijatrijska kardiovaskularna hirurgija je mnogo teža, jer je malo dete drugi svemir. ”
Ako ministarstvo primenjuje politike, ima pristup evropskim fondovima i pokušava da promeni mentalitet, projekte primenjuju lekari, medicinske sestre, fizio i kinetoterapeuti, kojima se ponekad pridružuju i predstavnici gradjanskog društva. Primer u tom smislu je Asocijacija Dečije srce, koja podržava decu sa zdravstvenim problemima, pretežno srcanim, rekao nam je predsednik asocijacije Aleksandru Popa: “Hteli smo da podržimo kardiohirugiju, jer 2006. kada smo pokrenuli aktivnost ona je bila glavni uzrok smrtnosti dece. Situacija se umedjuvremenu promenila, ali ne potpuno, jer i dalje puno dece umire zbog srčanih bolesti, s obzirom da nisu na vreme dobila dijagnozu i nije se na vreme intervenisalo. Mi smo uložili napore za razvoj ovih centara i posredstvom naše asocijacije je više od 4 miliona evra stiglo u infrastrukturu javnog zdravstvenog sistema, usled sponsorstava i individualnih donacija.”
Projekat 100 srca za 100 dece” je uspešan, jer zahvaljujući njemu sada su operisane i bebe stare dve nedelje i, na taj način, spašeni su životi.
