Mladi i njihova potencijalna migracija
Izmedju 2007. i 2017. godine, u deceniji posle pristupanja Rumunije Evropskoj uniji, iz naše zemlje otišlo je 3,4 miliona osoba, to jest otprilike 17 odsto stanovnika. Ovi zvanični podaci plasiraju Rumuniju na drugo mesto na rang listi ritma porasta dijaspore posle Sirije koja je pogodjena gradjanskim ratom. Ova je sadašnja situacija, ali ni budućnost ne izgleda drrugačije. Drugo istraživanje potvrdjuje ono o čemu na informalnom nivou, u privatnim razgovorima, ljudi raspravljaju već dugo, a to je namera mladih da migriraju. Medjunarodna studija Youth Mobility preradila je podatke sondaže u kojoj je učestvovalo 30.000 mladih iz devet zemalja Evropske unije, a to su Nemačka, Švedska, Velika Britanija, Irska, Slovačka, Letonija, Italija, Španija i Rumunija. U sondaži koja je realizovana krajem 2015. i početkom godine učestvovalo je 2000 mladih rumuna. Zaključak važi i dan danas, a to je da skoro polovina mladih rumuna starosti od 16 do 35 godina bi želelo da napuste zemlju. Profesor Sociološkog fakulteta u Bukureštu, koji je doprineo u realizaciji sondaže, zaključio je sledeće : «Nije reč o tome da mladi žele da emigriraju, već o tome da imaju i planove za odlazak. Rekao bih da želeti otići je jedno, ali mi smo ih pitali i o detaljima i u trenutku učešća u sondaži 47% odsto mladih rumuna starosti od 16 do 35 godina imalo je veoma dobro strukturisane namere, čak planove da napuste zemlju u narednih 5 godina.
Christine Leșcu, 06.03.2019, 12:45
Izmedju 2007. i 2017. godine, u deceniji posle pristupanja Rumunije Evropskoj uniji, iz naše zemlje otišlo je 3,4 miliona osoba, to jest otprilike 17 odsto stanovnika. Ovi zvanični podaci plasiraju Rumuniju na drugo mesto na rang listi ritma porasta dijaspore posle Sirije koja je pogodjena gradjanskim ratom. Ova je sadašnja situacija, ali ni budućnost ne izgleda drrugačije. Drugo istraživanje potvrdjuje ono o čemu na informalnom nivou, u privatnim razgovorima, ljudi raspravljaju već dugo, a to je namera mladih da migriraju. Medjunarodna studija Youth Mobility preradila je podatke sondaže u kojoj je učestvovalo 30.000 mladih iz devet zemalja Evropske unije, a to su Nemačka, Švedska, Velika Britanija, Irska, Slovačka, Letonija, Italija, Španija i Rumunija. U sondaži koja je realizovana krajem 2015. i početkom godine učestvovalo je 2000 mladih rumuna. Zaključak važi i dan danas, a to je da skoro polovina mladih rumuna starosti od 16 do 35 godina bi želelo da napuste zemlju. Profesor Sociološkog fakulteta u Bukureštu, koji je doprineo u realizaciji sondaže, zaključio je sledeće : «Nije reč o tome da mladi žele da emigriraju, već o tome da imaju i planove za odlazak. Rekao bih da želeti otići je jedno, ali mi smo ih pitali i o detaljima i u trenutku učešća u sondaži 47% odsto mladih rumuna starosti od 16 do 35 godina imalo je veoma dobro strukturisane namere, čak planove da napuste zemlju u narednih 5 godina.
Dovde ništa iznenadjujuće za rumunsko javno mnjenje, ali iznenadjenja se pojavljuju kada se Rumunija poredjuje sa drugim zemljma. Primera radi, razlozi emigracije Rumuna su slični razlozima Italijana. Pred mikrofonom je profesor Dumitru Sandu: Spisak razloga je dugačak, ali skoro uvek na prvim se mestima nalaze plate, radna mesta i blagostanje. Zajednička tačka Rumunije i Italije je korupcija, loše funkcionisanje administracije. No, u trenutku kada se zna da razlozi emigracije su ekonomske prirode, svi misle da povećanje plata je veliki korak ka obustavljanju odlazaka. Ali nije tako. Podaci pokazuju da je naglašena razlika izmedju plata u privatnom i javnom sektoru, a lekari u privatnom sistemu žele da imaju velike plate kao oni u državnim zdravstvenim ustanovama. Ako ne mogu u Rumuniji, inostranstvo je na dohvat ruke. I još nesto: veoma važni, posebno za mlade ljude, su kvalitet radne sredine i profesionalnog života, a to ne samo u oblasti zdravstva. Mladi žele i bolje uslove rada, a pretežno mogućnost unapredjenja po rezultatima aktivnosti kao u drugim evropskim zemljama.
Profesor Dumitru Sandu je sa 2000 mladih rumuna koji su učestvovali u studiji Youth Mobility razgovarao i o pitanju povratka u domovinu: U okviru sondaže pitao sam mlade sa kojima sam razgovarao zašto su otišli, gde su bili i zašto su se vratili, kad su prvi put otišli iz domovine i koliko puta su emigrirali. No, u trenutku u kojem uporedjujemo životna iskustva zbog kojih ljudi emigriraju iz pomenutih devet zemalja, možemo videti da u Rumuniji važno je kad je jedna osoba i ranije otišla u inostranstvo. Na nameru Rumuna da odu znatno utiče ono što je prethodno uradio. Migracija je cirkulatorna.
Cirkulatorna migracija, koja u stručnim studijama je nazvana evromigracijom, pretpostavlja odlazak radi boljeg radnog mesta, povratak u domovinu za dotičan period te vraćanje na rad u inostranstvu. Ova migracija je moguća, medjutim, samo na osnovi veoma ozbiljnih radnih ugovora koji predvidjaju mogućnost povratka u domovinu. Evo zaključaka profesora Dumitrua Sandua: Kako proizilazi iz drugih studija, velika razlika izmedju običnog Rumuna i običnog Poljaka, na primer, je da ovaj poslednji emigrira na ugovornim ili institucionalnim bazama, koje su mnogo povoljnije za cirkulatornu migraciju. Rumuni, medjutim, odlaze na rad u inostranstvu posredstvom porodičnih veza. Migranti sa severa Evrope, Švedjani ili Nemci, na primer, vraćaju se u domovinu kad su postigli cilj zbog kojeg su otišli. Rumun se vraća u domovinu zbog obaveza prema deci, porodici, rodbini, kada je bolestan ili kad je reč o razvodu. Ovaj povratak iz obaveze je kod drugih naroda redja pojava.
Institucionalizacija cirkulatorne migracije ili bar privremeni povratak mladih u domovinu proizilazi iz iste studije kojoj je doprineo i profesor Dumitru Sandu: Oni odlaze sa namerom da se vrate u dotičnim uslovima i žive u nekoj vrsti stalnog poredjenja izmedju zapadne zemlje u kojoj žive i domovine. Obični ljudi vode računa ne samo o objektivnim pokazateljima, već i o subjektivnim, kao što su odnosi od poverenja sa Parlamentom, Vladom i drugim javnim ili privatnim institucijama. Značajna činjenica je da mladi Rumuni iz domovine ili inostranstva izražavaju naglašeno nepoverenje prema javnim institucijama, posebno prema javnoj administraciji u Rumuniji.
Prema tome, odluka o povratku u Rumuniju zavisi od evolucije situacije u domovini i promene činjeničnog stanja. (prevod T. Cristez)
