Integracija migranata u rumunskom društvu (23.12.2020)

Jednakost na papiru“ zaključak je Indeksa politike integracije migranata MIPEKS za Rumuniju. Mipeks, koji je kreirala grupa za migracionu politiku sa sedištem u Briselu, nevladina organizacija think tank“, analizira stadijum sprovođenja politika socijalno-ekonomske integracije za strance u 52 zemlje. U svojih 15 godina postojanja, ova studija je postala jedan od najvažnijih alata međunarodne uporedne analize na polju migracije, koju koriste mnoge javne institucije, uključujući Evropsku komisiju, jednu od glavnih donatora. Rumunija učestvuje u MIPEKS-u od 2009. godine, a u izveštaju koji analizira podatke iz 2019. naša zemlja je dobila ukupnu ocenu od 49 bodova od 100 mogućih, što bi moglo biti ravnopravno jednakosti na papiru“. Šta ovo znači i kako se Rumunija tokom godina razvijala u MIPEKS-u, saznajemo od sociologa Ovidijua Vojkua, predstavnika Centra za javne inovacije, partnera Grupe za migracionu politiku za primenu Indeksa o politici integracije migranata : Veoma je zanimljivo videti da nema značajne promene između rezultata koje je Rumunija dobila tokom vremena. U stvari, nemamo napretka, ali nemamo ni nazadovanje, mada mislim da bismo trebali biti pesimistički i zaključiti da moramo još mnogo toga da poboljšamo na polju integracije migranata. U slučaju Rumunije, MIPEKS nam pokazuje situaciju koju smo nazvali jednakost na papiru“: imamo zakonodavni okvir koji utvrdjuje prava imigranata i onih koji primaju međunarodnu zaštitu, ali nemamo koherentne politike da ih sprovodimo u delo. Rumunija je na skali od 0 do 100 na pola puta, sa 49 bodova. Ona se uklapa u pravni okvir za uspostavljanje prava – sa 76 poena od 100 – i izgleda vrlo loše kada je reč o mogućnostima migranata“: 31 od 100 bodova. “

Christine Leșcu, 23.12.2020, 11:53

Jednakost na papiru“ zaključak je Indeksa politike integracije migranata MIPEKS za Rumuniju. Mipeks, koji je kreirala grupa za migracionu politiku sa sedištem u Briselu, nevladina organizacija think tank“, analizira stadijum sprovođenja politika socijalno-ekonomske integracije za strance u 52 zemlje. U svojih 15 godina postojanja, ova studija je postala jedan od najvažnijih alata međunarodne uporedne analize na polju migracije, koju koriste mnoge javne institucije, uključujući Evropsku komisiju, jednu od glavnih donatora. Rumunija učestvuje u MIPEKS-u od 2009. godine, a u izveštaju koji analizira podatke iz 2019. naša zemlja je dobila ukupnu ocenu od 49 bodova od 100 mogućih, što bi moglo biti ravnopravno jednakosti na papiru“. Šta ovo znači i kako se Rumunija tokom godina razvijala u MIPEKS-u, saznajemo od sociologa Ovidijua Vojkua, predstavnika Centra za javne inovacije, partnera Grupe za migracionu politiku za primenu Indeksa o politici integracije migranata : Veoma je zanimljivo videti da nema značajne promene između rezultata koje je Rumunija dobila tokom vremena. U stvari, nemamo napretka, ali nemamo ni nazadovanje, mada mislim da bismo trebali biti pesimistički i zaključiti da moramo još mnogo toga da poboljšamo na polju integracije migranata. U slučaju Rumunije, MIPEKS nam pokazuje situaciju koju smo nazvali jednakost na papiru“: imamo zakonodavni okvir koji utvrdjuje prava imigranata i onih koji primaju međunarodnu zaštitu, ali nemamo koherentne politike da ih sprovodimo u delo. Rumunija je na skali od 0 do 100 na pola puta, sa 49 bodova. Ona se uklapa u pravni okvir za uspostavljanje prava – sa 76 poena od 100 – i izgleda vrlo loše kada je reč o mogućnostima migranata“: 31 od 100 bodova. “

Primenu dobrih zakona sprečavaju loša administracija i institucije sa nadležnostima na terenu ili kolektivni mentalitet koji stoji iza njih. Ovidiju Vojku objašnjava : Imamo dve vrste problema: jedan je vezan za primenu zakona. Drugi problem je način na koji se u određenim situacijama ono što je utvrđeno zakonom sprovodi na delo. Dobar primer je program integracije za ljude koji primaju međunarodnu zaštitu, odnosno izbeglice ili azilante koji su međunarodno priznati kao osobe koje dolaze iz zona sukoba. U Rumuniji, nakon prijema, treba im pružiti podršku da se integrišu, u periodu od jedne do dve godine, posredstvom programa za učenje lokalnog jezika i običaja i da nauče kako da pronađu posao i smeštaj. Ali u Rumuniji i zaštita granica od ilegalnih migranata i integracija legalnih migranata spadaju u nadležnost policije putem Generalnog inspektorata za imigraciju. I ovaj se fokusira na borbu protiv ilegalne imigracije i ne uspeva da sprovede ovaj program.

Objašnjenje koje za ovu situaciju nude stručnjaci je nedostatak koordinacije između nekoliko javnih institucija ili ministarstava, koja bi trebalo da preuzmu zadatak prilagođavanja imigranata rumunskom društvu i ekonomiji. Ocene koje je za određene pokazatelje postigla Rumunija u MIPEKS-u pokazuju ove administrativne praznine. Na primer, u pogledu obrazovanja, Rumunija je dobila 41 bod od 100, što znači da za migrante-studente situacija je samo delimično povoljna. Pored toga, azilanti i korisnici međunarodne zaštite imaju, u teoriji, pristup zdravstvenom sistemu, ali odsustvo dokumenata može stvoriti neke probleme u praksi, pa Rumunija ima ocenu 46 od 100 bodova u ovom pogledu. Najniži rezultat je postignut u pogledu političkog učešća: 5 bodova od 100. Stoga postoje velike prepreke za integraciju imigranata u pogledu političkog učešća. Najbolji rezultat postignut je u oblasti ponovnog spojenja porodica, 67 od 100 bodova, jer su zakoni vrlo jasni i koherentno primenjivani. Zbog toga izbeglice i azilanti koji su stekli pravo stalnog boravka u Rumuniji uspevaju da se ovde ponovo okupe sa porodicama. Stvari nisu iste kada je reč o pravu na rad. Ovidiju Vojku precizira: Kada govorimo o pristupu tržištu rada, ocena je od 46 bodova i govorimo o dve kategorije. Korisnici međunarodne zaštite dobijaju, teoretski, ista prava kao i rumunski državljani. Njihov problem je što ponekad dođu bez dokumenata, a mi još uvek nemamo okvir za prepoznavanje kompetentnosti da bismo mogli maksimalno iskoristiti njihove sposobnosti. Migranti stižu bez diploma ili uverenja o studijama i mogu se zaposliti samo kao nekvalifikovani radnici. Postoji još jedna kategorija, ona ekonomskih migranata koji ovde dolaze da rade ili studiraju. U ovom slučaju ne postoji državni organ koji nadgleda poštovanje njihovih prava od strane poslodavaca. Rizik je da će ih poslodavci ponekad iskoristiti. “

Da bi prevazišla fazu jednakosti na papiru“ u pogledu integracije migranata, Rumunija treba da poboljša sekundarno zakonodavstvo i promeni mentalitet kada je reč o međuinstitucionalnoj saradnji i sprovođenju zakona.