Šta je čovečanstvo naučilo iz rata u Ukrajini

Danas je reč o dobroti, saosećanju i empatiji, u kontekstu rata u Ukrajini, čija jedina dobra strana je ta što je izazvao kolektivnu izuzetnu emociji. Impresivni napori koji su svojom voljom uložili Rumuni i ostatak Evrope izneli su na svetlost dana fundamentalni kapacitet ljudi da se poistovete s drugim, da hitno reaguju kako bi ga izbavili iz ćorsokaka. Ova vrlina je specifična za čoveka i pokazuje neslućene empatične sposobnosti naše vrste, duboku i potpunu otvorenost prema našem bližnjem. Ako ovaj rat ima dobru stanu, onda je upravo ovo otkriće da je dobrota postojala i postoji u čoveku, da je empatija stvarna i potpuna. Možda bi sada, više nego ikada, trebalo više da razmišljamo o ovim osobinama koje nas čine drugačijim od drugih sisara.

Luiza Moldovan, 13.04.2022, 14:17

Danas je reč o dobroti, saosećanju i empatiji, u kontekstu rata u Ukrajini, čija jedina dobra strana je ta što je izazvao kolektivnu izuzetnu emociji. Impresivni napori koji su svojom voljom uložili Rumuni i ostatak Evrope izneli su na svetlost dana fundamentalni kapacitet ljudi da se poistovete s drugim, da hitno reaguju kako bi ga izbavili iz ćorsokaka. Ova vrlina je specifična za čoveka i pokazuje neslućene empatične sposobnosti naše vrste, duboku i potpunu otvorenost prema našem bližnjem. Ako ovaj rat ima dobru stanu, onda je upravo ovo otkriće da je dobrota postojala i postoji u čoveku, da je empatija stvarna i potpuna. Možda bi sada, više nego ikada, trebalo više da razmišljamo o ovim osobinama koje nas čine drugačijim od drugih sisara.

Razgovarali smo sa Elenom Marijom Dumitresku, psihoterapeutom specijalizovanom za kognitivno-bihejvioralnu terapiju, o ogromnoj empatiji celog sveta prema ukrajinskoj drami. Prvo smo je pitali kako da psihološki objasnimo našu dobrotu: Svako od nas je deo celine koju nazivamo životom, univerzumom, fundamentalnom energijom, kreacijom ili božanstvom. Dobrotu bih povezala sa saosećanjem, sa činjenicom da mi je stalo i da sam spremna da pomognem svojim bližnjima. Štaviše, ova potreba ima uticaj i na ličnom i na kolektivnom nivou, i imamo primere i u prirodi. Vatreni mrav živi u blatnjacima duž korita, a kad voda naraste, svestan je da sam nema šanse da preživi. Tada se svi mravi uhvate jedni za druge i formiraju ogroman splav. Oni ostaju zajedno, plutaju na površini sve dok se vode ne povuku, i tako spasavaju i mrava i svoju vrstu. I religija i Darvin, koji je doveo u pitanje božansku prirodu čoveka, pokazali su nam da je svaka vrsta opremljena za opstanak. Mi, pak, imamo šta da dam i drugima i sami sebi kako bi živeli, jer izgleda da prirodi nije važno da li će neka vrsta opstati ili ne, te vrsta mora da dokaže da je vredna preživljavanja“.

Prijateljstvo je najviši i najčistiji oblik ljudskog izraza. Rumuni su izazvali divljenje širom sveta fantastičnom otvorenošću prema Ukrajincima koji beže od rata. Da li je prijateljstvo spas za ljudsku vrstu? Elena Marija Dumitresku: Mi smo prijatelji sa ukrajinskim narodom, a prijateljstvo je najviši oblik komunikacije među ljudima, i energetski i psihički i duhovno. Pošto smo još uvek u Velikom Postu, imamo biblijski primer u kome Isus naziva i svoje apostole i žene mirosnice — prijateljima. On često govori o važnosti i isceliteljskoj moći prijateljstva, kako fizičkog tako i emocionalnog bola. S psihološke tačke gledišta, stvari su iste, jer su prijateljstva jedan od najvažnijih resursa za naše zdravlje. Želim da naglasim da empatija, ta ljudska sposobnost da razumemo drugog kao da smo na njegovom mestu, ne znači poznavanje te osobe ili tih osoba. Empatija, saosećanje i ljubaznost su trijada koja donosi dodatnu vrednost našim reakcijama svih vrsta. Potrebna nam je solidarnost jer, kao što sam rekao, solidarnost je ono što nas održava i kao pojedinca i kao vrstu. Za ovo je potrebno da prevaziđemo samodovljnost, površnost i lenjost, za koje lično mislim da su naši najveći neprijatelji, i da shvatimo da svako može da radi na onome što drži do nas“.

Postoje li granice empatije ili ne? Psiholog Elena Marija Dumitresku objašnjava granice empatije i njene opasnosti, te poziva na pravu meru: Život se bavi energetskom i duhovnom ravnotežom svakog od nas i sistema čiji smo deo. Empatija je položaj ravnoteže u sferi odnosa. Često se dešava da je naša potreba da pomognemo veća od potrebe onog koji traži pomoć. Time naša pomoć je onakva kako je mi zamišljamo, iz različitih razloga: da bismo prevazišli neke aspekte našeg života, da bismo ublažili osećaj krivice, iz želje perfekcionizma, zbog imidža, standarda ili drugih brojnih aspekata. Često, kada prevaziđemo granicu emaptije, identifikujemo se sa situacijom osobe u nevolji i preuzimamo na sebe ulogu spasioca, nudeći i naglašavajući drugoj osobi ulogu žrtve više nego što to situacija zahteva. Tada više pažnje posvećujemo sopstvenim potrebama nego stvarnim potrebama drugog. Ovo podrazumeva nepotrebnu potrošnju resursa na biološkom, fiziološkom i energetskom nivou i, u većini slučajeva, šteti odnosima među ljudima, jer više ne predstavlja stvarni kontekst. Sve što prevazilazi položaj ravnoteže i ide u ekstremnost nije korisno. Jer sve što je previše se presipa, a sve što je premalo nije dovoljno“.