Mladi ljudi sa Daunovim sindromom razvijaju nove veštine 16.11.2022
U čajdžinici koja se nalazi u Starom centru prestonice, nekoliko mladih ljudi sa Daunovim sindromom pozivaju sugradjne da pređu njihov prag i opustite se u vedroj atmosferi. Oni su članovi Asocijacije DovnPlus Bukurešt i volontiraju kako bi razvili svoje veštine zahvaljujući projektu koji je sproveden zajedno sa Generalnom direkcijom za socijalnu pomoć Bukurešta, koja je obezbedila i prostor za čajanu. Od Djordjete Bukur, predstavnice udruženja DovnPlus Bukurešt saznajemo ciljeve ovog projekta, koji je za sada planiran u trajanju do godinu dana:
Christine Leșcu, 14.11.2022, 00:16
U čajdžinici koja se nalazi u Starom centru prestonice, nekoliko mladih ljudi sa Daunovim sindromom pozivaju sugradjne da pređu njihov prag i opustite se u vedroj atmosferi. Oni su članovi Asocijacije DovnPlus Bukurešt i volontiraju kako bi razvili svoje veštine zahvaljujući projektu koji je sproveden zajedno sa Generalnom direkcijom za socijalnu pomoć Bukurešta, koja je obezbedila i prostor za čajanu. Od Djordjete Bukur, predstavnice udruženja DovnPlus Bukurešt saznajemo ciljeve ovog projekta, koji je za sada planiran u trajanju do godinu dana:
,,To je partnerstvo u kojem želimo da vidimo da li naši mladi ljudi sa Daunovim sindromom mogu da se nose sa novim poslovima. Pored toga, realizovali smo i druge projekte kroz koje smo pokušali da shvatimo kakav posao bi mogli da rade i kako da ih uključimo na tržište rada. (…) Pokušavamo da rade dobrovoljno godinu dana, a videćemo šta će biti u maju. (…) Do tada ćemo sigurno znati ko od ovih mladih ljudi može da radi posao konobara.“
Volontiranje, a ne zapošljavanje, bila je jedina opcija, jer zakon ne dozvoljava da osobe sa Daunovim sindromom primaju i penziju, za svoje stanje i platu. Dakle, trenutno im je rad u čajdžinici prilika za učenje i druženje, objašnjava Djordjeta Bukur:
,,Oni rado prihvataju svaki izazov. Ideja o čajdžinici ih je zaista obradovala (…) Trudimo se da pokrijemo što je moguće širi spektar aktivnosti. Držimo ih podalje od onoga što bi moglo da se dogodi u slučaju da ostanu kod kuće. Želimo da ih sprečimo da dobiju na težini ili postanu žrtve depresije, na primer, jer im nije suđeno da budu sami. Tražili smo načine da ih izvučemo iz kuće, a tada smo shvatili da možemo razmišljati o pokretanju društvenog biznisa u budućnosti i o njihovom zapošljavanju. (…) Ovaj projekat im svakako pomaže i u zdravstvenom smislu, raduje ih što su deo grupe. U suštini, udruženje im se čini kao porodica i uživaju u svakom sastanku, bez obzira na njegovu svrhu. Bilo da dolaze u čajdžinicu ili se bave sportskim aktivnostima (…) ili pohađaju časove plesa, dolaze sa istom radošću.“
Među 25 osoba sa Daunovim sindromom uključenih u projekat, starosti između 18 i 42 godine, je i 39-godišnja Anka Miron, koja kaže da joj je drago što radi u čajdžinici: ,,Poslužujem mušterije za stolom sa čajem, kafom, vodom i sokom. Zaista mi se sviđa. Dobro se slažem sa mušterijama i služim im ono što vole. (…) Volim da jašem, da slikam. Volim sport.“
21-godišnji Kalin Marinesku takođe voli sport: ,,Volontiram ovde. Volim da uslužujem ljude i da im pomažem. Ali voleo bih da se bavim drugim zanimanjem u turizmu, da radim u turističkoj agenciji ili da budem hotelijer. Zaista volim da putujem po svetu. (…) Najviše mi se dopalo u Abu Dabiju, gde sam osvojio mnogo medalja u gimnastici. Dobio sam dve zlatne medalje u disciplini konj sa hvataljkama i prstenovima i bronzane medalje na parteru i pojedinačnoj konkurenciji.“
Svi mladi ljudi koji volontiraju u SanThe čajdžinici su veoma aktivni i uključeni u razne aktivnosti poput sporta, plesa i muzike. Luminica Miron, Ankina majka i jedna od učesnica projekta, rekla nam je da roditelji i deca najčešće rade zajedno: Imaju mnogo hobija i mnogo veština. Pored ogromne ljubavi koju dele sa svima, jer su veoma srdačni, veoma gostoljubivi, otvoreni, postižu odlične rezulte u gimnastici. Sport je nešto što ih motiviše i za šta zaista poseduju veštine, istina da učestvuju na specijalnim takmičenjima, u svim disciplinama gimnastike, zatim klizanje, roleri, skijanje.(…) Mnogo vole muziku, a bave se i narodnim igrama i modernim plesom. (…) I ne umaraju se. Svaki put kada se sretnu, veoma su srećni. Nikada ne odbija izazov. “
Iako na prvi pogled deluje kao zahtevan program, postoje resursi za regeneraciju energije. Luminica Miron: ,,Moraju da budu stalno u pratnji, ali kada vidimo koliko su srećni i kako se dobro razvijaju i koje veštine uče, za nas više ne postoji umor. Oni nas takođe motivišu, daju nam deo svoje energije tako da smo tu sa njima i zajedno uživamo u svakom njihovom uspehu. (…) Pronalazite potrebne resurse, jer znate da im to pomaže da se razviju, razvoj koji, na sreću, ne prestaje rođenjem, kako se u početku verovalo. Oni se i dalje razvijaju i razvijaju određene veštine. I zato, kao roditelj, uvek imate snage i volje za svoje dete.“
Trenutno, čajdžinica SanThe u Starom centru Bukuresta čeka svoje mušterije koji žele da upoznaju mlade sa Daunovim sindromom i razgovaraju sa njima uz šoljicu čaja. Djordjeta Bukur: ,,Uživamo u interakciji sa našim klijentima. Ima ljudi koji dolaze jer su čuli za ovaj projekat i žele da vide o čemu se radi. Ima ljudi koji znaju o čemu se radi, znaju šta znači Daunov sindrom i dolaze posebno da nam pruže podršku. Bili smo veoma srećni kada nas je posetila porodica iz Jašija, koja je praktično došla u obilazak Bukurešta i odlučila da nam posveti dva sata svog vremena.“
Udruženje DovnPlus Bukurešt veruje da će do kraja projekta, na proleće sledeće godine, pomoći mladim ljudima da nauče veštine koje zahteva posao konobara i da će mogući poslodavci postati otvoreniji prema njima.
