Funkcionalnosti i nefunkcionalnosti u rumunskoj školi

Univerzitetski profesor, Dragoš Ilijesku, inicijator platforme i stručnjak za psihopedagogiju, objašnjava način na koji su bili ocenjeni učenici koji su prisustvovali online testiranju.“ Dodeljuju se poeni između 0-100, gde 0 predstavlja minimalni broj bodova i 100 maksimalni broj bodova. Onda smo podelili nivoe funkcionalnosti: negde između 0 i 20 je nivo masovne disfunkcionalnosti, zatim nivo minimalne funkcionalnosti, a zatim prihvatljiv nivo funkcionalnosti. Od tog veoma velikog uzorka izabrali smo nešto manji uzorak koji ima izgled reprezentativnosti, odnosno 31. 590 primenjenih testova. (…) Ukupan rezultat koji smo dobili na ovom uzorku je 26,9 poena. Od 0 do 100 poena, ovo znači vrlo malo preko granice totalne nefunkcionalnosti.

Christine Leșcu, 01.06.2022, 18:30

U Rumuniji se o funkcinalnoj nepismenosti počelo pričati češće tek pre samo nekoliko godina. U početku, se na postojanje ovog globalnog fenomena i u našoj zemlji gledalo sa skepticizmom, iako su međunarodni testovi PISA, PILS ili TIMSS pokazali da između 40-42% petnaestogodišnjaka zna da čita, ali da ima poteškoća da razume poruku pročitanog teksta, a takođe da ima značajne praznine u sticanju naučnih saznanja. Postepeno, ipak, javno mnjenje i vladine institucije postale su svesne funkcionalne nepismenosti. Štaviše, danas posle dve godine online nastave zaostajanje u obrazovanju je neosporno pogoršano, a postojeći problem ne može više biti zanemaren. Ovaj problem je potvrđujen i u nedavnoj studiji koja je sprovedena na digitalnoj platformi za privatno testiranje Brio, koja je prihvaćena od strane Ministarstva prosvete za naknadnu i obnovu sistema vrednovanja u državnim školama. Studija, pod nazivom Izveštaj o nivou pismenosti, potvrđuje procenat od preko 40% učenika koji imaju problema u asimilaciji znanja i veština koje se uče u školi. Njihova provera realizovana je online, učešćem na preko 40.000 besplatnih testova koje je stavilo na raspolaganje Brio.

Univerzitetski profesor, Dragoš Ilijesku, inicijator platforme i stručnjak za psihopedagogiju, objašnjava način na koji su bili ocenjeni učenici koji su prisustvovali online testiranju.“ Dodeljuju se poeni između 0-100, gde 0 predstavlja minimalni broj bodova i 100 maksimalni broj bodova. Onda smo podelili nivoe funkcionalnosti: negde između 0 i 20 je nivo masovne disfunkcionalnosti, zatim nivo minimalne funkcionalnosti, a zatim prihvatljiv nivo funkcionalnosti. Od tog veoma velikog uzorka izabrali smo nešto manji uzorak koji ima izgled reprezentativnosti, odnosno 31. 590 primenjenih testova. (…) Ukupan rezultat koji smo dobili na ovom uzorku je 26,9 poena. Od 0 do 100 poena, ovo znači vrlo malo preko granice totalne nefunkcionalnosti.

To znači da su u proseku kognitivne sposobnosti učenika na granici između funkcionalnosti i nefunkcionalnosti. Kako se ovaj rezultat prevodi u procente školske populacije, saznajemo takođe od Dragoša Ilijeskua :,,Sada posmatramo samo procenat učenika koji se u našem istraživanju nalazi u zoni funkcionalne nepismenosti, taj procenat iznosi 42%. U intermedijalnoj zoni između funkcionalnosti i nefunkcionalnosti, procenat iznosi 47%. Samo 11% školske populacije su visoko funkcionalni. Ovo nas zabrinjava jer nam ukazuje na činjenicu da ne samo da imamo mnogo u najnižoj kategoriji, već imamo i vrlo malo u najvišoj kategoriji. Takođe, procenat školske populacije koja se nalazi u disfunkcionalnoj zoni nije radikalno različit od jednog do drugog uzrasta školske populacije: 37 % do 6 godina , 41% do 14 godina.

Još jedna činjenica koju potvrđuje Izveštaj o pismenosti jeste upravo postojeći jaz između devojčica i dečaka, ukazujući nam da su devojčice bolje pripremljene nego dečaci istog uzrasta. Međutim, korelacija između nivoa socio-ekonomskog razvoja regiona u kojem učenici žive i nivoa funkcionalne nepismenosti nije u potpunosti potvrđena. Drugim rečima, fenomen je rasprostranjen širom Rumunije ne samo u socijalno-ekonomskim defavorizovanim zonama. Dragoš Ilijesku: ,,Otkrio sam jednu stvar koju nisam očekivao. Naime, očekivao sam da će u regionima u kojima je socio-ekonomski status stanovništva na granici siromaštva imamo i veći nivo nepismenosti u korelaciji sa ekonomskom situacijom. Ali ne. Naši podaci to ne potvrđuju, što je interesantno. Upravo iz ovog razloga mislim da se suočavamo sa društvenim problemom. Drugi postojeći problem koji bih želeo da napomenem ovde jeste da je nerazumno da čekamo da samo ministarstvo reši ovaj problem. Rumunsko društvo je dugo ovako razmišljalo: ,,To nije moj problem, to je problem obrazovanja. Ko je zadužen za prosvetu, odnosno Ministarstvo prosvete, to da reši. Identičan je problem koji poznajemo iz stava koji rumunski roditelji imaju prema školi, koji se oslikava i u velikom broju sprovedenih anketa. Nerazumno je da kao roditelj očekuješ da sve probleme i nedostatke vašega deteta reši škola. Neće se nikada desiti tako nešto. Vreme je da građansko društvo učini jedan korak unapred.

Za ovu svrhu, je potrebna studija o uzrocima ove pojave, a kako saznajemo od Luminice Konstantin, stručnjaka u obrazovanju pri UNICEF Rumunija,UNICEF doprinosi ovome kroz pojam ,,siromaštvo u učenju: ,,Mnogo puta kada razmišljamo o pravu na obrazovanje, više razmišljamo o pristupnoj oblasti i često zaboravljamo na deo participacije a, posebno, na kvalitet obrazovanja. Sve ove tri komponente su međusobno zavisne i samo pristup obrazovanju bez adekvatnog učešća i bez kvaliteta obrazovanja nas praktično dovodi u ovu oblast rezultata koje smo videli u izveštaju. Želela bih da danas predstavim koncept o kome se već neko vreme govori u svetu, ali o kome se manje govori u Rumuniji, odnosno želim da govorim o siromaštvu u učenju.Za ovaj indikator je uzeta u obzir pismenost dece uzrasta od 10 godina. U Rumuniji ni u ovom pogledu ne stojimo baš najbolje. Dakle, 20% dece je u siromaštvu u učenju. Imamo 7% dece koji su uzrasta za osnovne škole a koja su van obrazovnog sistema, što znači da više ne idu u školu. Zašto je važno siromaštvo u učenju?

Često govorimo o siromaštvu i sve studije pokazuju da je u Rumuniji monetarno siromaštvo među decom veoma visoko. Ali siromaštvo u pogledu učenja održava ovaj ciklus zavisnosti generalnog siromaštva. U jednom nedavnom izveštaju kojeg su izdale sledeće tri organizacije Unicef, Unesco i Svetska Banka vide se nedostatci sa ekonomske tačke gledišta celokupnog života pojedinca kada je kod njega prisutno siromaštvo učenja. Praktično, ovakav retard održaće se tokom čitavog života pojedinca ali važnije od toga jeste upravo činjenica da će se biti prenošeno i budućim generacijama. Mnogo puta kažemo u velikom broju izveštaja da je obrazovanje najodrživiji put ka evoluciji, a obrazovanje jeste i najvažniji put da se prevaziđe siromaštvo. Jednom prevaziđeno siromaštvo učenja, prevaziđeno je i novčano siromaštvo.

Izveštaj o pismenosti bio je lansiran u saradnji sa Ministarstvom prosvete, što znači da se o problemu funkcionalne nepismenosti razmišlja i na nivou Vlade. A mere suzbijanja nepismenosti pojaviće se još od sledeće školske godine, za sada, kroz promene koje će se primenjivati u sistemu provere učenika. Ovo je samo prvi korak koji, se nadamo, da će ubrzo slediti i drugi u pogledu ostvarljivog oporavka u predvidljivoj budućnosti.