Obrazovanje u Rumuniji, od statistika do primera dobre prakse

Više od jedne trećine rumunske dece živi ispod praga siromaštva i postoje velike razlike izmedju urbanske i ruralne sredine kada je reč o osnovnim pravima deteta, kao što su zdravlje, obrazovanje i životni uslovi- pokazuje Izveštaj organizacije “Spasite decu”, o situaciji u Rumuniji u 2019. godini, sprovodjen zajedno sa Institucijom Ombudsmana. Djordje Roman, direktor programa organizacije “Spasite decu” je za našu radio stanicu precizirao: “Podaci Izveštaja pokazuju da smo suočeni sa hitnom situacijom u oblasti poštovanja prava dece. Jednostavno moramo voditi računa o podacima koji govore o konstantnom siromaštvu, o hroničnom podfinansiranju sistema socijalne zaštite i obrazovnog sistema, ali i o ravnodušnosti prema investicijama u zdravlje dece. Ne treba zanemariti činjenicu da se u Rumuniji investira dva puta manje u skoro sve oblasti, u odnosu na evropski prosek, i postoje podaci koji pokazuju da je Rumunija u situaciji nekih država iz Azije, Afrike ili Južne Amerike, i ne preterujem kad to tvrdim. Primera radi, u Rumuniji svake godine rano napušta osnovnu i srednju školu skoro 30.000 dece, a u jednoj generaciji učenika gubimo skoro 350.000 dece, koji neće se više vratiti u školske klupe. Ove brojke su veoma zabrinjavajuće.”

România Internațional, 11.12.2019, 13:06

Više od jedne trećine rumunske dece živi ispod praga siromaštva i postoje velike razlike izmedju urbanske i ruralne sredine kada je reč o osnovnim pravima deteta, kao što su zdravlje, obrazovanje i životni uslovi- pokazuje Izveštaj organizacije “Spasite decu”, o situaciji u Rumuniji u 2019. godini, sprovodjen zajedno sa Institucijom Ombudsmana. Djordje Roman, direktor programa organizacije “Spasite decu” je za našu radio stanicu precizirao: “Podaci Izveštaja pokazuju da smo suočeni sa hitnom situacijom u oblasti poštovanja prava dece. Jednostavno moramo voditi računa o podacima koji govore o konstantnom siromaštvu, o hroničnom podfinansiranju sistema socijalne zaštite i obrazovnog sistema, ali i o ravnodušnosti prema investicijama u zdravlje dece. Ne treba zanemariti činjenicu da se u Rumuniji investira dva puta manje u skoro sve oblasti, u odnosu na evropski prosek, i postoje podaci koji pokazuju da je Rumunija u situaciji nekih država iz Azije, Afrike ili Južne Amerike, i ne preterujem kad to tvrdim. Primera radi, u Rumuniji svake godine rano napušta osnovnu i srednju školu skoro 30.000 dece, a u jednoj generaciji učenika gubimo skoro 350.000 dece, koji neće se više vratiti u školske klupe. Ove brojke su veoma zabrinjavajuće.”

Stopa smrtnosti dece, po kojoj Rumunija se nalazi na prvom mestu u Evropskoj Uniji, je dva puta veća od proseka Unije za stanovništvo uzrasta od 0 do 19 godina. Mnogi od njih su bebe mladje od jedne godine, koje, u skladu sa Izveštajem, umiru zbog nedostatka vaspitanja majki koje su veoma mlade. Kritična situacija je i u oblasti dečije smrtnosti, iako organizacija “Spasite decu” primenjuje već četiri godine najširiji nacionalni program opremanja porodilišta medicinskim uredjajima. Djordje Roman, direktor programa pomenute organizacije ističe: “Imamo stopu smrtnosti od 6,5 na hiljadu novorodjenčadi, na nacionalnom nivou, ali postoje okruzi u kojima je zabeleženo skoro 16 smrtnih slučajeva na hiljadu novorodjenčadi. Tako nešto se dešava u zemljama sa drugih kontinenata, a ne u Evropi. Što se tiče socijalne zaštite, tršskovi predstavljaju 14 odsto, kada je evropski prosek od 28 odsto. Samo za socijalne usluge mi trošimo otprilike 0,6% BDP-a, u odnosu na prosek Evropske unije od 2,7 odsto. Dakle, za porodice sa socijalnim problemima, u kojima postoje mnogo dece, mi trošimo 4,5 puta manje. A ni ne poznajemo sve slučajeve siromaštva u seosekoj sredini, jer nemamo socijalne radnike u jednoj trećini naselja.”

Izveštaj organizacije “Spasite Decu” pokazuje još da više od 150.000 dece u Rumuniji ide gladno na spavanje, a reč je pretežno o deci koja žive u seoskoj sredini. Najizloženija su deca sa braćom ili sestrama, precizira Djordje Roman, direktor programa organizacije: “Jedno dete od petoro živi u ovom trenutku u Rumuniji u uslovima stroge materijalne deprivacije, što znači da njihove porodice ne mogu im obezbediti dovoljno hrane, stalno mesto u kojem da žive ili nemaju pare za grejanje. Zabrinjavajuće za nas su situacije mladih majki sa decom. U Rumuniji svake godine imamo 17.000 maloletnica, odnosno 34 majke uzrasta do 19 godina na hiljadu maloletnica. Postoje 8 afričkih zemalja (Ruanda, Kenja, Burundi, Djibuti, Botsvana, Magreb, Marok, Alžir, Libija) koje imaju ispod 34 maloletne majke, odnosno izmedju 15 i 30, na hiljadu maloletnica. Evropski prosek je negde oko 8-9, a mi i Bugari imamo 34.”

U Rumuniji, postoje, medjutim, i inicijative čiji je cilj da poboljšaju obrazovanje u školi. Primera radi, bukureštanka osnovna škola “Ferdinand” je inkluzivna školska ustanova, u kojoj se prema svim učenicima postupa na isti način, bez obzira na etničku pripadnost ili zdravstvene probleme. Slabo finansiranje obrazovnog sistema nije obeshrabilo direktorku pomenute škole, Violetu Daskalu, da primeni svoje projekte: “Mi smo pošli od situacije u kojoj je u 2009. godini stopa ranog napuštanja školovanja bila od 6,5%. Naša zajednica je veoma raznovrsna, odnosno 23 odsto učenika je romskog porekla, imamo dosta visok procenat siromašne dece, decu čiji su roditelji otišli u inostranstvo, sa roditeljima bez školovanja ili sa razvedenim roditeljima. Počeli smo kampanijom “Haj u školu” i učili da radimo drugačije sa decom, primenili smo evropske projekte radi smanjenja stope ranog napuštanja školovanja i uspostavili partnerstva sa mnogobrojnim nevladinim organizacijama ili visokoobrazovnim institucijama. U zadnje dve godine mnogo smo uložili u pripremu nastavnih kadrova i realizaciju prijatne atmosfere u školi. U ovim uslovima roditelji su bliski i odlučni partneri škole I nastavnih kadrova sa kojima primenimo razne projekte, najnoviji sa VIA University College iz Danske. S obzirom da imamo veliko i uredjeno dvorište i sportske terene naša škola je otvorena celu nedelju, a naši prostori pristupačni svoj deci. Tako smo uspeli da znatno smanjimo stopu ranog napuštanja škole.”

Umesto zaključka, dodaćemo jošda je direktorka bukureštanke Osnovne škole “Ferdinand” Violeta Daskalu transformisala ovu ustanovu sa učenicima koji potiču iz defavorizovanih sredina i sa visokom stopom napuštanja školovanja u obrazovni model te je za njene rezultate dobila nagradu “Hrabre žene” od strane ambasade SAD u Bukureštu.