Migracija rumunskih lekara

Rumunska dijaspora je peta po veličini u svetu i šesta u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), a vidljiv demografski pad u našoj zemlji posledica je migracije, zaključci su izvještaja pomenute organizacije. Većina rumunskih emigranata je niskokvalifikovana, a mnogi od onih sa visokim obrazovanjem su prekvalifikovani. Skoro polovina Rumuna sa visokim obrazovanjem koji su emigrirali u zemlje OECD-a ima niskokvalifikovane poslove. Muškarci obično rade u građevinarstvu, a žene kao negovateljice ili kucen pomocnice. Međutim, lekari u dijaspori predstavljaju veliku i dobro definisanu zajednicu. Nedostatak lekara u rumunskim bolnicama osećamo na svojoj koži. Zašto naši lekari odlaze? Šta možemo učiniti da ih zaustavimo? Kako izgleda model odnosa izmedju lekara i pacijenta kod nas i u svetu? Sociolog Vladimir Jonaš odgovara: Može se reći da se migracija većine lekara dogodila pre smanjenja plata za koje svi znamo da se dogodilo pre samo nekoliko godina. Nažalost, to je glavni problem sa kojim se rumunski zdravstveni sistem suočava. I danas možemo govoriti o migraciji lekara. Ovde se ne radi samo o nivou plata, već i o uslovima u bolnicama, nedostacima u bolnicama u Rumuniji, nedovoljnom finansiranju zdravstvenog sistema u našoj zemji. Možemo govoriti o poštovanju koje lekari u Rumuniji uživaju, o načinu na koji se gradi odnos između pacijenta i lekara u zapadnim zemljama i kakav je u Rumuniji. Nažalost, u Rumuniji se odnos između pacijenta i lekara zasniva samo na potrebama, dok se odnos između pacijenta i lekara u zapadnim zemljama zasniva na poštovanju i poverenju pacijenata. Rumuni nemaju tu naviku da imaju potpuno poverenje u lekara, već smatraju da je lekar osoba kojoj idu kada imaju akutnu, neposrednu potrebu. To se jasno vidi u rezultatima kampanje vakcinacije protiv kovida-19 u Rumuniji .

Luiza Moldovan, 29.09.2021, 11:49

Rumunska dijaspora je peta po veličini u svetu i šesta u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), a vidljiv demografski pad u našoj zemlji posledica je migracije, zaključci su izvještaja pomenute organizacije. Većina rumunskih emigranata je niskokvalifikovana, a mnogi od onih sa visokim obrazovanjem su prekvalifikovani. Skoro polovina Rumuna sa visokim obrazovanjem koji su emigrirali u zemlje OECD-a ima niskokvalifikovane poslove. Muškarci obično rade u građevinarstvu, a žene kao negovateljice ili kucen pomocnice. Međutim, lekari u dijaspori predstavljaju veliku i dobro definisanu zajednicu. Nedostatak lekara u rumunskim bolnicama osećamo na svojoj koži. Zašto naši lekari odlaze? Šta možemo učiniti da ih zaustavimo? Kako izgleda model odnosa izmedju lekara i pacijenta kod nas i u svetu? Sociolog Vladimir Jonaš odgovara: Može se reći da se migracija većine lekara dogodila pre smanjenja plata za koje svi znamo da se dogodilo pre samo nekoliko godina. Nažalost, to je glavni problem sa kojim se rumunski zdravstveni sistem suočava. I danas možemo govoriti o migraciji lekara. Ovde se ne radi samo o nivou plata, već i o uslovima u bolnicama, nedostacima u bolnicama u Rumuniji, nedovoljnom finansiranju zdravstvenog sistema u našoj zemji. Možemo govoriti o poštovanju koje lekari u Rumuniji uživaju, o načinu na koji se gradi odnos između pacijenta i lekara u zapadnim zemljama i kakav je u Rumuniji. Nažalost, u Rumuniji se odnos između pacijenta i lekara zasniva samo na potrebama, dok se odnos između pacijenta i lekara u zapadnim zemljama zasniva na poštovanju i poverenju pacijenata. Rumuni nemaju tu naviku da imaju potpuno poverenje u lekara, već smatraju da je lekar osoba kojoj idu kada imaju akutnu, neposrednu potrebu. To se jasno vidi u rezultatima kampanje vakcinacije protiv kovida-19 u Rumuniji .

Dokument o kojem govorimo kaže da je 25% stanovnika u Rumuniji (većina mladih ljudi) izrazilo želju da se stalno nastani u inostranstvu. To je jedan od najvećih procenata u regionu. Skoro polovina ljudi u starosnoj grupi od 15 do 24 godine izjavilo je da ima nameru da emigrira. Posledice po radnu snagu su ogromne. Mladi, kaže sociolog Vladimir Jonaš, odlaze ne samo zbog više novca, već i zbog drugog načina života: “U slučaju mladih ljudi možemo govoriti o načinu života. Ne treba misliti da je većina onih koji su otišli ​​ostala u inostranstvu zbog mnogo većih prihoda. Mnogo puta, za one koji nemaju baš dobro stručno obrazovanje, nivo plata nije veliki u poređenju sa onim što bi mogli da dobiju u Rumuniji. Reč je o životnom standardu, načinu života, uslugama od kojih imaju koristi kada komuniciraju sa državnim institucijama, o zdravstvenom sistemu, obrazovanju od kojih njihova deca mogu imati koristi. Govorimo o nizu činilaca koji dovode do ove želje Rumuna da napuste zemlju i nastane se u inostranstvu. Očigledno, kao i u slučaju lekara, veliki je problem za radnu snagu, činjenica da je veoma značajan procenat onih koji odlaze među onima sa visokim obrazovanjem, ali to ne bi trebalo biti iznenađenje, jer zahvaljujući načinu života koji imaju u inostranstvu oni žele da zauvek ostanu tamo, posebno za sebe, ali I da bi deci obezbedili sigurniju budućnost.

Poslednjih godina natalitet se vidno smanjio, ali sociolog Vladimir Jonaš kaže da su se 2021. godine stvari neočekivano popravile: Problem porođaja je hitan za Rumuniju. Dugi niz godina natalitet je bio u opadanju, ali 2021 je godina u kojoj je natalitet zabeležio blagi porast, što je pretežno posledica pandemije. Teško je reći da li se trend može preokrenuti. Država mora preduzeti veoma odlučne mere u tom pogledu. Od zemalja poput Mađarske ili Francuske možemo kopirati mere koje povećavaju natalitet. Trebalo bi da rumunska politička klasa shvati prioritete zemlje, shvati da je demografska situacija izuzetno zabrinjavajuća i da promoviše javne politike za podsticanje rađanja. Rumunija nije siromašna zemlja, ona je bogata, ima resurse za stvaranje takvih programa. Ali, pre svega, potrebna nam je politička volja.

Rumuniji su potrebne nam dobro ciljane i efikasne javne politike. Ali u zemlji u kojoj je procenat onih koji primaju penzije veći od onih koji rade, budućnost uopšte ne izgleda dobro. Sociolog Vladimir Jonaš objašnjava: Nažalost, teško je verovati da možemo ispraviti ovaj trend. Negde oko 20% osoba starijih od 18 godina želi da napusti Rumuniju, a oko 50% studenata želi da studira u drugoj zemlji da bi po završetku studija imalo više šansi za razvoj i bolje plaćene poslove. Ne znam da li su oni u državnim institucijama razmišljali o bilo kakvom rešenju ovog problema, ali svi moramo shvatiti da će takav trend dovesti do kolapsa mnogih sistema, pre svega penzijskog sistema. Mislim da država više neće moći da isplaćuje penzije ljudima, ako će 30% ljudi raditi i 70% primati penziju. Istovremeno, zdravstveni sistem će biti nedovoljno finansiran, srušiće se i imaćemo veliki problem. Ovo bi trebalo da bude glavna tema rasprave na nivou rumunskog društva, kako bi se identifikovala rešenja za zaustavljanje ovog egzodusa, da ne bismo imali dvostruko više penzionera od profesionalno aktivnih ljudi“, zaključio je sociolog Vladimir Jonaš.